JESMO LI NAUČILI LEKCIJE OD "GERNIKE"?: U muzeju "Kraljica Sofija", pred Pikasovim remek delom, redovi i bezmalo devet decenija od nastanka

NA pazarni dan, 26. aprila 1937. nacistička legija "Kondor", bombama teškim gotovo pola tone i zapaljivim projektilima, razorila je do temelja baskijski gradić Gerniku, dok su u niskom letu avioni mitraljezima kosili narod koji je pokušao da beži.

Foto privtna arhiva

Ovu sliku užasa i bezumlja, simbol stradanja tokom odbrane Druge republike, od puča desničarskih, monarhističkih generala, potpomognutih italijanskim fašistima i snagama Hitlerove vojske, još je dublje u sećanje čovečanstva urezalo monumentalno delo Pabla Pikasa, nazvno nedvosmisleno jednostavno - "Gernika".

Kao krik upozorenja da će se seme zla zasejano u građanskom ratu na Iberijskom poluostrvu, razviti u fašističko-nacistički teror nad celom planetom, slika je prvi put izložena u paviljonu Španije, na Svetskoj izložbi u Parizu, već iste jeseni 1937. Platno grandioznih dimenzija, visoko skoro tri i po metra, a dugačko bezmalo osam, koje je Pikaso, naslikao, takoreći u dahu, za samo 35 dana, i danas u madridskom muzeju "Kraljica Sofija", masovno pohode, ne samo ljubitelji umetnosti, već i antifašisti, sa svih meridijana.

I na veliki španski nacionalni datum, Dan ustanka protiv Napolena, minulog 2. maja, po nevremenu, pola sata pre otvaranja muzeja, počela je da se proteže kolona pod kišobranima. A kada su se otvorila vrata ove riznice umetnosti 20. veka, kao pod komandom, posetioci su se ustremili stepenicama pravo do sobe 205 gde se nalazi "Gernika", kako bi zauzeli što bolji položaj, pre "opsade".

Foto privtna arhiva

Sliku je slavni Pikaso zavetovao španskom narodu (i pored velikodušne Rokfelerove ponude za otkup), ali tek po padu diktature generala Franka, pa je čuvana i restaurirana u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA). U Španiji je prvobitno, od 1981. izlagana u "Pradu", da bi deceniju kasnije postala zaštitni znak tek otvorenog muzeja "Kraljica Sofija", gde je "okružuje" čitava vizuelna priča o atmosferi u kojoj je nastala, ne samo kroz društveni kontekst, već i epohalni uzlet španske umetnosti u minulom veku.

Pre nego što se stane pred ovo platno, po kome je urađena i tapiserija u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, ispred sale Saveta bezbednosti, u čitave dve sobe prolazi se pored likovno upečatljivih propagandnih postera svih onovremenih organizacija: od sindikata, preko političkih partija, do anarhističkih pokreta, kojim se pozivalo na odbranu Republike. U vitrinama su izložene i novine, časopisi i ostali štampani materijal, korišćeni za obaveštavanje o stanju na ratištu, ali i političko "osvešćavanje". I to je možda najtačniji uvod za razumevanje "Gernike".

Ispred same slike, na nekih dva metra, nalaze se zaštitni konopci i već od jutarnjih sati potrebna je snalažljivost, da bi se pogledala iz prvog reda gomile koja se oko nje stvara. Na suprotnom zidu, su fotografije iz različitih faza nastanka, koje je napravila autorova ljubavnica i muza - Dora Mar, i sama vizuelna umetnica. Pikaso je insistirao da ovi snimci ne budu dokument o nastanku, već o metamorfozama "Gernike".

- Zbog velikih razmera platna i oskudnog osvetljenja u studiju, Dora Mar nije bila u stanju da fotografiše u optimalnim uslovima, pa je tako, da bi pojačala efekat, fotografije retuširala - piše u legendi pored ovih eksponata. - U različitim fazama izvođenja slike, od samog početka, na slici su glavne figure, a među njima podignuta pesnica koja simbolizuje solidarnost, otpor i podršku republikanskom cilju. Pikaso je menjao položaje likova i uklanjao neke elemente, da bi dao veću jasnoću kompoziciji, u poslednjim fazama...

Ремек дело Пабла ПикасаFoto: Фото привтна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Uz ove snimke izložene su i skice i studije figura koje čine kompoziciju, među kojima se uočava upravo metamorfoza bika, a ispod njih, pod staklom vitrine, su fotografija "Gernike" iz španskog paviljona na svetskoj izložbi, slikareva prepiska (i pre nego je nastala slika sa ovim motivom, Pikaso je bio pozvan da sa nekim delom učestvuje na izložbi u gradu u kome se već proslavio, i tako podrži svoje zemljake), isečci iz štampe, kritike...

U nastavku, uz maketu španskog paviljona u Parizu, uz Pikasova, prikazana su i dela drugih značajnih učesnika izložbe kojom je Republika želela da predstavi napredne ideje i umetnost iza kojih je stajala, ali i upozori na opasnost od fašizma. U čitavom spektru različitih pravaca i stilova tu se nalaze radovi od Huana Miroa, Alberta Sančeza i Hulija Gonzalesa, pa do dela Alehanda Kaldera i Hozea Gutijereza Solane. Pored toga, jedan deo postavke bio je posvećen dvojici vajara, koji su neposredno pre toga poginuli na frontu u Madridu - Fransiska Pereza Matea i Emilijana Barala.

- Međutim, najvećim delom paviljon su činili veliki foto- murali, koje je uradio Hoze Renau, umetnički direktor nastupa na Svetskoj izložbi - piše uz maketu ove namenske građevine. - One su modernim vizuelnim jezikom, mapama, grafikonima, ekonomskim podacima o Republici, predstavili i druge društvene projekte, poput Pedagoške misije, kao i određene regione u Španiji. U ovom delu nalazio se izbor iz narodne umetnosti, kao i narodna nošnja. Bio je to revolucionarni pokušaj da se tradicionalna kultura redefiniše savremenim sredstvima.

Ta svetska izložba u Parizu, bila je poslednja na kojoj je španska Republika predstavila svoja dostignuća, jer samo godinu i po dana kasnije, u proleće 1939. poklekla je pred fašističim naletima, a njen pad najavio Drugi svetski rat. Ostala je anegdota, da je u okupiranom Parizu, jedan nemački oficir upitao Pikasa, da li je on napravio "Gerniku", na šta mu je umetnik odgovorio:

- Ne, vi ste.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije