ALTERNATIVNI PROJEKTI ZA JUGOSLOVENSKI PROSTOR: Istoričar Miloš Vojinović otkriva neostvarene planove iz vremena Velikog rata

SVE što se dešavalo od kraja Prvog svetskog rata do danas je posledica političkih odluka i projekata usvojenih 1918. a to naročito važi za prostor bivše Jugoslavije, kaže istoričar dr Miloš Vojinović, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.

Proglašenje Jugoslavije

On će u sredu , u 12 sati, u Svečanoj sali SANU, održao predavanje intrigantnog naziva "Alternativni projekti organizacije jugoslovenskog prostora tokom Velikog rata".

- Turbulentna istorija 20. veka snažno je i opravdano usmerila pažnju istoričara ka 1918. godini jer je ona trasirala tok istorije u 20. veku. Druge godine koje se vidljivo ističu - poput 1941. ili 1991. svoju istorijsku dinamiku velikim delom dobijaju kao vreme obračuna sa ishodom 1918. godine. Stvaranje Jugoslavije nije bilo jedini mogući ishod Velikog rata, već samo jedna od brojnih alternativa, koje ću predstaviti na predavanju - kaže dr Miloš Vojinović.

Istu temu on je detaljno razradio i potkrepio dokumentima u knjizi "Vizije budućnosti: jugoslovenski prostor 1914-1918" u izdanju "Akademske knjige" iz Novog Sada. U njoj je predstavio najvažnije programe, planove, deklaracije, rezolucije, manifeste i memorandume stvarane na jugoslovenskom prostoru i bližem okruženju a pored materijala na srpskom, navedeni su prevodi sa jedanaest drugih jezika!

- To su najvažnije i često dijametralno suprotne, vizije budućnosti koje su obuhvatale prostor koji će po završetku Prvog svetskog rata pripasti Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Počeo sam da se bavim ovom temom kada sam shvatio da je o Velikom ratu napisano mnogo, a da niko nije sabrao na jednom mestu planove svih tih ljudi koji će završiti u Jugoslaviji, od kojih mnogi protiv svoje volje - kaže dr Miloš Vojinović.

On smatra da se često pogrešno pristupa oceni donosilaca odluka iz vremena Velikog rata sa stanovišta današnjih znanja o njegovom ishodu i posledcicama: stvaranju Sovjetskog Saveza, pojavi fašizma i nacizma, Drugom svetskom ratu, Hladnom ratu, rušenju Berlinskog zida i raspadu Jugoslavije.

lična arhiva

- Akteri Prvog svetskog rata nisu mogli da znaju šta će se desiti vek kasnije. Važno je razumeti šta su ti ljudi hteli u svom vremenu. Zbog nestabilnosti obe Jugoslavije mi zavoravljamo da je mala i nerazvijena Srbija imala pored sebe veliku silu Austrougarsku sa 50 miliona stanovnika, koja je htela da je uništi. Ultimatum iz 1914. bio je peti austrougarski ultimatum od 1906. godine. Pašić vidi postojanje te države kao mač nad glavom Srbije i ideja o ujedinjenju Južnih Slovena ima u stvari ulogu da se ona skloni sa granica Srbije. To je bila borba za opstanak, na život i smrt - kaže dr Vojinović.

On ukazuje da je uoči Prvog svetskog rata ideja panslovenskog udruživanja bila vrlo snažna, za razliku od devedesetih kada su Južni Sloveni međusobno ratovali kao što danas ratuju Rusi i Ukrajinci.

Foto: Vikipedija

- Ideje slovenskog ujedinjenja delovala im je logično, pogotovo što politički status Slovena nije obećavao pun razvoj u različitim državama. Zato 1914. srpska vlada proglašava jugoslovenski program i predlaže ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, mada mnogima to deluje kao suluda ideja, kojoj niko ni iz Antante ne daje podršku. Ali Pašić se kockao uz pretpostavku da će Antanta pobediti i zbog tog savezništva Srbija je bila primorana da radi jako teške stvari - kaže dr Vojinović.

On naglašava da je ova tema veoma aktuelna i danas, da bi se razumelo kako je biti mala država kada se biju velike sile, ali i da bi se shvatila tajna diplomatija i način donošenja odluka u takvim vremenima. Neostvarene ideje o organizaciji jugoslovenskog prostora koje će on predstaviti bile su stvarni politički planovi za koje su različite interesne grupe tajno dostavaljale velikim silama, pokušavajući da ih ih pridobiju.

- Na primer, uprkos javnom zalaganju za jugoslovenski program i ujedinjenje sa Srbijom, crnogorski knez Nikola agituje kod ruskog cara da se stvori proširena Crna Gora, koja bi obuhvatala celu Metohiju, Severnu Albaniju, južni deo Bosne, Dubrovnik, južni deo dalmatinskih ostrva. A princeza Milica, supruga ruskog velikog kneza Petra Nikolajeviča dodaje: "Ako se budu delili Hrvatska, Slavonija i Bosna, mi ćemo hteti još!". Imate u Petrogradu i grupu koja je agitovala za "nezavisnu Makedoniju", a muslimani iz BiH šalju planove kojima traže Bosnu kao nekakvu posebnu teritoriju. Značajan je broj hrvatskih političara, vojnika i intelektualaca koji traže da se ujedine zemlje koje su oni smatrali hrvatskim: Hrvatska, Slavonija, Dalmacija i BiH - navodi dr Vojinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije