SVE ŠTO JE RADIO, BILO JE NA PONOS SRPSKOM RODU: Joca Savić, slavni pozorišnik koji je zadužio nemački teatar, nije zaboravio svoje poreklo

REFORMATOR nemačkog teatra, nosilac titule kraljevskog reditelja i osnivač Šekspirove pozornice, nikad nije zaboravio svoje srpsko poreklo: ipak, o glumcu, reditelju i pozorišnom pedagogu Joci Saviću (Novi Bečej 1847 - Minhen, 1915) u zavičaju i dan-danas se nedovoljno zna, osim u užim pozorišnim krugovima.

foto Pozorišni muzej Vojvodine

- Kada je Joca imao osam godina (1854), preselio se s porodicom u Beč, gde je završio Realnu gimnaziju. Na školskoj priredbi u Šilerovim "Razbojnicima" igrao je Karla Mora i odmah oduševio sve prisutne svojim glumačkim talentom - svedoči o Savićevim počecima teatrolog Zoran Maksimović. - Prvak bečkog Burgteatra, Zonental, postao je ubrzo njegov mentor. Joca je dobio prvi profesionalni angažman već 1865. u Gradskom pozorištu u Bazelu, a naredne u Augzburgu. Svuda je hvaljen kao izvanredan mladi glumac, pa mu Vajmarsko pozorište ponudilo trogodišnji ugovor. Tu se oženio glumicom Lujzom Šarl, a na poziv Burgteatra otišao je u Beč i tamo nastupao od 1869. do 1870. godine. Rafinirana publika veoma je cenila Savićev dar, savršenu dikciju, emotivnost i izuzetno tumačenje likova. Za njegovu glumu govorilo se da je očaravajuća, temperamentna, topla i živa. Inače, podjednako uspešno je igrao u tragedijama i komedijama, kao i u popularnim laganim komadima.

Ipak, višestruko talentovanom Saviću vremenom je postalo tesno u glumačkim cipelama, pa je, takođe veoma uspešno, počeo da se bavi se režijom.

- Stigao mu je poziv iz Manhajma da preuzima rediteljske obaveze u tamošnjem pozorištu, a od 1885. prihvatio je mesto dramskog reditelja u Dvorskom i nacionalnom pozorištu u Minhenu. A koliko je bio dobar u svom poslu, svedoči podatak da je dobio titulu kraljevskog reditelja - ističe Maksimović. - Minhenski period trajao je dvadeset godina i za to vreme Savić je režirao sve dramske predstave raznovrsnog repertoara, potpisavši preko 330 predstava! Inače, još u Vajmaru je počeo, a u Minhenu nastavio, s intenzivnim proučavanjem Šekspirovog dela. Postavio je na scenu sve velike Šekspirove tragedije, istorijske drame i komedije. Postigao je rediteljske uspehe i sa postavkama Geteovih, Šilerovih, Grilparcerovih, Molijerovih, Kalderonovih dela. Sjajno je režirao i komade aktuealnih nemačkih dramskih stvaralaca, ali i Ibzenovu "Noru".

Kako objašnjava naš sagovornik, najznačajnije Savićevo delo je osnivanje Šekspirove pozornice, što je veliki repertoarski zaokret, značajan za celokupno nemačko pozorište:

- Na Šekspirovoj pozornici bilo je moguće igrati originalnog Šekspira, zato obrade njegovih dela više niko nije igrao. Savićev potez je potpuno izmenio shvatanje pozorišnog prostora. Pisao je knjige iz pozorišne teorije, preveo je Zolinu "Terezu Raken" (Thrse Raquin), bio je počasni član Društva nemačkih pozorišnih stvaralaca, počasni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sahranjen je 1915. u Aleji zaslužnih građana na minhenskom Severnom groblju.

foto Pozorišni muzej Vojvodine

Uprkos slavi stečenoj u Nemačkoj, Savić je veoma cenio svoje srpsko poreklo:

- U Minhenu je okupljao srpske studente i pomagao im kad god im je bilo potrebno. Kod njega su učili glumu Dobrica Milutinović, Vitomir Bogić Cile, a i Nadežda Petrović je bila čest gost u njegovom domu. Dopisivao se s Lazom Kostićem, Antonijem Hadžićem i Miloradom Gavrilovićem. U pismima je hvalio napredak srpskog pozorišta i naglašavao da sve što radi jeste na ponos srpskom rodu. Posetio je Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, Maticu srpsku. U Beogradu je obišao Narodno pozorište, u kome je održao predavanje o načinu režiranja Šekspirovih dela. Kralj Petar Prvi ga je primio i odlikovao Ordenom Svetog Save. Obišao je i Niš, Banjaluku i Sarajevo.

foto Pozorišni muzej Vojvodine

Maksimović podseća da je o životu i delu ovog velikana evropskog teatra, prof. dr Dušan Rnjak pronašao motiv za dugogodišnje, obimno i složeno teatrološko istraživanje.

- Posvećenim višedecenijskim istraživanjem ispravio je nedovoljnu pažnju naše teatrologije prema Savićevom delu, jer do njega ono nije sistematično proučavano. Osim izvorne građe, dr Rnjak analizira i dve Savićeve knjige pisane na nemačkom jeziku - prvu koja je izašla u Minhenu 1908. godine pod naslovom "O svrsi drame" i drugu "Šekspir i dramska pozornica".

Na osnovu građe koju je Dušan Rnjak poklonio Pozorišnom muzeju Vojvodine, između ostalog, Savićeve knjige režije za čuvenu predstavu "Kralja Lira" (kojom je 1. juna 1889. godine i počeo rad Šekspirove pozornice u Minhenu) moguće je neposredno sagledati Savićev odnos prema integralnom tekstu ove Šekspirove tragedije, saznati o rediteljskim indikacijama glumcima, o mizanscenu, scenografiji, osvetljenju, masovnim scenama sa statistima, scenskim i zvučnim efektima.

Bogatom građom i literaturom o stvaralaštvu Joce Savića, ističe naš sagovornik, dr Rnjak dokazuje da je najveći doprinos srpskom teatru bio u činjenici da je jedan Srbin uzdigao nemačko pozorište na najviši evropski nivo i tako svojim doprinosom zadužio i evropsko i srpsko pozorište.

Preporučujemo

Kultura

0 0

"NEMAM POTREBU DA IDEM NEKIM LAKŠIM PUTEM": Intervju Brankica Sebastjanović, glumica

08. 09. 2025. u 13:07

Kultura

0 0

OTVOREN PROSTOR ZA NAJBOLjA DELA: Na Zlatiboru u toku prvi Nacionalni festival filma i televizije

04. 09. 2025. u 16:28

Kultura

0 1

OVACIJE ZA "ŠVABICU" U KAZANjU: Predstava banjalučkog teatra izvedena pred hiljadu i po gledalaca u glavnom gradu Tatarstana

02. 09. 2025. u 11:44

Poznati

0 0

OTAC GORDANA KIČIĆA UMRO POSLE DUGE I TEŠKE BORBE: "Veoma mi je teško, zadužio je Srbiju"

25. 08. 2025. u 18:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije