MISTERIJA DIRIGENTSKE PALICE MOKRANJCA: Izrađena je u Nemačkoj 1903. godine, a ovo je priča o tome kako se sve desilo

POSLE više od 120 godina dirigentska palica Stevana Mokranjca stigla u njegov rodni Negotin. Na izložbi "Mokranjcu na dar" Muzej Krajine izložio poklone koje je slavni kompozitor dobio za života.

Foto: S.M.Jovanović

Među brojnim poklonima koje je Stevan Stojanović Mokranjac dobijao tokom svog života, jedan predmet je ove godine izazvao posebnu pažnju publike - dirigentska palica izrađena u Nemačkoj oko 1903. godine, prvi put predstavljena javnosti u okviru izložbe „Mokranjcu na dar“ u Muzeju Krajine, na 59. „Mokranjčevim danima“.

Palica je izrađena od ebonizovanog drveta, dužine 36 centimetara, sa trupom blago konusnog oblika, glačane površine i srebrnim okvirima u središnjem delu i na krajevima. Ornamenti floralnog porekla, najverovatnije lovorovog lišća, u kombinaciji sa dekorativnim linijama, ukrašavaju vrh i dršku, završavajući se minijaturnom lirom. Centralni srebrni prsten nosi graviranu posvetu: „Za 50. godišnjicu Beogradskog pevačkog društva i u spomen na berlinsku pevačku turneju. Posvetio Zigfrid Karo 1853 – 1903“. Na njoj se jasno vide žig „srebro 800“ i oznake nemačke kontrole.

Mokranjčeva dirigentska palica u Negotin je stigla zahvaljujući njenoj vlasnici dr Gordani Popović, počasnoj građanki opštine Negotin, izaslaniku Austrije u Briselu, gde pri Evropskoj komisiji vodi značajne projekte, a koja ju je kupila na aukciji u Nemačkoj.

– Mislim da svako od nas, ako nosi ljubav iz sopstvene porodice i ako u sebi ima temelj poštovanja prema svom narodu i kulturi, širi tu ljubav i kroz očuvanje tradicije i umetnosti. Takva je Gordana Popović, koja je ovu palicu sačuvala i učinila dostupnom javnosti. Zato smo odlučili da izložbu oblikujemo kao priču ne samo o ovom dragocenom predmetu, već i o svim poklonima koje je Mokranjac dobijao tokom života – kaže Vesna Stanković, direktorka Muzeja Krajine.

Foto: S.M.Jovanović

Izložba „Mokranjcu na dar“ Muzeja Krajine, koju autorski potpisuju Sanja Radosavljević, kustos pedagog, Ivica Trajković, dokumentarista savetnik i Vesna Stanković, direktorka Muzeja, otvara pogled na darivanje kao kulturnu i društvenu praksu, posmatranu kroz biografiju i delo Stevana Stojanovića Mokranjca, jednog od stubova srpske muzičke tradicije. Najveći deo izloženih eksponata pripada stalnoj postavci Mokranjčeve rodne kuće,

– Opredelili smo se za jedan intimniji segment njegovog života, za darove koje je primio. Svaki od njih ima svoju priču: ko ga je darovao, u kom trenutku je nastao, ali i kakve je odnose Mokranjac gradio sa svojim savremenicima. Oni čuvaju duh vremena i toplinu veza koje je negovao – istakla je Sanja Radosavljević, kustos pedagog.

U galeriji Mokranjčeve rodne kuće izložen je i stočić sa inkrustacijom od sedefa, dar sultana Abdul Hamida Drugog, koji je Mokranjcu uručen u Carigradu 1895. kada je premijerno izveo sa svojim horom sultanovu himnu “Hamidiju” u višeglasnoj horskoj obradi, pa na njegov zahtev i srpsku “Bože pravde” .

Foto: S.M.Jovanović

Tu su i darovi koje je dobio 1909. povodom 25 godina njegovog umetničkog rada: Lira sa srebrnim žicama, trake sa uručenih venaca, vaza od majolike. Izložena je i Kula svetilja, izrađena u radionici češkog vajara i drvoresca Jaroslava Krejčika – svetionik sa 11 kamenih polja  na kojima su ispisani nazivi Mokračevih kompozicija, sa lanternom  na kojoj piše: Beogradsko pevačko društvo.

–U Muzeju smo svesni da kroz rad na Mokranjcu istovremeno čuvamo jedno veliko kulturno dobro i da gradimo kontinuitet u predstavljanju njegovog života i dela. Zato nam je bilo važno da ovom izložbom ukažemo na poklone kao trajno svedočanstvo o umetniku i njegovom vremenu – kaže  Ivica Trajković, dokumentarista savetnik Muzeja Krajine.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Izložena je i ikona Svetog Nikole, rad Uroša Predića koju je slavni slikar 1898. poklonio svojoj sinovici Mariji Mici i njenom suprugu kao venčani dar, album sa čestitkama povodom venčanja, portreti Stevana i Mice, koje je Predić naslikao 1912.

-Kada danas gledamo ta svedočanstva, dirigentsku palicu, liru, kulu svetilju, ikonu Svetog Nikole i mnoge druge predmete, mi ne gledamo samo na uspomene jednog života. Mi otkrivamo kulturu darivanja kao čin poštovanja i načina čuvanja pamćenja. Jer kada određeni lični predmet vremenom postane muzejski artefakt, onda se intimna uspomena pretvara u trajno svedočanstvo jedne epohe – kaže Sanja Radosavljević.

Čuvar uspomene na Mokranjca

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije