PRVA FILMSKA ZVEZDA NIJE ŽELELA DA BUDE GLUMICA: Na današnji dan, 1895. godine, braća limijer patentirali filmski projektor

JEDNE februarske noći Luj Limijer iznenada se setio kako šivaća mašina štepujući povlači i tekstil. Probudio je starijeg brata Ogista sa idejom da svojoj napravi dodaju još nekoliko poluga i točkića. Bio je to poslednji delić koji nedostaje, zahvaljujući kome su sredinom marta snimili prvi film i nazvali ga "Izlazak radnika iz fabrike Limijer u Lionu". Usledilo je još nekoliko, a onda su na samom izmaku iste godine okupili malobrojnu publiku u pariskom Grand kafeu. Ostalo je istorija.

foto Profimedia

Na današnji dan, 13. februara 1895, braća Limijer su patentirali filmski projektor zbog kojeg će ih nazvati "očevima svih bioskopa". Ipak, do naših dana nije završena polemika oko početka kinematografije. Pre njih, čuveni američki pronalazač Tomas Edison usavršio je aparat za snimanje, osposobio filmsku traku i patentirao aparat za projekciju. Ali, on je svoje filmove zatvarao u "sandučiće" - automate, na kojima je bio otvor samo za jednog gledaoca. Braća Limijer kupila su Edisonov aparat i nekoliko filmova, u Lionu podigli malu fabriku, eksperimentisali i usavršili aparat za projekciju. Deo po deo, rasklopili su glomazni i teški Edisonov kinetoskop, proučavali ga tri nedelje i osmislili sličnu napravu koja će slike pokretati automatski. Nazvali su je kinematograf (da se ne bi brkao sa kinetoskopom), a njihova sprava bila je lagana, praktična i prenosiva, što joj je brzo obezbedilo popularnost. Kinematograf, zapravo, bila je sprava "tri u jedan": mogla je da snima, razvija i projektuje pokretne slike...

U Parizu je tog 28. decembra duvao ledeni vetar. Ispred "Grand kafea" čuo se promukli glas nepoznatog čoveka: "Ulazite, gospodo. Videćete 'žive slike', veličanstven i epohalan izum braće Limijer iz Liona". Radoznalost je privukla trideset pet posetilaca koji su upućeni u "Indijski salon": sačekale su ih stolice, razapeto belo platno i u sredini čudan aparat. Ugašeno je svetlo, na platnu su se pojavila treperava slova "Izlazak radnika iz fabrike Limijer", a onda i pokretne slike. Te noći prikazano je desetak kratkih filmova, među njima "Dolazak voza na stancu Siota". Kada se preko celog platna pojavila zahuktala lokomotiva, kao da će svakog trenutka uleteti u salu, posetioci su uplašeno poskakali sa stolica: strah je bio stvaran koliko i prizor pred njima.

foto Profimedia

Posle nedelju dana Parižani su u dugim redovima stajali ispred "Indijskog salona" čekajući da vide voz u punoj brzini i u njemu ženu sa dvogodišnjom devojčicom koja traži slobodno mesto u vagonu. Ta devojčica bila je kći mlađeg brata Luja, Alber Trarie Limijer, koju je otac nazvao svojom glavnom glumicom, a svet prvom filmskom zvezdom.

- Nikada nisam poželela da postanem filmska glumica - pričala je već u poznoj starosti gospođa Alber. - Volela sam sve drugo, samo ne da se po očevom naređenju krećem, trčim, smejem ili plačem. Ni mojoj starijoj sestri od strica se gluma nije svidela, pa smo se jednog dana pred snimanje sakrili u polju, u stogu sena, i tu gladne provele ceo dan.

foto Profimedia

Luj Limijer umro je 1948, šest godina pre starijeg brata. Njih dvojica ubrzo su odustala od snimanja i filmove prepustila drugima. Ipak, sa velikom radoznalošću pratili su razvoj kinematografije. Alber je pričala kako je otac voleo umetničke filmove, za razliku od propagandnih i onih sa ratnom tematikom. Sećala se i kako je govorio: "Kad sam izmislio čarobnu kutiju nisam ni u snu mogao da pretpostavim da ću jednog dana iz nje da posmatram i ovakve svinjarije..."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije