PRVI ZAJEDNIČKI PROJEKAT DVA MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI, IZ BEOGRADA I LIONA: Lični stavovi u političkom pejzažu

KROZ oko stotinu radova - slika, skulptura, video-instalacija - zajednička izložba beogradskog Muzeja savremene umetnosti i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, prvo je francuskoj publici ponudila osvrt na šest decenija stvaralaštva, tokom kojih su savremeni autori postavljali izazove društvu i čak predviđali njegove promene.

Foto Elsa BIyick

Pod imenom "Lične priče / Političke realnosti", ova prva institucionalna saradnja dveju kuća već je postala internacionalno vidljiva, kao dijalog između kolekcija i u njima zastupljenih dela. Pred publikom macLYON biće do 4. januara, a u Beograd stiže na proleće.

Kroz zajednički kustoski rad, na ovaj način je otvoren prostor i za nova čitanja savremene umetnosti, ali i međunarodnu kulturnu razmenu, koja je inovativna. Specifičnost izložbe je i to što istražuje odnos umetnosti i društva. Ali, nudi i lične priče, ukazuje na angažovanost umetnika, njihov uticaj na zajednicu svojim uverenjima. Postavka ukazuje i na to kako su kustosi i direktori, u tom kontekstu, oblikovali institucionalne kolekcije.

Foto Elsa BIyick

- Ova izložba pokazuje kako lično i društveno ili kolektivno nisu odvojeni svetovi, već međusobno prožeti slojevi stvarnosti koji oblikuju savremeni umetnički izraz - iznosi Marijana Kolarić, direktor MSUB, i jedna od četiri autora postavke. - Izložena umetnička dela kreću se od različitih medija kao što su fotografija, video, slike i skulpture do prostornih instalacija, od kojih svaki nudi drugačiju perspektivu, ali sva ona dele duboko angažovanje kako sa ličnim iskustvima, tako i sa širim društvenim ili političkim pejzažom u kojem su nastajala. Izložba na jednom mestu okljuplja više generacija umetnika i umetnica od kojih su neki dobro poznati na međunarodnoj sceni, poput Marine Abramović, Ed Ruše, Brusa Njumana ili Sofi Kal, između ostalih, i veliki broj onih koji predstavljaju glasove u usponu čiji radovi proširuju naše razumevanje sveta.

Foto Elsa BIyick

U timu je, iz Beograda, bio još i Miroslav Karić, kustos u MSUB, a od francuskih

istoričara umetnosti - Isabel Bertoloti, direktorka macLYON i Matje Lelivr, rukovodilac zbirki u macLYON. A osim svetske megazvezde Marine Abramović (u francuskoj kolekciji je rad nastao iz saradnje sa Ulajem), na izložbi je iz obe zbirke zastupljen i rad Jasmine Cibic, dok francuski muzej predstavlja praksu naše umetnice u internacionalnom usponu Marine Marković. Iz Beograda, put Liona, krenuli su radovi, između ostalih i Mrđana Bajića, Biljane Đurđević, Sanje Iveković, Žolta Kovača, Sanje Latinović, Goranke Matić, Saše Markovića Mikroba, Ere Milivojevića, Mihaela Milunovića, Neše Paripovića, Tomislava Peterneka, Aleksandra Rafajlovića, Milice Ružičić, Raše Todosijevića, Milice Tomić, Anice Vučetić, Katarine Zdjelar...

Kolekciju macLYON predstavljaju i dela Maksvela Aleksandra, Teri Alena, Rafaela Bokanfusa, Sofi Kale, Edija Dubiena, Luja Žama, Randolfa Lamonijea, Ridriga Mateusa, Gordona Meta- Klarka, Brusa Njumana, Damira Radovića, Šifona Tomasa, Puasa Jeingveija i mnogih drugih francuskih i internacionalnih umetnika. Radovi i iz Srbije, iz Francuske, uklapaju se i u drugi deo naslova ova postavke - "Političke realnosti". Jer, na ovu izložbu su i dospeli da rasvetle ulogu i odgovornost ustanova, mehanizme javnog finansiranja, kao i uticaj privatnih i korporativnih donatora na pokretanje društvenih tema koje se reflektuju kroz izložbe, akvizicije, narudžbine i načine prezentacije umetničkih dela.

Foto Elsa BIyick

- Savremena umetnička scena u Srbiji raznolika je i dinamična - objašnjava Miroslav Karić. - Devedesete godine bile su posebno težak period. Srbija je bila međunarodno izolovana i suočena s dubokim unutrašnjim krizama. Nacionalistička kulturna politika tadašnje države dovela je savremenu umetnost, ali i kulturni sektor u celini, u izrazito nepovoljan položaj. Ipak, umetnost i kultura delovali su kao glas razuma usred ludila, stvarajući zonu otpora u društvu slomljenog duha. Posle političkih promena s početka dvehiljaditih i pada režima Slobodana Miloševića, umetnička scena ponovo se otvorila i počela da uspostavlja veze s međunarodnim umetničkim tokovima. Ipak, i danas se suočava s nizom izazova u nastojanju da osigura svoje mesto unutar šireg kulturnog konteksta. Javni i nezavisni sektor, neprofitni prostori, otvaranje privatnih galerija i sve prisutniji privatni kolekcionari - što je naročito došlo do izražaja u poslednjoj deceniji - predstavljaju ključne aktere u razvoju umetničke scene koja je pretrpela brojne teškoće.

Među najvećim izazovima, prema rečima kustosa MSUB, i dalje su izostanak dugoročne kulturne politike i institucionalne podrške savremenoj umetnosti, kao i kontinuirani napori kulturnih radnika da unaprede svoje profesionalne i radne uslove.

- Izložba u macLYON omogućiće francuskoj publici neposredan uvid u umetničku produkciju iz Srbije - kako istorijsku, tako i savremenu - i predstaviti pionirske napore, potencijal, stvaralačku istrajnost, inovativnost i relevantnost umetnika iz naše zemlje - zaključuje jedan od četriri kustosa postavke, čiji će katalog biti objavljen tokom prve polovine naredne godine. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije