VALADONOVA ZATVARA "POMPIDU": Do kraja ovog meseca traje poslednja izložba pred petogodišnje renoviranje pariskog "Bobura"

Brižljivo odabranom izložbom, francuski nacionalni centar za kulturu i umetnost "Žorž Pompidu", poznatiji široj javnosti kao "Bobur", oprostiće se od publike na duži niz godina zbog renoviranja.

Foto: Goran Čvorović

Od početka godine do kraja maja traje izložba dela umetnice Sizan Valadon, koja je s kraja pretprošlog i na početku prošlog veka, "iskočila" iz aktuelnih pravaca tog doba i posvetila se ljudskom telu. Nju su zaobišli kubizam i asptraktna umetnost, a smelo se usredsredila na novu realnost, plasirajući golo muško i žensko telo u centar svoga rada.

Kritičari ističu da njeno slikarstvo pri tom ne karakteriše bilo kakva nota suvišine eksplozivnosti ili "vojaerizma". Pa ipak, prikriveni elementi kubizma kao da su vodili liniju na ivici naivnog, ali pre svega životnog slikarstva, nastalog u okvirima njenog sopstvenog stila.

Istovremeno, Valadonovoj je posvećena i monografija. Poslednja koja je bila namenjena ovoj umtenici ugledala je svetlo dana još 1967. godine. Pod nazivom "Poseban svet" najpre je bila predstavljena u Mecu, a zatim i u Nacionalnom muzeju u Barseloni, da bi sada doživela i parisku promociju. Sadrži i neka njena do sada nepoznata dela.

Radovi ove, u široj javnosti, ipak nedovoljno istaknute francuske umetnice, koja je obeležila svoju epohu, smatraju se svojevrsnim prekursorom modernizma. Mnografija prati oko dve stotine njenih dela, pre svega iz bogatih kolekcija koje poseduju dve pariske kulturne institucije, Centar "Pompidu" i Muzej "Orsej."

Za ovu priliku pozajmljene su i slike Valadonove iz fundusa njujorškog "Metropoliten" muzeja i Fondacije "Ermitaž". Sve je upotpunjeno i velikim brojem originalnih crteža. Tu su, takođe, i rukom pisana svedočanstva, kao i fotografije, iz biblioteke "Kandinski."

Izložba prati njeno stvaralaštvo od samih početaka, najpre kao modela na Monmartru, do punog autorskog priznanja od strane probirljive pariske publike. Prati uzburkane scene iz pariskih kafea, balova i kabarea, pulsirajući paralelno s umetničkim revolucijama koje su krasile Grad svetlosti tog doba. Sizan Valadon se vodi kao prva žena koja je naslikala veliki format muškog akta spreda.

Postavka je podeljena u pet tematskih sekcija, koje se odnose na "učenje kroz opservaciju", "porodične portrete", "slikanje ljudi kroz upoznavanje", "pravu teoriju koju nameće priroda" i "golotinju, kroz ženski pogled".

Pre ove postavke, Bobur je organizovao pretposlednju izložbu, od leta prošle godine do sredine januara, posvećenu pokretu nadrealizma, nastalog osnivačkim manifestom Andrea Bretona 1924. godine, zaključno s delima do 1969. Sada, sa Valadonovom, zaokružuje izložbeni ciklus u ovoj fazi svoga postojanja.

Multidiscplinarni kulturno-umetnički centar "Pompidu", koji je otvoren 1977. godine, biće u potpunosti zatvoren 22. septembra, zbog opsežnih radova koji će potrajati sve do 2030. godine. Tom prilikom, zgrada će biti očišćena i od azbesta. Njen karakteristični "zaštitni znak", u vidu spoljne providne tube sa pokretnim stepenicima, već je obnovljen između 2019. i 2021. godine.

Stalna postavka, izložena na 12.000 kvadrata na dva sprata, od marta je već nedostupna publici. Oko dve hiljade remek-dela, među kojima su ostvarenja Frensisa Bejkona, Salvadora Dalija ili Fride Kalo, nalaze privremeno utočište u drugim muzejima širom Francuske i sveta. Slična sudbina namenjena je i za oko 150.000 umetničkih ostvarenja koji se nalaze u fundusu ove prestižne institucije. "Bobur" je najveći u Evropi i, uz muzej "MoMa" u Njujorku, ima najbrojniju kolekciju moderne umtenosti na svetu.

Prebacivanje, pod strogo propisanim uslovima, predstavlja veliki izazov. Publika će ova ostvarenja u sledećih pet godina moći da vidi u Centru "Pompidu" u Malagi, ali i u Šangaju, a uskoro i u Briselu, kao i u drugim velikim muzejima, od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije. Takođe, slike će biti postavljene i u renoviranoj Velikoj palati u Parizu, na više velikih izložbi. Istovremeno, biblioteka je raseljena u pariski 12. arondisman.

Radovi na obnovi Centra "Žorž Pompidu" su najavljeni 2021. godine i prema osnovnim planovima trebalo bi da koštaju 262 miliona evra. Prvobitno je trebalo da budu izvedeni od 2023. do 2027. godine, ali su rokovi pomereni da bi muzej bio otvoren tokom letošnjih Olimpijskih igara.

Ovaj muzej moderne umetnosti, koji su dizajnirali arhitekte Renco Pijano, Ričard Roxers i anfranko Frankini, zbog svojih smelih modernističkih linija u arhitektonskom srcu starog Pariza, izazvao je svojevremeno velike polemike u javnosti. Vremenom, postao je jedan od zaštitnih znakova Grada svetlosti, mada i dalje ima onih koji se nisu navikli na njegov "svemirski" izgled.

Muzej koji publici na raspolaganje stavlja 45.000 kvadratnih metara prostora i zapošljava preko hiljadu ljudi, nije renoviran od otvaranja. Samo prošle godine posetilo ga je preko tri miliona posetilaca. Francuske vlasti ističu da u vreme izgradnje nije bila predviđena tolika frekvencija umetničkih hodočasnika iz čitavog sveta.

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Centar "Pompidu"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije