TONOVI POSTAJU UTOČIŠTE DUŠE: Stefan i Dušan iz grupe "Kalem" o muzici za serijal "Monaški kuvar", fuziji Balkana i Mediterana

POSTOJE ljudi koji ne govore mnogo, ali svaki ton koji odsviraju ima značenje. Baš takvi su akademski muzičari Stefan Ilić i Dušan Popović Lipovac iz grupe "Kalem".

Foto: D. Milovanović

Njihova muzika spaja obale i vekove, povezuje tišinu manastira i šum mora, priziva mir koji se ne može izgovoriti. Dok Dušan gitarom donosi prizvuk Mediterana i klasične muzike, Stefan je svojim izvornim, narodnim stilom pevanja i sviranja violine bliži našoj baštini i muzici Balkana. Tradicija u njihovim rukama nije uspomena, već puls koji i danas kuca. Kada sviraju, kao da vreme zastane. U tom susretu svetovnog i duhovnog, muzika postaje prostor utehe, dodir koji umiruje, a pesma način da se svet ponovo oslušne. Upravo njihovu muziku možete da čujete u dokumentarnom serijalu "Monaški kuvar", koji nastaje u produkciji "Novosti", a emituje se nedeljom, u 9.00, na kanalu Njuzmaks Balkans.

- Autor emisije Miljan Gogić nas je kontaktirao jer mu se dopala naša muzika. Kada nam je objasnio šta se snima i kakva je priča, prihvatili smo sa zadovoljstvom i napravili sjajnu saradnju - kaže Stefan, a Dušan dodaje da je pogledao jednu od epizoda:

- Bio sam hipnotisan sve vreme. Prvo sam bio zadovoljan načinom na koji je muzika uklopljena, isečena je gde treba, neki delovi su odvojeni, a drugi spojeni. Kada uz sve to ide inspirativna priča, dobije se nešto što je prilično upečatljivo.

Kako se vaše stvaralaštvo uklapa u duhovnu nit "Monaškog kuvara"?

Stefan: Muzika je, volim da kažem, božanska priroda. Ona čoveku pruža mogućnost da se osami sa svojim mislima i da se bolje poveže sa Bogom, baš kao i mesta koja pružaju utočište ljudima koji su posvećeni veri. Iako je muzika koju sviramo svetovna, tanke su linije između naše tradicionalne muzike i duhovnog života.

Dušan: Postoji jedna lepa reč, koja se retko koristi u našem jeziku, tihovanje. To je težnja da budeš bez težine. Da nađeš svoj prostor, miris, zvuk, da te ništa ne opterećuje i da uživaš sam sa sobom. Ne mora nužno to da bude prelepo, nego jednostavno da budeš miran. Tada na površinu izlazi mnogo toga i suočavaš se sa time. Posle naših koncerata ljudi nam često priđu i kažu da su se setili nečega davno zaboravljenog ili da su proživeli određenu emociju.

Vaša muzika spaja tradicionalno i moderno, violinu i gitaru. Kako ste pronašli zajednički jezik tih različitih svetova?

Dušan: Najvažnije je što obojica dopuštamo onom drugom da bude ono što jeste. Gitara nije tradicionalni instrument na ovom podneblju i istražujući je nisam mogao da zaobiđem Španiju, Portugaliju i Latinsku Ameriku. Taj stil sam razvijao više od 20 godina i onda poželeo da ga izrazim kroz našu muziku, jer to je nešto moje, što mi pripada i što želim da istražim do kraja. S druge strane, Stefan je dugo bio u tome i naslonio je tradicionalniji zvuk. Već prvi nastup bio je izvan svih očekivanja, ljudi su divno reagovali i to nam je bio znak da nastavimo.

Stefan: Muzika pruža bezbroj mogućnosti za spajanje stilova. Dušan je istraživao mogućnosti fuzije balkanske i flamenko muzike i u naš duo doneo svežinu svetskog zvuka, a ja sam se postarao da ne odemo predaleko od naše tradicionalne muzike sa celog Balkana.

Obradili ste mnoge tradicionalne, ali i savremene kompozicije koje  zvuče kao da su oduvek postojale. Kako to postižete?

Stefan: Naši prvi aranžmani su nastali u maloj sobi, u stanu gde smo se sastajali. Upravo taj ambijent i tu atmosferu koje smo tada osetili, želimo i danas da prenesemo publici. Na našim nastupima prisnost stvara dinamika kompozicija i minimalizam - tu su samo gitara, violina i glas. Aranžmani jesu bogati, ali u jednostavnosti izvedbe nastaje bliskost koja se prenosi na publiku.

Dušan: Zanimljivo je što ljudi često na tradiciju gledaju kao nešto što je fiksirano u vremenu, što ne sme da se izgubi i što pošto-poto moramo da održimo. To nije potpuna istina, jer svakog dana jedno parče te tradicije otpadne i neka pesma, izraz ili izreka se zaborave. Ako zaista hoćemo da sačuvamo tradiciju, moramo da joj dodajemo nov materijal. To što sada stvaramo neće odmah postati "narodna pesma", ali za 200 godina biće deo tradicije.

Gde se rađaju vaše autorske pesme i aranžmani?

Stefan: Sve počinje od ideje, teksta ili melodije, koje dalje razrađujemo. Trudimo se da svaka pesma nosi duh narodne muzike i da ne odemo, na primer, u savremeni džez. U svakoj pesmi želimo da muzikom i tekstom ispričamo neku priču. Lako se dogovaramo upravo vraćajući se na ono što je Dušan rekao da puštamo svakog da bude ono što jeste i da kaže ono što misli.
Dušan: Inspiracija je svuda oko nas, samo treba dobro da pogledamo. Jednu pesmu je inspirisao moj prvi prelazak preko mosta iznad reke interesantnog imena. To me je ime asociralo na drugu reku, pitao sam se zašto se tako zove, i iz toga je izašla pesma. Za našu prvu autorsku pesmu "Meseče" poigrali smo se slovenskom antitezom, koja je duboko utkana u našu narodnu poeziju. Kada sam za jednu numeru hteo da napišem instrumentalni deo, inspiracija mi je bio solo jednog hevi metal benda. Uzeo sam način na koji su izgradili solo i preko toga uradio novu melodiju.
Jedan od najgledanijih vaših videa na "Jutjubu" je pesma "Moj golube". Da li ste očekivali takvu reakciju?

Stefan: Ne. Tu pesmu znaju i ptice na grani, a mi smo je snimili zato što je volimo i nismo znali kako će proći. Ispostavilo se da je naša verzija veoma umirujuća i nedeljno nam stigne bar jedan snimak roditelja koji uspavljuju decu uz "Moj golube".

Dušan: Na jednom od koncerata, pre godinu i po, možda malo više, cela sala je pevala "Moj golube". Pomislio sam: "Bože, ovo je postalo veće od nas". Shvatio sam da više ne vodimo ovu priču sami već da je gradimo zajedno sa publikom. Želim da dođemo do što većeg broja ljudi, ne zbog mog ličnog uspeha, nego zbog te divne energije koja se stvara na nastupima.

Šta vas ispunjava izvan muzike?

Dušan: Muzika zauzima veliki deo mog života. Radim kao učitelj gitare u muzičkoj školi, pišem udžbenike, a imam i druge muzičke projekate. Ali najveći deo dana posvećen je mojoj ćerkici. Prvo sam otac, pa muzičar.

Stefan: Najveća ljubav mi je muzika, a pored nje fotografija, video-grafija i priroda. Volim duge šetnje, bilo uz more ili po planini.

Uskoro treći album

Uskoro izlazi treći album, na kojem će se pored obrade narodnih pesama naći i četiri autorske numere.

Nastup u porti manastira

Grupa "Kalem" do sada je nastupala širom naše zemlje i regiona, kao i u Parizu, Insbruku, Oslu, Beču, Brnu... Više puta su svirali u portama crkava, a poseban je bio koncert u porti manastira Gradac na jednom festivalu. U narednom periodu publika ih može slušati 8. decembra u Kragujevcu i 10. decembra u Novom Sadu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije