GLUMICA KOJA JE BILA ČITAV ANSAMBL: Povodom pola veka od rođenja glumice Olivere Marković (1925 - 2025) otvorena izložba u Narodnom pozorištu

TEŠKO je nabrojati njene uloge, a u svakoj je bila drugačija. U stilu najbolje engleske škole, menjala je ne samo masku, već hod, gest, glas, držanje, mimiku i sve je to radila na svoj način koji se ne može oponašati. Kad se osvrnemo na sve te ličnosti koje su živele na našim scenama, vidimo da Olivera Marković nije samo glumica - ona je čitav jedan veliki, glumački ansambl. Ko sumnja da se ona rodila sa Dobričinim prstenom, koji je rastao zajedno s njom, neka pogleda bolje, videće kako joj blista na ruci i kako joj dobro pristaje.

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

Ovako je svojevremeno, nadahnuto i tačno, o našoj velikoj glumici kazivala Vida Ognjenović na dodeli nagrade za životno delo "Dobričin prsten". Tokom jedne izuzetne karijere ostvarila je više od 150 pozorišnih, šezdesetak filmskih i mnogo televizijskih uloga, dajući baš svakoj od njih - posebnu boju i šarm. Još kao kao sasvim mlada, postala je svesna da je odlika svakog dobrog glumca da sa lakoćom prelazi međe fahova i žanrova. I to je činila celog života, s podjednakom ubedljivošću igrajući zanosne zavodnice, tragične kraljice, luckaste ruske grofice ili žene s gradske periferije, pokazujući na delu umeće da "od najmanje uloge napravi glavnu, a svaku veliku odigra kao da je za nju napisana"...

Povodom veka od rođenja Olivere Marković (3. maj 1925) u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je ovih dana izložba posvećena našoj filmskoj i pozorišnoj divi. Glumica, zbog čije se Megi u crnom kombinezonu u "Mački na usijanom krovu" pedesetih godina zaustavljao saobraćaj na Crvenom krstu, nije mnogo marila za euforiju koju je izazivala:

- Nisam imala osećaj samopokazivanja, bez obzira na to što sam bila mlada i lepa... Shvatila sam da u meni ima mnogo te prkosne, hrabre Megi koja se bori protiv svih, ne obazirući se na to što će opeći šapu, da bi dobila ono što želi.

Predstava se igrala na sceni današnjeg Beogradskog dramskog, gde je Olivera još kao student Akademije (u klasi Mate Miloševića) počela karijeru, uskočivši u jednu ulogu. Ipak, izložba fotografija u nacionalnom teatru fokusirana je samo na opus u Narodnom pozorištu.

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

- Oliveri Marković sam posvetila izložbu i 2012. u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije. Bilo je to godinu dana posle njene smrti, u okviru ciklusa "Dobitnici Dobričinog prstena" - otkriva autor nove izložbe i kataloga, muzejski savetnik Mirjana Odavić. - Postala je 1967. stalni član Narodnog pozorišta i na ovoj sceni ostvarila 36 uloga, ali se tu prvi put pojavila još 1958. u ulozi Šeri i predstavi "Autobuska stanica" (režija Milenko Misailović) kao gostujuća glumica. Igrala je i moderan i klasičan repertoar, u velikim ruskim naslovima, domaćim tekstovima. Bila je i Gospođa ministarka, i Koštana, i Majka Hrabrost. U svakom fahu krajnje profesionalna i maestralna.

Mada je u penziju otišla sredinom osamdesetih, Oliverina poslednja premijerna uloga u matičnom teatru bila je 1998. u predstavi "Sakati Bili":

- Nastavila je da nas sa scene raduje do svojih poznih godina, osim nekoliko poslednjih. Mogla je da igra sve, a reditelji su je kao takvu na vreme prepoznali. Jedina je naša glumica koja je bila i Koštana (1969. u režiji Jovana Putnika) i Živka Ministarka, 1982. u postavci Milenka Misailovića.

Zanimljivo je da je premijeri Brehtovog komada "Majka Hrabrost" 1971. prisustvovao i maršal Tito, a na osnovu tadašnjih kritika naša sagovornica posebno izdvaja ovu ulogu iz bogatog i raznovrsnog pozoršnog opusa.

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

- Nikada nisam bila ni Ofelija, ni Julija, niti sam volela takve uloge. Počela sam kao zavodnica i naigrala se takvog repertoara: od glupača do prevejanih, od opajdara do dama iz visokog društva - isticala je svojevremeno glumica.

Iz kasnijeg opusa Olivera je posebno izdvajala ulogu u Molijerovim "Učenim ženama" (1990), u režiji tada mladog reditelja Jagoša Markovića, zapazivši da "u pozorište dolazi jedna druga generacija koja na svet gleda na sebi svojstven način".

- Inače, za ulogu Juliške u Nušićevom "Putu oko sveta" (s potpisom Jovana Putnika) dobila je Specijalnu nagradu na Danima komedije u Jagodini. Kritika je hvalila njenu Klaru u Krležinoj "Ledi" i naslovnu junakinju u "Gospođi Olgi". Oktobarska nagrada Grada Beogra pripala joj je za Canu u komadu "Za opelo - u red molim!" i Gospođu Lazić u "Uježu" 1980. godine (i to posle osam nominacija!), a tri godine kasnije uručena joj je i Sedmojulska nagrada. Uz "Dobričin prsten", jedno od najznačajnijih priznanja svakako je i statueta "Zlatni ćuran" za životno delo na Danima komedije u Jagodini, 2007. godine.

foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije

Autorka izložbe naglašava da je Oliverina neodoljivost (od fizičke lepote do glumačke svestranosti i slojevitosti) - spoj svega.

- Bila je izuzetno skromna, duhovita, jednostavna. U pravom smislu, čovek. Tako je i predstavljala svoje junakinje. Nikada se nije ponašala kao diva, sve je radila sa posvećenošću i profesionalnošću. Gospođa Vida Ognjenović lepo je zapazila da je Olivera bila ceo ansambl. Zaista je mogla da odigra sve tipove uloga, nikada se ne ponavljajući! I kad je tumačila zavodnice ni jednu od njih nije igrala na isti način... Moram da kažem i da smo celu izložbu "obojili": predstave Narodnog pozorišta sačuvane su kao crno-bele fotografije, ali im je kolorit dao dizajner Jovan Tarbuk. Na izložbi je 36 fotografija i dve "stojeće figure" gotovo u prirodnoj veličini: Olivera Marković kao Majka Hrabrost u istoimenoj predstavi i Aleksandra u predstavi "Kolomba" - sa šeširom i kišobranom, u dugoj haljini, kao da je tu sa nama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije