SAVINA "LAĐA" PONOVO NA UŠĆU : "Novosti" otkrivaju koja će se sve dela, posle mnogo godina, naći na stalnoj postavci MSUB

SLAVNA "Pijana lađa" Save Šumanovića predvodiće plovidbu kroz prvu polovinu umetnosti 20. veka, zastupljenu u baštini Muzeja savremene umetnoti (MSUB). Naime, ovo remek-delo biće na izvestan način i vizuelni znak prve od tri izložbe, kojom će se, posle mnogo godina, u zdanje na beogradskom Ušću vratiti stalna postavka da predstavi bogatu kolekciju sa, sada već blizu 9.000 umetničkih dela, ali i obeleži jubilej - 60 godina trajanja MSUB.

"Pijana lađa" Sava Šumanović, 1927. Go6to MSUM

Pre nego što prekosutra prvi posetioci zakorače u prostor izložbe nazvane "Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945", čiji kustoski tim čine muzejske savetnice Mišela Blanuša, Žaklina Ratković i Rajka Bošković, "Novosti“, su imale priliku da, specijalno za svoj svečani broj, otkriju šta će je sve činiti. Među njenim slikama, skulpturama, crtežima i grafikama, tu će biti i onih koje su decenijama bile van vidokruga javnosti. 

Da podsetimo, na odsustvo stalne postavke uticala je prvobitno trubulenta desetogodišnja obnova zdanja MSU, otvorenog izložbom "Sekvence", koja je 2019. ustupila mesto retrospektivi Marine Abramović, na svih pet etaža. Fokus "Sekvenci" bio je na istorijskoj avangardi, kao i neoavangardnim pokretima, druge polovine 20. veka, dok je rani modrenizam, i njegov razvoj kroz međuratne dekade, koji obrađuje sadašnja izložba, bio manje zastupljen.  

Foto MSUB

- Slažem se da muzej treba da ima stalnu postavku, jer je kolekcija identitet svakog muzeja, ali se u svetu praksa njenog predstavljanja odavno promenila - priča za naš list Maja Kolarić, direktorka MSUB, dodajući da će ubuduće njihova zgrada biti podeljena na deo namenjen predstavljanju kolekcije, ali i da je ostavljen prostor u kome će se odvijati tematske izložbe, odnosno retrospektive značajnih domaćih i stranih autora, što je takođe tradicija kuće. - U trenutku kada sam došla u muzej kolekcija je još uvek bila većim delom van muzejskih depoa, izmeštena najpre zbog rekonstrukcije i trebalo je napraviti detaljan plan vraćanja dela u muzejske depoe. Sve to je potom trebalo ponovo obraditi, uraditi detaljan popis, a potom i proći kroz reviziju cele kolekcije. Pokazalo se da su sva dela tu i u dosta dobrom stanju.

Foto MSUB

Taj izuzetno dugačak, zahtevan i kustoski izazovan posao, od revizije pravnog osnova prema kome su dela stigla u muzej, konzervatorskog pregleda stanja, fotografisanja dela i kreiranja elektronske baze, već je završen u Zbirci slikarstva prve polovine 20. veka, Zbirci novih medija, Zbirci crteža i grafika, što im je, kaže sagovornica, omogućilo da sada krenu u drugu vrstu poduhvata - interpretaciju i prikazivanje bogatog nasleđa. Kako je zbirka već odavno "prerasla" zgradu (takođe remek-delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović) iz sredine šezdesetih, morali su da nađu načina da prevaziđu prostornu ograničenost.

- Da bi što temeljnije prikazali što veći deo kolekcije, došli smo na ideju da je predstavimo u tri etape, kroz tri izložbe, hronološki povezane, koje bi se smenjivale na godinu i po dana - objašnjava Kolarićeva. - Tako će se na ovoj prvoj naći dela iz prve polovine 20. veka, uslediće potom period od 1950. do kraja 20. veka, dok bi na završnoj bili zastupljebni radovi posle 2000. Ovaj trodelni ciklus je tek uvod u ono iz čega ćemo izdvojiti najreprezentativnija dela i postaviti ih kao mogući model stalne postavke.

Foto MSUB

Prva u trodelnom ciklusu, izložba "Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945", nastavlja sagovrnica, već u samom nazivu sugeriše želju da se kolekcijom bave ne kao zatvorenim poglavljem prošlosti, već kao živom arhivom društva, jer se tako ona povezuje sa okolnostima koje su je oblikovale: 

- A to su politički, kulturni, istorijski uslovi u izuzetno uzbudljivoj prvoj polovini 20. veka, koju su karakterisali, kako modernizacija i rađanje gradova, tako i ratovi, balkanski i Prvi svetski rat, ali i krize koje su dovele do Drugog svetskog rata. Sve se to vidi u umetnosti. Otuda u naslovu "prekretnice", jer će se postavka baviti upravo onim što je uticalo da umetnost uđe ukoštac sa stvarnošću, da je komentariše, reflektuje događaje u društvu.

Zbog toga je važan deo postavka koja rasvetljava istorijski okvir u kome su dela nastajala, i hronologija, čiji je autor Aleksandra Mirčić, šef odeljenja za umetničku dokumentaciju MSUB. A "prekretnice" je autorski tim podelio u četiri veće izložbene celine - "Rađanja moderne", "Vreme eksperimenta", "Realizmi, između realnog i nadrealnog" i "Podeljenosti i krize". Određenim pojavama iz ovog perioda bave se i u posebnim podcelinama. 

Foto MSUB

- Ono što će se na ovaj način videti na izložbi je da su se tokom istog vremenskog perioda razvijali različiti fenomeni - objašnjava dirktorka MSUB. - I to je simptomatično za našu umetnost i sredinu uopšte, da ne postoji linearni razvoj, nego da se u određenim dekadama paralelno razvija više stilova i pravaca, koji su ravnopravno značajni i zastupljeni u kolekciji. 

Tako unutar "Rađanja moderne" postoje segmenti kao što su: "Evropska iskustva i temelji domaće modernosti", "U susret svetlosti", "Nacionalni toposi"... 

- U svim ovim temama zastupljeni su umetnici, školovani u inostranstvu, koji su kod nas doneli modernistički izraz, a s druge strane bili okrenuti i nacionalnim temama - priča Kolarićeva. - Uz Nadeždu Petrović, tu su i naši impresionisti. Muzej baštini remek-dela ovih autora, koje smatramo "A kategorijom", kao što je "Car Dušanov most na Vardaru" Milana Milovanovića, koji će imati specijalno mesto na postavci, "Predeo sa Krfa" Koste Milićevića ili "Predeo iz Rima" Mališe Glišića. U "Nacionalnim toposima" su recimo i Marko Murat, Beta Vukanović, Miloš Golubović kao predstavnik secesije u našem slikarstvu. 

Posatvka koja kombinuje hronološki i tematski pristup, prikazuje i iskorake pojedinih autora, tokom dvadesetih godina, i predstavlja dostignuća Dobrovića, Šumanovića, Ivana Radovića, Dušana Jankovića i mnogih drugih. U segemenu posvećenom eksperimentima, uz nadrealizam kao pravac (predstavljaju ga radovi Vaneta Bora i Radojice Živanovića Noe, kao i drugih), prisutna su i dela Eduarda Stepančića, kao i druge avangardne težnje koje se javljaju, poput apstraktne sublimacije slike kod Jovana Bjelića ili Milana Konjovića.

- U kasnim dvadestim, period realizma zastupljen je u slikama Mila Milunovića, Veljka Stanojevića, Vase Pomarišca, Toneta Kralja, Marina Tartalje, Živorada Nastasijevća... - upućuje sagovornica. - U tridesetim, magijski realizam je prvenstveno tu kroz opus Milene Pavlović Barili i umetnicima okupljenim oko grupe "Zograf".

Istovremeno, prisutno je poetsko-intimno slikarstvo, koje su stvarali umetnici poreklom iz građanskih porodica, poput Milenka Šerbana, a postavka prati i dela u kojima su, u isto doba, zastupljene ekspresija, boje i gestualnost, kao, recimo, na radovima Ignjata Joba, Zore Petrović... 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije