KAD ŽIVOT IZMIČE ISPOD NOGU: Premijerno izvođenje predstave "Eldorado" na sceni Jugoslovenskog dramskog

PREDSTAVA "Eldorado" Marijusa fon Majenburga (u režiji Veljka Mićunovića) premijerno će biti izvedena u ponedeljak, 24.marta, na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Reč je o četvrtom premijernom naslovu u ovoj sezoni i prvom delu savremenog nemačkog dramskog pisca postavljenom u JDP.

foto N.Babić

- Naš "Eldorado" je zapravo iluzija sreće, bogatstva, megalomanije i konzumerizma u kojem je ogrezao svet. Jedan društveni fenomen posmetarmo kroz mikro i makro kontekst, sliku "brušenog" kapitalizma, koji sve posmatra kroz nezajažljivu želju za profitom i gde se prostori mere izgrađenim kvadratima - ističe reditelj Veljko Mićunović. - To je ta slika biznisa koji mora da ide,gazi, radi svoj posao, prodaje i ne sme da stane. Jer, sve se meri profitom.

Kako kaže Mićunović, mogao bi to biti bilo koji grad: uznemiren, pun žarišta, treperenja i nekih pobuna. Pored toga, svedočimo intimnoj priči jedne porodice i nekoliko ljudi oko njih,pa se stvar sa šireg konteksta prenosi na uži i probleme aktera koji na kraju prepoznaju sopstvenu krivicu i odgovornost.

foto N.Skenderija

Majenburg je predstavnik nemačkog odgovara na britansku in your face dramaturgiju, pisac koji se isključivo bavi posledicama. Po rečima dramaturga Slobodana Obradovića on "na kašičicu" daje informacije o uzrocima, ali su njegovih devetnaest prizora, u stvari, posledice koje zapljuskuju. Komad zbog toga ima neku vrstu odloženog dejstva.

- Tekst mi se veoma dopao, gusto je pisan. Igram Gretu,majku glavne junakinje, predstavnicu tog kapitalističkog sveta. Uspešnu, beskrupuloznu ženu koja sve meri kroz sopstveni interes i nema nikakve filtere u komunikaciji s drugim ljudima kaže Nataša ninković.

foto N.Babić

Za Gorana Šušljika je tokom rada bilo inspirativno uzbuđenje, ali i neka vrsta straha i strepnje koji mogu da se nazovu distopijom - mračnom slutnjom nadvijenom nad neke ljude i kapitalom koji melje svet.

- Nisam imala prilike da se do sada sretnem s Majenburgovim tekstovima, da radim nešto što je tako provokativno i aktuelno, mada je napisano još 2004.godine - kaže Marta Bogosavljević. - Igram Manuelu, učenicu klavira, koja donosi duh mladosti, snage i upornosti, ne tako tipične za neka starija vremena. Nekad uzima ono što je njeno, a ponekad i ono šta smatra da joj pripada.

Moidrag Dragičević ističe da je u ovom komadu imao priliku da uđe u svet velikih mogula, biznismena koji se bave računima i "bitnim papirima". U sredini procesa rada na predstavi shvatio je da je to samo privid sreće:

- Privid koji veoma čudno funkcioniše u tom svetu zgrada, blokova i parcela koje se masovno kupuju i podižu. Više nema mesta, imate utisak da je nastao lego - grad. Ljudi jedni drugima gledaju kroz prozore. Te zgradurine postaju džinovi od cementa i, zapravo, drže ceo sistem. Jako je teško kada ljudi počnu da mere stvari po principu koliko imaš - toliko postaješ vlasnik nečega i uticaja, da se pitaš i donosiš odluke u ime nekog drugog. To je tužno, poražavajuće i pogrešno. Videćete u predstavi kako ljudi koji ne znaju šta će više sa nulama na računima, imaju debelu "nulu" na duši... Na kraju, posedujete mnogo novca, a život vam izmiče kao tepih ispod nogu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije