DVOSTRUKI TEMELJ SRPSKE UMETNOSTI: Ministar Nikola Selaković otvorio obnovljeni Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića

POSLE 39 godina otkako je zbog vlage i devastacije zatvoren Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, juče je, u obnovljenoj kući-poklonu njihove sestre Ljubice Luković Narodnom muzeju Srbije, pred odabranom publikom, u punom sjaju premijerno predstavljena stalna postavka ovog legata koji svedoči o velikoj ulozi njihove porodice u našoj istoriji. I to na simboličan datum, na dan rođenja pesnika, pisca, esejiste, svetskog putnika - Rastka Petrovića.

Foto Nikola Skenderija

- Obeležavanjem dana Rastkovog rođenja 15. maja, Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture se pridružuju praksi istorijske tačnosti i doslednosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja, uz poštovanje savremenog, zvaničnog kalendara u Republici Srbiji - rekao je ministar kulture Nikola Selaković, podsetivši da je Rastko došao na svet 3. maja 1898. prema julijanskom kalendaru, koji se u 19. veku od gregorijanskog razlikovao za 12 dana. - Neka ovaj muzej bude mesto susreta ne samo sa prošlošću, već i sa sobom, sa onim najboljim u nama, neka nas podseća da su kultura i umetnost temelj društva, a ne njegov ukras.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući inicijativi Ministarstva kulture uz podršku Narodnog muzeja i brojnih stručnjaka, građani Srbije će prvi put, posle 1986. kada je zatvoren, moći da posete Spomen-muzej posvećen dvema fascinantnim ličnostima srpske kuture, umetnosti i diplomatije koje su obeležile jednu epohu.

- U ovoj kući, na adresi Ljubomira Stojanovića 25, u srcu beogradske Profesorske kolonije, živela je Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa porodice Petrović, koja je zaveštala svoju kuću Narodnom muzeju sa željom da ona postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Iako je muzej otvoren 1977. godine, uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke - podsetio je Selaković. - Stajati danas u obnovljenom prostoru doma Petrovićevih ne znači samo prisustvovati svečanosti otvaranja jedne spomen-kuće, već se i suočiti sa dubinom jednih od najsloženijih i najhrabrijih umetničkih ličnosti i opusa u srpskoj kulturi: Nadežde i Rastka Petrovića. Njihovo stvaralaštvo, svako na svoj način, označilo je prekretnice u srpskoj modernoj umetnosti i književnosti, postavljajući temelje koji su i danas temelj našeg identiteta i naše kulturne svesti.

Кућа у Професорској колнијиFoto: Фото Никола Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Otvaranjem Spomen-muzeja, dodao je Selaković, otvara se i jedno slojevito, višedimenzionalno pamćenje na porodicu koja je bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena, ali i na dva monumentalna umetnička opusa i epohu patriotizma, obrazovanja i hrabrosti:

- Nadežda i Rastko predstavljaju dvostruki temelj moderne srpske umetnosti - ona u slici, a on u reči. Njihovo stvaralaštvo je dokaz da umetnost nije samo oblik estetskog izraza, već i vid borbe i način mišljenja. Zato je obnova Spomen-muzeja mnogo više od arhitektonske rekonstrukcije. To je povratak umetnosti, njenim izvorima, podsećanje da su Nadežda i Rastko Petrović temeljni kameni na kojima se gradi svest o tome šta je to srpska kultura kada je najautentičnija, najhrabrija i najuniverzalnija - pojasnio je Selaković.

Prema rečima Bojane Borić Brešković, direktora Narodnog muzeja Srbije, stalna postavka, spomen-muzeja koji počinje novu, važnu etapu svoga delovanja, napravljena je u čast najmlađeg Petrovića, Rastka - pisca, strastvenog kolekcionara, diplomate i putopisca, renesansnog čoveka modernog doba, i njegove sestre Nadežde, predvodnice naše moderne likovne umetnosti, prve ženi srpske fotografije, humaniste, aktivnog učesnika kulturnog i društvenog života tokom prvih, burnih decenija 20. veka.

- Ova važna kuća sećanja oživljava izuzetna umetnička dela Nadežde Petrović i neobjavljenu rukopisnu građu, kolekcionarske i upotrebne predmete, crteže i retka pisma Rastka Petrovića, koja svedoče o njegovoj dubokoj povezanosti sa evropskim kulturnim centrima, ali i geografskim tačkama od Afrike do Severne Amerike - istakla je Borić Brešković, napominjući da su na ovoj stalnoj postavci radili kustosi - Marija S. Đorđević, Dragana Ljubenović i Katarina Đošan. - Tematski koncept stalne postavke povezuje izgled i duh porodičnog doma i muzejskog prostora. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije