DAO JE ŽIG SVOM VREMENU: Na vest o smrti Milana Blanuše (1943- 2025), vrhunskog crtača, grafičara, slikara i vajara

KAŽU mi neki prijatelji da je moje slikarstvo prilično subverzivno, a ja ih pitam: "Kako bi drugačije trebalo da izgleda slikarstvo danas?" Ono mora da bude kritički nastrojeno, sa žaokom, da nas dirne, da govori o vremenu i svetu, lošim pojavama u društvu. Upravo je to moja ideja.

Foto N. Fifić, arhiva Novosti

Ovako je, u jednom od mnogih intervjua, za "Novosti", govorio velikan naše likovne umetnosti Milan Blanuša (1943- 2025), grafičar, slikar, skulptor, koji nas je napustio, prekjuče u Beogradu, posle kraće i teške bolesti. Ovaj autor evropske reputacije, stvorio je u delima i upečatljivog junaka "čoveka u sivom", našeg savremenika u raljama biznisa, ratova, nekulture i svega ostalog, kako je govorio, što prati ovo naše vreme.

- Reč je o izuzetnom umetniku, koji je, iako grafičar po specijalizaciji, radio sjajne, angažovane slike, i jednako tako angažovane skulpture u terakoti - ističe istoričar umetnosti Savo Popović koji je pre gotovo deceniju Blanušine radove uvrstio u svoj autorski projekat "Vojnici na plaži", u Prodajnoj galeriji Beograd. - Njegov angažman nije ličio na propagandne letke, već je umetnost ostala u prvom planu. Tako nešto retko uspeva slikarima i vajarima, ali je on kao veliki umetnik uspevao da nikada ne zapadne u ćorsokake. Ostaće upamćene njegove monumentalne slike birokrata, koji u grupama "poziraju", ili uriniraju po ekskluzivnim nužnicima, a iste junake ovekovečio je, u nešto manjem formatu i u terakoti. I uradio ih je mnogo. Bio je workaholic. Međunarodni simpozijum "Tera" u Kikindi mu je često i tokom godine otvarao vrata, pa je nekada i po nekoliko meseci provodio tamo stvarajući.

Rođen u Jagodini 1943. godine, Blanuša je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1967. diplomirao odsek slikarstva u klasi Ljubice Cuce Sokić. Postdiplomske studije završio je na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu 1971, a specijalizaciju grafike na Visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni 1978. Bio je redovan profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Samostalno je izlagao u zemlji, ali i van nje, i to u Braunšvajgu, Kelnu, Koperu, Mariboru, Parizu... a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Nisu ga mimoilazile ni nagrade, ni priznanja. Dobitnik je "Politikine" nagrade iz fonda "Vladislav Ribnikar", nagrade Oktobarskog salona, Zlatne palete ULUS-a, nagrade za crtež na izložbi "Crtež i mala plastika", prve nagrade Bijenala mediteranskih zemalja u Aleksandriji. Voleo je džez. Svirao saksofon.

Poslednjih 15 godina najintenzivnije je sarađivao sa galerijom "Rima", koja mu je organizovala četiri izložbe, po dve u svojim prostorima u Kragujevcu i Beogradu. Za Blanušin profesionalizam u ovom zajedničkom poslu, osnivač i vlasnik "Rime", Aleksandar Milojević, kaže da ima samo reči hvale.

- Pre svega bio je sjajan čovek i vrhunski stvaralac - nastavlja sagovornik. - Jedini je od naših umetnika koji je uspeo da u sve četiri discipline - crtežu, slici, grafici, skulpturi - dosegne vrhunske domete. A o njegovom nesebičnom pedagoškom radu, najviše govore uspesi njegovih studenata, među kojima su naši vodeći umetnici srednje generacije.

Saradnja sa "Rimom" trajala je do poslednjih dana, pre odlaska u bolnicu početkom maja, i kako navodi Milojević, neprekidno su bili u planovima za nove projekte:

- Od njih nećemo odustajati, pa ćemo, iako Blanuša više nije sa nama, to i realizovati. Njegovu izložbu u Beogradu, sa novim delima, planiramo za septembar, oktobar. Za njegovu umetnost vreme nastavlja da radi.

Ispraćaj Milana Blanuše održan je 21. maja, ispred kapele na Starom groblju u Vršcu, gde je  i sahranjen. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije