POZORIŠNO ČITANJE ZABRANJENE POEME: Predstava "Marija Ručara" Hleb teatra sutra u Muzeju primenjene umetnosti

SCENSKU interpretaciju nepravedno zaboravljenog dela nadrealista Dušana Matića i Aleksandra Vuča, inspirisanu njihovom poemom "Marija Ručara", izvešće Hleb teatar sutra u Muzeju primenjene umetnosti.

foto V.Nešić

Poema je izašla u Knjižarnici "Svetlost" Lazara P. Vukićevića 1935. godine, kao prva knjiga iz edicije "Poezija i kritika". Ali, još pre puštanja u prodaju bila je zabranjena, a nepovezani primerci uništeni...

Kako se navodi, predstava "Marija Ručara" želi i u sadašnjem vremenu da snažno progovori o položaju žene, radnice, i tako postane snažan krik svih nas - u vremenu u kome je "najglasniji zov profita, a surovo eksploatisanje ljudi, prirode, zemlje, vidljivo na svakom koraku". Kroz ovu temu tvorci predstave nastoje da ukažu na svakodnevni život u doba globalnog neoliberalnog kapitalizma, njegovih paradigmi, politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada, migracijskih režima i demokratije. Uostalom, kako kaže stih naših nadrealista, "u početku borbe u bedi gledaju samo bedu, a ne vide njenu prekretničku stranu".

foto J.Marković

- "Marija Ručara" biće izvedena kao prateći deo izložbe o nadrealizmu, jer je u njoj reč o nadrealističkim pesnicima - objašnjava Sanja Krsmanović Tasić, koja potpisuje režiju, dramaturgiju i učestvuje u predstavi. - Igrali smo je i u Muzeju savremene umetnosti, pa je odraz odlične saradnje između pozorišta, nezavisnih trupa i muzeja.

Sve je vrlo uzbudljivo, kaže naša sagovornica, u poemi koja svedoči o velikoj nepravdi prema jednoj radnici, zbog koje se na kraju dešava i ubistvo.

- Reč je o autentičnom događaju. U Muzeju savremene umetnosti bio je i isečak iz novina o ovom slučaju. Majka sa dvoje dece ostavljena je na ulici pošto je dobila otkaz jer je uzela neki kartončić iz fabričkog dvorišta, a nadzornica ju je optužila da je ukrala ko zna šta! Očajna, ubila je nadzornicu jer ju je nepravedno optužila i prijavila, a sve zbog toga da bi dobila kod nadređenih veći "rejting", današnjim rečnikom rečeno. Naši nadrealisti bili su dirnuti sudbinom žene (čije je pravo ime Helena Selup) i napisali poemu koju je ondašnji režim zabranio. Ipak, uspeli smo da dođemo do jednog primerka i napravimo predstavu. Inače, sve se dešavalo u fabrici hartije "Milena Vape", preko puta BIGZ-a.

foto Iz Spomenice o proslavi desetogodišnjice od udaranja temelja Fabrike hartije"

U predstavu su umetnuti i tekstovi Aleksandra Rangelova, Dušana Vasiljeva, Laze Lazarevića, Milana Drainaca, Stanislava Šimića, Dobriše Cesarića, Milivoja Ristića, kao i malih oglasa iz 2021. godine.

- Koristili smo stihove iz zbirke "Poezija bunta i otpora", objavljene još 1954. godine. Uz to, pronašli smo i oglase ljudi koji u naše vreme traže posao. Na kraju smo dali i naš mali doprinos navodeći šta za nas, izvođače, znači dokolica i ne biti pod pritiskom rada.

Hleb teatar osnovan je 2014. godine i jedna od njihovih, do sada najpoznatijih predstava je monodrama Sanje Krsmanović Tasić "O s(a)vesti", esej u pokretu o Dadi Vujasinović.

- Uvek se bavimo nekim aktuelnim temama, poslednja koju smo uradili premijerno je izvedena u decembru prošle godine i zove se "Materina". Bavi se temom majčinstva, brigom i krivicom majki zbog odlaska mladih iz zemlje. Uostalom, i moj sin je u Americi - čujemo se već devet godina samo preko "Vajbera". Napravili smo i "Reči od kamena", mjuzikl o vršnjačkom nasilju. Takođe, Hleb teatar i Udruženje "Umetnička utopija" organizuje i festival "Dani Smiljane Mandukić". Ove godine poslednja festivalska predstava biće 2. februara - "Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom" Igora Koruge, koji je za nju dobio Nagradu "Dimitrije Parlić" Udruženja baletskih umetnika Srbije i biće mu tog dana dodeljena.

U predstavi "Marija Ručara" igraju Marta Keler, Jugoslav Hadžić, Danilo Karapandža i Sanja Krsmanović Tasić. Muziku je uradio Jugoslav Hadžić, a scenografiju i kostim potpisuje Hleb teatar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije