I ŽIVOT JE PREPLITANJE ŽANROVA: Intervju - Režis Varnjije, francuski reditelj, dobitnik Oskara

RADUJEM se što sam u Srbiji i što vam donosim film o kome, nadam se, niste mnogo čitali jer ćete tako lakše zapažati glumu, detalje, scenografiju, rekao je dobitnik Oskara i Zlatnog globusa, čuveni reditelj Režis Varnjije, otvarajući minule nedelje Festival francuskog filma.

Foto Z. Jovanović

Na repertoaru se našlo njegovo poslednje ostvarenje "Reparacija", sa mladom Žulijom Nunjez kao glavim protagonistom. Reč je o snažnoj, emotivnoj priči o porodičnim vezama, gubitku i potrazi za istinom.

- "Reparacija" počinje kao ljubavna priča, pretvara se u triler, misteriju, a zatim postaje film o porodičnom nasleđu - objasnio je autor svetski čuvenih filmova poput "Indokine", "Francuske žene", "Žene mog života", "Istok-Zapad" i drugih, za koje su mu pripala mnoga priznanja, uključujući i "Cezara" i nagrade Filmskog festivala u Moskvi. - Nisam želeo da ga ograničim žanrom: otvorio sam mnoga vrata, a vi odaberite kroz koja ćete proći. Posebno izdvajam hrabrost mlade glumice u glavnoj ulozi, i ona je ovde započela svoje filmsko putovanje.

o Zašto ste se opredelili da u ovom filmu na taj način pomešate žanrove?

- Zato što je to nešto što se dešava i u našem svakodnevnom životu. Dan započnemo tako što imamo potrebu da volimo, da se zaljubimo, onda polazimo u akciju, pa sretnemo nekoga, što donese neki drugi sadržaj... Često to nisu neke dramatične stvari, ali čitav život je preplitanje žanrova. Želeo sam da upravo ta ideja utiče na pisanje ovog filma, tako sam ga koncipirao.

o Mešavina žanrova tipična je i za autorski film koji je karakterističan za francusku kinematografiju?

- To je uglavnom tačno, ali se u Francuskoj sve manje pravi distinkcija između autorskog i komercijalnog filma. Smatram da se i sa velikim sredstvima mogu praviti autorski filmovi, da se oni dopadaju publici, a da reditelji ostanu verni sami sebi. Recimo, film "Životinjsko carstvo" je izvanredan primer ostvarenja koje uspeva da pomiri te dve stvari. Autori mogu da prave filmove koji uspostavljaju dobru komunikaciju sa publikom. Mogu da vam dam uspešne primere toga, filmove tri velikana kinematografije koja su privlačna publici, a prava su remek-dela - "Fani i Aleksandar" Ingmara Bergmana, "Brak Marije Braun" Rajnera Vernera Fazbindera i "Amarkord" Federika Felinija. Reditelji su u njima slobodno istraživali svoje preokupacije i senzacije, a gledaocima su, ipak, bila bliska. Ono što me deranžira su autorska dela koja su sama sebi dovoljna.

o Da li je globalna "holivudizacija" sedme umetnosti realna opasnost za autore?

- Ono što se u Holivudu dešava je da su oni izgubili umetničku hrabrost i ambiciju, jer su preopterećeni budžetima, troškovima, novcem. To što je Holivud izgubio, praktično se sada nalazi u TV serijama, koje autorima i scenaristima omogućavaju da razvijau svoje ideje, likove. One su mnogo hrabrije nego filmovi i daju autorima vreme, od pet, šest, sedam sezona, da na njima rade. Holivud se sada bazira na franšizama, namenjenim zarađivanju novca, od Marevela do "Nemoguće misije". Čak i u Francuskoj su došli na ideju da i mi imamo svoj "marvelovski" potencijal i to u ekranizaciji književnih dela Aleksandra Dime, Viktora Igoa. Snimaju se nove verzije "Grofa Monte Krista", "Tri musketara"...

o U novom filmu skrenuli ste pažnju na glumicu Žuliju Nunjez. Da li će i njoj to biti odskočna daska, kakav je bio vaš film "Indokina" za Vanesu Paradi?

- Nadam se da će tako biti, ali mnogo se toga promenilo od vrmena kada smo radili "Indokinu". Tada ste mogli na osnovu samo jedne scene u filmu, ili kada jednom vidite glumicu, da se odlučite i angažujete je. Sada postoje kastinzi, koji traju po mesec, mesec i po dana, i to bez prisustva reditelja, samo sa pomoćnikom. Tu je vidljiv taj uticaj Holivuda, u tim famoznim "kolbekovima". Glumački počeci su sada malo teži, drugačiji su nego ranije. Kao da ne postoji hrabrost da se reditelji odluče na osnovu svog utiska, uverenja i tako angažuju glumce.

Foto Z. Jovanović

o Za Katrin Denev nisu potrebni nikakvi dokazi, a vi ste dva svoja najpoznatija filma uradili sa glumicom koja je ne samo zaštitno lice francuskog filma, već i Francuske uopšte?

- Ona je kraljica. Snimanje sa njom bila je veoma pozitivno iskustvo. Izuzetno je zahtevna, ali sam takav i ja. Ukoliko vidi da se reditelj povlači pred producentom, nekim tehničkim zahtevima, nedaćama, ili nekim drugim glumcem, ona će se osećati izdanom. Međutim, kada vidi i shvati kako reditelj ide do kraja svoje ideje, ambicije, ona će biti stopostontni partner u tome. I to se i desilo u filmu "Indokina", gde ona jeste inkarnacija te kolonijalne Francuske. Ima na ekranu autoritet i moć. Kada se pojavi ona je obučena u sve svoje prethodne uloge.

o Tematski, vaši filmovi se bave odnosom istorije prema sudbini običnog čoveka. Koliko smo, zapravo, igračke istorije?

- Uvek sam u svojim delima bežao od aktuelnosti, od datog trenutka. Mislim da kada dođe do velikih društvenih događanja, revolucija, ili nekih drugih potresa, to stvara vrtlog koji ljudima ne dozvoljava da posegnu za traženjem razloga, motiva, istine. Tada nemamo dobru perspektivu. Kada je istorija u pitanju, ona nam daje mogućnost da na stvari pogledamo sa distance. Dozvoljava nam pauzu od događanja, koja omogućava da shvatimo šta se zapravo desilo. Često smo i sve više žrtve aktuelnosti. Pretrpani smo informacijama, na svakih deset minuta neko nešto važno objavi, i teško je razumeti prave razloge i motive svega toga.

o Film "Istok-Zapad", smešten je bio u svet podeljen na dve ideološke strane, a sada je on mnogo kompleksniji, više je linija razgraničavanja - interesnih, religijskih...

- Ono što se trenutno dešava je da su nove velike sile, poput Indije, Kine i Rusije, odlučile da ne zavise od zapadne Evrope i SAD, da stvore svoj samodrživ sistem, da mogu da proizvode i razmenjuju između sebe sve što su do sada dobijale sa Zapada. Tu će se stvari zaoštriti, recimo i po pitanju Tajvana, a da Evropa neće više moći ništa. Više im nismo potrebni. Te sile hoće da postanu nezavisne, ne žele da ih sankcije pogode. Vi ovde, uostalom, dobro znate šta su sankcije i šta one nose.

o Da li danas u svetu postoji ta sloboda prema kojoj bi plivao vaš junak, kao u filmu "Istok-Zapad"?

- Ovo što se danas dešava je mnogo komplikovanije, nego kada je svet bio podeljen na dva bloka, komunistički i kapitalistički, a stvari donekle bile jasnije. Sada postoje zone uticaja, kao i uticaj koji pojedine sile vrše jedna na drugu i vrlo je teško ploviti tim vodama. Mora se ploviti u zavisnosti od toga šta dolazi. Ono što nedostaje je možda cilj. Pravac kojim želimo da idemo. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije