RAJ NA ZEMLJI NEMOGUĆ DOK JE SOPSTVENOG "JA": Jovan Popov o likovima Dostojevskog u nagrađenoj knjizi "Gordi i ponizni"

PONIZNI ne moraju biti poniženi, kao što poniženi ne moraju biti ponizni već, naprotiv, mogu u sebi sačuvati određenu meru gordosti, katkad i vrlo visoku - suštinska je pouka proizašla iz knjige u izdanju Srpske književne zadruge "Gordi i ponizniparadoksalisti Fjodora Dostojevskog" prof. dr Jovana Popova, nagrađene visokim priznanjem "Nikola Milošević" koje će Radio Beograd 2 uručiti laureatu 10. februara.

Prof. dr Jovan Popov /Foto N.Karlić

U obimnoj, na 450 stranica razrađenoj intelektualno izazovnoj studiji, autor razmatra duboku psihološku dramatiku književnih junaka ruskog klasika u bezmalo njegovom celokupnom opusu. Studija otkriva kompleksnu dinamiku dominacije i pokornosti u ljubavi i vlasti, doprinoseći time i sveukupnom razumevanju složene i tragične prirode čoveka - u vreme Dostojevskog, kao i u današnjem vremenu.

- Ponizni a neponiženi likovi u delima Dostojevskog su oni koji su postigli onaj najviši hrišćanski ideal - odricanje od sopstvenog ja. Takvi su, ako posmatramo razvijene karaktere u njegovim romanima, oni najređi, poput starca Zosime ili Aljoše Karamazova. Mogli bi im se pridodati i Sonja Marmeladova i knez Miškin koji jesu istrpeli poniženja, ali ih ona nisu iznutra unizila - kaže, za "Novosti", prof Popov.

Naglašava da je poniženih a gordih mnogo više, a naročito među ženskim likovima - Katarina Marmeladova, Nastasja Filipovna i Grušenjka. Ima ih i u kraćim proznim tvorevinama: čovek iz podzemlja, oboje antagonista iz "Krotke", junak "Sna smešnog čoveka". Ovaj poslednji na kraju nastoji da nas uveri u svoj preobražaj, pošto je u snu spoznao najveću istinu: kada bi čovek ispunio Hristov zavet da ljubi bližnjeg kao samog sebe "za jedan dan, za jedan sat bi se sve uredilo", nastao bi raj na zemlji. Ali, kao što je Dostojevski zapisao u svojoj beležnici, taj ideal je neostvarljiv - "Ja smeta".

Upitan - kako je Fjodoru Dostojevskom pošlo za rukom da stvori tako ubedljive karaktere u kojima su gordost i poniznost sjedinjene u paradoksalnom spoju, prof. Popov ima najjednostavniji odgovor - u pitanju je Božji dar.

- No, treba imati u vidu i njegov naročiti afinitet za patološke crte čovekove ličnosti, a posebno za paradoksalne protivrečnosti ljudske prirode. Neki "dostojevkisti" pronalaze korene tog interesovanja još u njegovom detinjstvu, kada je radoznalo posmatrao "sumašedše" pacijente Marijinske bolnice u Moskvi, u čijoj zgradi se nalazio i porodični stan njegovog oca, lekara - podseća naš sagovornik.

Foto: Vikipedija

Druga velika prilika za proučavanje psihopatologije pružila se Dostojevskom tokom četvorogodišnje robije u Sibiru. Najzad, i sam je bio složen karakter, razdiran protivrečnim strastima. Širina ili, bolje reći, dubina ruske duše u kojoj su sjedinjeni i ono najuzvišenije i ono najniže, i anđeosko i demonsko, ističe prof. Popov, bila je u dobroj meri svojstvena i samom piscu.

Popov je u studiji fenomenološki podelio junake Dostojevskog na: sluge, lakrdijaše i erotičare, naglašavajući kako se oni suočavaju sa svojim protivrečnostima u sferama ljubavi, vlasti i seksualnosti.

Sve tri grupe, objašnjava za "Novosti", prof. Popov, prilično su mnogobrojne. Uopšte uzev, izdvajaju se dva tipa slugu: jedni su oni starovremski, iz doba kreposnog prava, potpuno vezani za gospodara i njemu potčinjeni, a drugi su oni nakon reforme iz 1861. godine - pismeni, samosvesni, gordi. U "Braći Karamazovima" zatičemo i jedne i druge, čak i u neposrednom dodiru.

Lakrdijaše, koji su velika specifičnost romana Dostojevskog i generator humora u njima, autor je generalno podelio na one komične, folklornog tipa, i na obesne ili čak demonske. Ovi poslednji su, naravno, zanimljiviji i brojniji, a posebno su zanimljive eksperimentalne situacije njihovog sučeljavanja, kao u slučaju Lebedeva i generala Ivolgina u "Idiotu".

- Pod erotičarima sam podrazumevao likove kroz koje se manifestuje piščevo zanimanje za sferu seksualnosti, posebno za njene patološke vidove: sadizam, mazohizam ili fetišizam. Na tom polju Dostojevski je zaista bio i inventivan i inovativan, a nisam mogao izbeći da se ne osvrnem i na neke autobiografske momente - otkriva autor nagrađene knjige "Gordi i ponizni".

Foto promo

Najznačajniji naslovi

PROFESOR dr Jovan Popov (63) istoričar i teoretičar književnosti, komparatista i prevodilac, Novosađanin je po rođenju i stalnoj adresi, a redovni je profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Jedan je od osnivača Odseka za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na kojem je i predavao (1998 - 2008). Najznačajnija dela su mu: "Oslobođeni čitalac: ogledi o teoriji i praksi čitanja" (1993), "Čitanje neizvesnosti: ogledi iz komparatistike" (2006), "Dvoboj kao književni motiv: Tematološka studija" (2012), "Metakritički (p)ogledi" (2021)...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije