VAPAJ I PUTOKAZ NOVOM NARAŠTAJU: Posthumno objavljena knjiga Dragoljuba Petrovića ponovo otvara temu srpskog jezika

DVA sata pre nego što je prošlog 16. novembra u spokoju gornjomilanovačkih Leušića, u 90. godini, otišao sa životne i naučne scene, lingvista, dijalektolog i univerzitetski profesor prof. dr Dragoljub Petrović, dovršio je svoju poslednju knjigu "Granice srpskog jezika".

Značaj Profesor Dragoljub Petrović, Foto D. Dozet

Delo u kojem je ovaj harizmatični i izraziti mudroslovac sažeo višedecenijska saznanja i promišljanja o jeziku i identitetu roda svoga, posthumno je objavio novosadski "Prometej" sa direktorom Zoranom Kolundžijom na čelu.

U uvodnoj napomeni svog poslednjeg dela prof. Petrović naveo je da je početni impuls za uobličavanje ove knjižice "kresnuo" kad su učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije, na svom junskom skupu 2022. u Tršiću, usvojili Deklaraciju o granicama srpskog jezika.

- Dogodilo se da je to odmah "nasekiralo" Hrvate i izazvalo njihove burne reakcije i to uzimam kao osnovu za "priznanje" da te reakcije nisam razumeo budući da se deklaracija, koliko sam je ja shvatio, ticala srpskoga jezika i ona se ni u kojem smislu nije mogla odnositi ni na Hrvate niti na "njihov jezik". -napisao je prof. Petrović.

Naglasio je i da su "za srpski jezik Hrvati prvi put čuli tokom poslednjih nekoliko godina XIX veka" te da im je na Katoličkom kongresu 1900. naređeno "da se odreknu sveukupne svoje srpske katoličke tradicije i posle bili pozvani da, pod novim, 'hrvatskim', imenom idu u krađu svega onoga čega su se tek koji trenutak ranije odrekli: i srpskog jezika, i srpske kulture, i srpske tradicije".

Smatrao je i da je slom srpske lingvistike kao i srpski slom uopšte, počeo "kad su nam u ruke sudbinu preuzeli komunisti, kad su Stevanović i Aleksić Iviće proterali u Novi Sad, Irenu i Mitra u Institut a time i Beograd proterali iz nauke o srpskom jeziku".

- I zato ja odavno govorim: da su Ivići 1950. došli na Belićevu katedru, tamo bi ih svake godine slušalo onoliko studenata koliko ih je u Novom Sadu moglo čuti za sve godine koje su tamo predavali - ukazivao je prof. Petrović čiji je doprinos srpskom jeziku 2003. i 2010. godine ovenčan upravo visokim priznanjem "Pavle Ivić".

U recenziji o poslednjem i posthumnom delu uvaženog profesora, dr Ivan Dimirijević podseća da je zvanična paradigma o srpskom jeziku i narodu vođena političkim razlozima, pre nego naučnim.

- Upravo zbog toga, prof Petrović preispituje tu bečko-berlinsku dogmu, koja je i danas prisutna i prihvaćena, koja se čak uči i u školama. Napustiti zadate okvire, vratiti se nauci i ponovo ispisati istorijsku lingvistiku, glavni je zadatak "Granica srpskog jezika" - ocenio je dr Dimitrijević.

Foto IK "Prometej"

Naglašava i da od ove knjige nema boljeg primera mladim naučnicima od Petrovićevog koji je do kraja života bio aktivan, svestan, oštrouman, željan dokazivanja u nauci za koju je, kako je dokazao ličnim primerom, živeo.

U pogovoru delu "Granice srpskog jezika", dr Rajna Dragićević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ističe da je prof. Petrović smatrao srpske jezičke granice vazda prostranim: i kad su se širile i preko onih međa na kojima su katkad pominjane i kad su svođene na stanje iz 1991. godine, pre krupnih etničkih poremećaja na prostoru bivše SFRJ. Srbi su uvek znali koji je njihov jezik bez obzira na to šta ga je obeležavalo i na kojim se prostorima širio.

- Profesor Dragoljub Petrović dostojanstveno je završio svoj ovozemaljski put. Preminuo je pišući knjigu. Kako je lepa takva smrt! Treba je zaslužiti - zaključila je Rajna Dragićević.

Tužan zbog svog naroda

TUŽAN sam, ojađen, zbog svega što se događa s mojim narodom i njegovim jezikom. I što su se i na Filološkom i na Filozofskom fakultetu u Beogradu, lingvisti istanjili pa se više ne primećuju: polomiše noge "trčeći za bodovima", ne shvatajući da su se pretvorili u lingviste-trgovce - govorio je prof. Petrović.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ŠTA OSTAJE POSLE POLITIKANSTVA: Nenad Jezdić kao Luka Laban - posle 25 godina vraća se "Profesionalac"

12. 02. 2026. u 20:29

Kultura

0 7

SVET GLAMURA I INTRIGA: 45 godina kako je „Dinastija” promenila svet

12. 02. 2026. u 15:55

Kultura

0 1

"INTROSPEKCIJA" ANjE PRERADOVIĆ : Izložba u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu

12. 02. 2026. u 13:22

Kultura

0 1

MAŠTA I FANTAZIJA VELIKOG UMETNIKA: Veliko interesovanje u Parizu za slike Dada Đurića

11. 02. 2026. u 14:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije