KULTURA ZA SVE (NE)JEDNAKA: Polemika posle odluke Makrona da stranci van EU plaćaju skuplje ulaz u Luvr

Ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona, koju je u suštini preuzeuo od ministarke kulture Rašide Dati, da stranci s pasošem van prostora EU plaćaju skuplji ulaz u Luvr, izazvala je dosta polemike i u zemlji, i u inostranstvu.

КУЛТУРА ЗА СВЕ (НЕ)ЈЕДНАКА: Полемика после одлуке Макрона да странци ван ЕУ плаћају скупље улаз у Лувр

Foto: Goran Čvorović

Predstavljajući ambiciozni program opsežne obnove najvećeg muzeja na svetu zbog neadekvatnog prostora i velike fluktuacije, francuski šef države je kao rešenje za troškove restauracije naveo i posebnu tarifikaciju za strance počev od prvog dana sledeće godine.

Francuski "Liberasion" i AFP, belgijski "Libr Belžik" ili švajcarski "20 minuta" prenose vesti u kojima se ističe da ova ideja postavlja i veliki broj praktičnih problema, teško primenljivih u praksi. Između ostalog, to bi značilo i permanentnu fizičku kontrolu identiteta svake osobe koja uđe u muzej. Javlja se niz pitanja, poput onih šta će biti s osobama koje imaju dvojno državljanstvo ili sa strancima koji žive u Francuskoj. Da ne govorimo o "mešovitim" brakovima u kojima postoje različita državljanstva, gde bi članovi iste porodice plaćali drugačiju cenu, što bi stvorilo i etičke probleme. Vođe organizovanih velikih grupa imaće pravu glavobolju da utvrde ko ima pravo na nižu, a ko na višu tarifu.

Predstavnik jakog sindikata Se-Že-Te u Luvru Kristijan Galani ovu meru smatra teško sprovodivom i diskriminatorskom.

- To je protivno jednakom pravu na kulturu i umetnost i rizikuje da produbi već postojeće socijalne razlike – kaže Galani.

PO UGLEDU NA RIM

Oni koji brane novi sistem naplate, kažu da Francuzi i Evropljani već dovoljno plaćaju kroz poreze za održavanje kulturnih institucija na svom tlu. U ministarstvu kulture ističu da takva različita tarifikacija, koja je u suštini diskriminatorska prema strancima, već postoji u SAD, Kambodži, Italiji, Maroku... Švajcarski dnevnik "20 minuta" ističe, pišući o Luvru, da se od jula 2023. godine plaća i ulaz u rimski Panteon u visini od pet evra, osim za maloletnike, školske grupe, žitelje Rima i EU mlađe od 25 godina.

 

Ima i onih koji naglašavaju da je Luvr, zajedno sa delima koja se iz celog sveta čuvaju u njemu, planetarno dobro, i da ga, kao takvo, treba i tretirati – jednako za sve. Zašto bi, na primer, Egipćani plaćali skuplje od Francuza ili Nemaca da vide svoje kulturno nasleđe iz Kolekcije egipatskih antikviteta u Luvru koja je jedna od najvećih u svetu van egipatske teritorije?

Posebna tarifikacija bi prema planu francuskih vlasti mogla godišnje da donese dodatnih oko 20 miliona evra prihoda, ukoliko bi ulaznica, kako predviđa Emanuel Makron, koštala 30 evra za strance, i ukoliko godišnja poseta, uz poboljšane uslove, bude povećana na 12 miliona ljudi. Prošle godine, Luvr je primio 8,7 miliona gostiju, od kojih 80 odsto stranaca, među kojima 13 procenata Amerikanaca. Pred remek-delima, kao što je Da Vinčijeva Mona Liza, tiska se od 20 do 30 hiljada ljudi svakoga dana.

Kao glavnu najavu francuski predsednik je istakao izgradnju, do 2031. godine, ispod spoljnog centralnog pravouganog trga unutar muzeja, posebne sale za izlaganje Mona Lize, do koje će postojati autonomni prilaz, bez kontakta sa ostalim delima u Luvru, uz plaćanje posebne ulaznice. Trenutno je izložena u najvećoj sali, zajedno sa Veronezeovom Svadbom u Kani, a u Parizu smatraju da posmatrači ovih dvaju dela često smetaju jedni drugima.

U prvi mah se pretpostavljalo da će celokupna obnova Luvra, na čije "zastarelo" stanje se nedavno žalila direktorka Lorans de Kar, koštati oko petsto miliona evra, ali je plan ambicizniji i, stručnjaci se sada više kreću ka brojkama od 700 do 800 miliona. Samo bi izgradnja pomenute zasebne sale za Mona Lizu mogla da košta 400 miliona.

BESPLATNO

Pristup je besplatan za sve mlađe od 18 godina, zatim za žitelje EU mlađe od 26, ali i za sve namernike prvog petka u mesecu posle 18 sati. Kartu ne plaćaju ni hendikepirane osobe s pratnjom, nastavnici i profesori, zaposleni u oblasti umetnosti, dizajna, kulture, arhitekture i arheologije,  službenici ministarstva kulture i njihovi gosti, članovi kulturnih i umetničkih udruženja,  vodiči seminara koje organizuju ministarstva kulture i turizma, novinari, nezaposleni s područja EU i EEZ... 

Francuska kuburi s budžetom, pa je plan da Luvr sve finansira iz sopstvenih izvora, uz minimalnu državnu pomoć. Novac bi trebalo da stigne iz ispostave Luvra u Abu Dabiju u Saudijskoj Arabiji,  ali i od mecena iz celog sveta, naročito iz SAD. Takođe, i od poskupljenja karata za strance. Državne subvencije opadaju iz godine u godinu, sa 111 miliona 2022, na 103 miliona 2023 i 99 prošle godine. Luvr je od karata i donacija zaradio 141 milion 2022, a godinu dana kasnije 161 milion. Ispostava u Abu Dabiju donela je 2023. čak 83 miliona.

Ulaz u Luvr danas košta 22 evra. Vlasti očekuju da bi Luvr mogao, uz povećanu cenu ulaznica, uglavnom sam da "izgura" obnovu u sledećih desetak godina, dok bi država u prvom "cugu" u ovoj godini iz budžeta izdvojila 10 miliona za prve studije izvodljivosti.

Posle Luvra, u Parizu razmišljaju o tome da sistem skupljih karata primene i na Dvorac u Versaju i Muzej Orsej. Koplja se lome oko Bogorodičine crkve u koju je ulaz (još) besplatan...

 

 
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RUSIJA U ŠOKU: Tri ruske legende poginule u padu aviona