ČITAV GRAD U ZNAKU JEDNOG GLUMCA: Vladimir Đuričić, upravnik Narodnog pozorišta Timočke Krajine "Zoran Radmilović"

NAJVEĆI grad u Timočkoj Krajini, najpoznatiji u staroj Jugoslaviji po čuvenoj "Gitarijadi" i pivari, danas sa svojih tridesetak hiljada stanovnika može se pohvaliti, pre svega, pozorišnim životom. A on je u Zaječaru u znaku broja tri: tri zdanja, tri scene i tri festivala!

foto NP Timočke Krajine "Zoran Radmilović"

- Pozorište je osnovano odlukom Okružnog Narodnooslobodilačkog odbora 1946. godine, pa ćemo iduće godine obeležiti osamdeset godina postojanja jedinog profesionalnog pozorišta na istoku Srbije: od Beograda, pa sve do Pirota - kaže na početku razgovora za naš list Vladimir Đuričić, dugogodišnji upravnik kuće. - U međuvremenu, menjalo je nazive, a poslednjih godina nosi prilično rogobatno ime, Narodno pozorište Timočke Krajine - Centar za kulturu "Zoran Radmilović" u Zaječaru. Tako da su nam spojene funkcije nekadašnjeg Doma omladine i KPZ, kao i ustanove "Gitarijada". Pored pozorišnog života, organizujemo i 40 seoskih manifestacija, imamo hor i folklor, festival mladih pesnika, izdavačku delatnost, časopis "Razvitak", bioskop...

Matično zdanje teatra ima oko 350 mesta, scena u naselju Kotlujevac raspolaže sa oko dve stotine sedišta (za male pozorišne forme), a od pre nekoliko godina otvoren je Pozorišni muzej u centru grada:

- Reč je o nekadašnjem legatu Nikole Pašića. Zgrada se urušila, pao je deo krova i plafona, tu su se skupljali narkomani i ljudi sumnjivih sklonosti... Gradska uprava nam je stavila na raspolaganje, a mi smo je za nekoliko meseci sredili. Sada je to biser kulture u celoj istočnoj Srbiji! Posebno nas raduje što smo uz nju dobili i letnju scenu, gledalište na četiri nivoa sedišta: osamdeset sedećih i dvadesetak stojećih mesta. Ovde se odvijaju pozorišni i muzički programi, promocije knjiga, ciklusi filmova, deo likovne kolonije... Tokom prošle godine od maja do oktobra imali smo stotinak programa u ovom prostoru. Uz Narodno pozorište u Beogradu, jedini smo teatar u Srbiji koji ima sopstveni muzej. Poznati smo i po tome da kod nas nema letnje pauze: radimo dvanaest meseci u godini.

foto NP Timočke Krajine "Zoran Radmilović"

Zaječar se ponosi i sa svoja tri pozorišna festivala. U aprilu se održava Festival malih pozorišnih formi, na kome se izvode nagrađivane monodrame. U gradu postoji i međunarodni festival posvećen deci (ZajeČAR), među čijim osnivačima je i Dobrica Erić, autor himne festivala. Treća fešta je i kruna pozorišnog rada, "Dani Zorana Radmilovića" .

- Zoranovi "Dani" počeli su 1991. i imaju, takođe, međunarodni karakter. Održavaju se u oktobru sa osam predstava u glavnom programu, koje najčešće dolaze iz zemlje i regiona - ističe Đuričić.

Na konstataciju da ne postoji nijedan grad u Srbiji koji se tako odužio jednom glumcu, svom zemljaku, kao što je Zaječar Zoranu Radmiloviću, naš sagovornik kaže:

- Uz festival i pozorište s njegovim imenom, pre 15 godina smo na inicijativu gradonačelnika napravili i spomenik. Inače, dok je Zoran bio na vrhuncu svoje slave, a replike iz njegovih predstava i filmova ulazile i u svakodnevni govor, ovdašnji čelnici ga nisu ni pozivali ni nagrađivali... Tek je nekoliko puta gostovao u našem teatru. Znamo da je imao ideju da pokrene radničko pozorište koje bi bilo vezano za Bor i Zaječar, a ostala mu je neostvarena želja da uradi monodramu "Jona" po biblijskoj priči... Kako u Srba često biva, posle smrti sve se promenilo: kuća u kojoj je živeo dobila je spomen-ploču, ulica njegovo ime, ali je najsvetliji spomenik Zoranu festival. Posle 40 godina od smrti, Radmilović je "življi" nego ikad.

foto NP Timočke Krajine "Zoran Radmilović"

Đuričić dodaje da su mnogi glumci Zoranove generacije, pa i stariji, zaboravljeni:

- Za Rašu Plaovića obično se zna zbog scene u Narodnom pozorištu koja nosi njegovo ime... Mi ga pominjemo i ponosimo se činjenicom da je pomogao u rekonstrukciji našeg pozorišta. Bio je glumac, a po obrazovanju građevinski inženjer. Postoji anegdota da je došao i vratio se autobusom. Odbio je da prihvati bilo kakav honorar - pristao je samo na deset ćevapa...Inače, od 1946. imali smo samo dve rekonstrukcije. U početku je to bila prizemna zgrada esnafskog doma. Srušena je u bombardovanju, ali su je glumci svojim rukama i uz pomoć nemačkih zarobljenika obnovili. Početkom 70-ih je dozidan sprat, sada očekujemo jedno ozbiljnije obnavljanje. Mada, smatram da Zaječar zaslužuje novo zdanje sa dve sale... Imamo programe i na Feliks Romulijani, zbog carske palate radimo i atičke drame. Tako smo postavili "Žene iz Troje", "Antigonu", "Elektru", planiramo "Cara Edipa" ili "Odiseju".

Zanimljivo je da je pozorišni život postojao i pre osnivanja teatra. Nedavno je otkupljen plakat iz 1924. koji govori o gostovanju Državnog - povlašćenog timočkog pozorišta iz Zaječara u Negotinu...

- I pre Prvog svetskog rata ovde su dolazile putujuće trupe. Ono što je kulturnoj javnosti malo poznato je da je Žanka Stokić bila udata (za abadžiju) u Zaječaru. Ali, sačekala je prvu pozorišnu trupu koja je ovde gostovala, ostavila muža i s trupom pobegla iz grada. Zaječar je izgubio snaju, ali je Srbija dobila divnu glumicu. Malo ljudi zna i da je Milan Srdoč bio glumac na plati u Zaječaru. Osnovao je dramsku radionicu i Zorana "zarazio" glumom.

Upravnik teatra otkriva da su za prethodni jubilej, 75 godina postojanja, hteli da realizuju tri stvari: da urade monografiju, film i predstavu o Zoranu Radmiloviću.

- Prvo dvoje smo ostvarili, a predstavu je počeo da radi Ivan Bekjarev sa dve naše glumice. Nažalost, u vreme korone je preminuo. Tako se ova ideja izjalovila, a sada razmišljamo da raspišemo konkurs za najbolji dramski tekst koji bi za temu imao Zorana Radmilovića. Tokom leta nameravamo da u Pozorišnom muzeju organizujemo projekciju njegovih TV drama, jer ove godine obeležavamo četiri decenije Zoranove smrti. Važan je datum za kompletnu srpsku kulturu. Uostalom, on je reformisao glumu, doneo novi stil i uradio kod nas ono što je Karolina Nojber u Nemačkoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije