UMETNIK KOJI JE POPRAVLJAO DUŠE: Sećanje na Jurija Rakitina (1882 - 1952) koji je ostavio neizbrisiv trag u pozorišnom životu Srbije

RUSKO pozorište mladih "Jurij Rakitin" ovih dana prvi put će gostovati u Srbiji: povodom 165 godina od rođenja Čehova, na sceni Ruskog doma u Beogradu izvešće 27. januara njegovu jednočinku "Bračna ponuda".

foto Muzej pozorišne umetnosti Vojvodine

Ovaj nastup povod je za prisećanje na ime jednog izuzetnog reditelja, pedagoga i glumca Jurija Ljvoviča Rakitina (1882. Harkov - 1952. Novi Sad), koji je svojim tridesetogodišljim boravkom u našoj zemlji dobrim delom obeležio i oblikovao srpski teatar i pozorišni život.

Već posle mature počeo je Rakitin da organizuje diletantske predstave i u njima igra, a u proleće 1905. godine u Petrogradu završio je trogodišnju Glumačku školu u klasi velikog glumca Vladimira N. Davidova. Diplomska predstava bio je Čehovljev "Višnjik", komad koji će kasnije predstavljati krunu njegove pozorišne karijere u Srbiji.

Po završetku škole ubrzo je počeo da radi u Teatar studiju, gde su se glumci sa čuvenim Mejerholjdom angažovali na istraživanju novih pozorišnih formi.

- Od 1907. do 1911. godine Rakitin je, kao epizodista, igrao u Moskovskom hudožestvenom teatru. Posle toga se (uglavnom u Petrogradu i Aleksandrinskom teatru) posvetio samo režiji - objašnjava Miroslav Antić iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

Oktobarska revolucija zatekla ga je u Petrogradu, kada je već bio afirmisan reditelj i asistent Mejerholjda. Tih godina, kao i mnogi drugi Rusi, emigrirao je iz otadžbine i 1920. stigao u Carigrad. Planirao je da nastavi za Pariz, ali je na poziv Milana Grola, upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, već sledeće godine došao u naš nacionalni teatar i u njemu ostao sledećih četvrt veka. Potom je kratko radio u šabačkom pozorištu, tokom jedne sezone režirao je i u Vršcu, a karijeru okončao u Srpskoj Atini.

- Poslednja predstava u Beogradu bila je u aprilu 1946. Krajem juna već režira u Novom Sadu, gde je, inače, proveo poslednjih pet sezona. Svakako, najznačajniji deo opusa Rakitina vezan je za Narodno pozorište u Beogradu - ističe Antić. - Uglavnom je postavljao ruske klasike. U Srbiju je došao sa iskustvom Moskovskog hudožestvenog teatra, u kome su tih godina Stanislavski i Čahov bile najvažnije figure: prvi sa novim sistemom glume, drugi sa svojim komadima. Nesporno je da Čehov ima posebno mesto u njegovoj karijeri, uz druge velike ruske pisce. Iza sebe ostavio je više od sto režija u našoj zemlji, a pored glume, u Beogradu i Novom Sadu, bavio se i pedagoškim radom.

Među predstavama sa potpisom Rakitina, izdvajaju se "Ivanov", "Carstvo mraka", "Bogojavljenska noć", "Revizor", "Divlja patka", "Šuma", "Tartif", "Mirandolina", "Vuci i ovce", "Vasa Železnova"... Njegov "Višnjik" svrstava se u antologijska ostvarenja ne samo Srpskog narodnog pozorišta, već celokupnog teatarskog života svog vremena. Kritičari su ovu predstavu ocenili najboljom u opusu, a jedan od njih je za pozorišna dela Rakitina rekao da "popravljaju duše, iskorenjuju strasti i otvaraju oči pred zabludama"...

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

- Rakitin je postavio na pozornicu i osam opera, ali se kao najznačajnija dela u njegovom opusu pominju Čehovljevi, Gogoljevi, Tolstojevi, Šekspirovi i Molijerovi naslovi - kaže Antić. - Umro je 22. jula 1952. godine u Novom Sadu, sahranjen na ruskom delu Uspenskog groblja. Na grobu su, simbolično, trebalo da niknu tri višnje za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo, nečijom greškom, posađene - šljive. U godinama koje slede grob Rakitina bio je potpuno zapušten, a drveni krst istrulio. Tek povodom četiri decenije od smrti (1992) grob je opojan, a nadgrobni spomenik podignut 2003. kada mu je opelo održao episkop bački Irinej.

Spomenik je, inače, podignut na inicijativu Pozorišnog muzeja Vojvodine, u vreme održavanja međunarodnog naučno-stručnog skupa "Jurij Ljvovič Rakitin - život, delo, sećanja".

- Rakitin je 1940. odlikovan Ordenom Svetog Save 4. stepena, u godini u kojoj je obeležavao tri i po decenije rada. Povodom tog jubileja režirao je "Šumu" Ostrovskog u Narodnom pozorištu u Beogradu... Ono što je posebno zanimljivo je da su njegovu školu glume u Beogradu pohađali (od 1922. do 1927.) Mata Milošević, Milan Ajvaz, Dara Milošević, Nevenka Urbanova, Marica Popović. Kada je škola ponovo pokrenuta pri Narodnom pozorištu 1934, u naredne dve godine kroz nju su prošli Kapitalina Erić i Dimitrije Parlić. Predmet Rakitina zvao se "psihologija glume sa praktičnim vežbama"... Među njegovim učenicima pominju se i dva velikana srpskog glumišta, Raša Plaović i Stevan Šalajić, koji nisu pohađali nastavu, ali su školu "usvojili" igrajući u njegovim predstavama. Među živim velikanima, ne smemo da zaboravimo izuzetnu Miru Banjac - sticala je glumačka znanja u Dramskom studiju pri današnjem Srpskom narodnom pozorištu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije