SMAJLI I LE KARE SE VRAĆAJU U OKSFORD: Prva izložba ostavštine čuvenog britanskog pisca špijunskih romana, od jesenas u biblioteci Bodleana

OKSFORD je bio duhovna kuća Džordža Smajlija, kao i moja, rekao je jednom o najslavnijem junaku svojih uzbudljivih špijunskih romana, prodatih u desetinama miliona primeraka, čuveni britanski pisac Džon le Kare (1931-2020).

Džon Ke Kare, Foto Epa

I upravo je ovaj nekadašnji student oksfordskog Linkon koledža, koji je karijeru započeo u diplomatiji, radeći uporedo i za obaveštajne službe MI5 i MI6, književnu arhivu zaveštao svom univerzitetu, gde će prvi put posle njegove smrti, u oktobru biti izložena u biblioteci Bodleana.

Postavka, koja će ga predstaviti pre svega kao književnika, koji je u jednom trenutku svog života radio za tajne službe, više neko kao bivšeg špijuna koji se proslavio pisanjem, nazvana je John le Carre: Tradecraft (sam pojam tradecraft, na engleskom jeziku odnosi se na specijalne veštine, tehnike i metode, koje se koriste u špijunaži, obaveštajnom radu, na tajnim zadacima). Pred publikom će se naći na hiljade papira iz Le Kareove zaostavštine, koji otkrivaju način njegovog rada. Sa idejom da prikažu temeljnost kojom je pristupao svakom novom delu, osmislili su je kustosi - profesor Federiko Varese, dugogodišnji piščev prijatelj, i dr Džesika Dautvajt, iz Bodleana biblioteke, uz podršku porodice autora rođenog kao Dejvid Džon Mur Kornvel, u gradu Pulu, u oblasti Dorset.

Profesor Varese, koji predaje kriminologiju na Oksfordu, jedan je od prvih kojima je Le Kare dela slao još u rukopisu. On tvrdi da je autor klasika špijunskog i kriminalističkog žanra, prevedenih na više od 36 jezika ("Špijun koji se sklonio u zavetrini", "Poziv za mrtvaca", "Rat u ogledalu", "Mala bubnjarka", "Ruska kuća", "Ubistvo na visokom nivou", "Panamski krojač", "Stalni baštovan", "Smajlijevi ljudi", "Krpar, krojač, soldat, špijun", "Noćni menadžer"), bio veoma otvoren za sugestije.

- Bio je poput naučnika - izjavio je profesor Varese povodom izložbe kojom Oksford odaje počast Le Kareu. - Odlazio bi na mesta o kojima je pisao i bavio se doslovno terenskim radom, poput antropologa ili sociologa. Mnogo je čitao, razgovarao sa ljudima, pravio beleške, i onda tek, sve to pretvarao u fikciju. Tako je radio za svaki roman, što je zaista izuzetno.

Radeći na svim tim istraživanjima ostvarivao je i bliske kontakte ne samo sa aktivnim obaveštajcima, već i sa uzbunjivačima u međunarodnim korporacima koji su ukazivali na malverzacije, humanitarcima u misijama u različitim delovima sveta... Sve to kako bi se u knjigama uverljivije i autentičnije bavio temama kao što su korupcija i neetička praksa, pogotovo moćnika u farmaceutskoj industriji.

Među eksponatima premijerno će u javnosti biti i dokumenta iz kojih se vidi način na koji je dolazio do, za njega karakterističnih, komplikovanih zapleta i obrta u radnji dela. Autori tvrde da se termin u naslovu izložbe tradecraft, kojim se služe obaveštajci, može primeniti i na njegove veštine, ali u kontekstu spisateljskog zanata, i načina na koji je dolazio do dokaza kojima je mogao da kritikuje negativne pojave u društvu.

Na izložbi će se naći i beleške koje je pravio o junacima svojih knjiga. Posebna poslastica za publiku biće na marginama rukopisa, gde je pravio crteže i na njima, kako to rade i filmski reditelji, vizuelizovao likove. Tu su i komentari koje je za sebe pravio na radnim verzijama, pa je na jednoj od skica za roman "Krpar, krojač, soldat, špijun", za Smajlija zapisao "mali, debeo i u najboljem slučaju srednjih godina", dodajući još "noge su mu bile kratke, a hod sve samo ne agilan."

U ekskluzivnom razgovoru povodom obeležavanja 55 godina "Novosti", Džon le Kare je otkrio i ko mu je bio uzor za lik Džordža Smajlija. Jedan je bio doktor Vivijen Grin, pisac istorijskih romana i dekan koledža u Oksfordu, koji je pisac pohađao. Bio je sveštenik, ne preterano religiozan, sa velikom moći zapažanja, inteligentan, diskretan, dobar poznavalac ljudske prirode. Drugi je bio kolega iz "tajnog sveta", takođe i pisac, Džon Bingam, poreklom iz porodice irskih lordova Klenmorisa:

- Od svakoga sam uzeo ponešto da bih napravio Smajlija. Kao pisac morate da budete u stanju da uđete u kožu čoveka o kome pišete, a tog trenutka vi već u njega unosite deo sebe - zaključio je pisac davne 2008. godine, kada je bio na vrhuncu slave, u telefonskom razgovoru koji je vodio iz svog londonskog stana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije