Kultura

PUŠKINOV DIJALOG SA NAMA: Intervju - Filip Vinogradov, ruski reditelj

Miljana Kralj

26. 02. 2026. u 14:32

PROZNA dela jednog od najvećih pesnika u istoriji Aleksandra Sergejeviča Puškina, inpirisala su nagrađivanog ruskog reditelja Filipa Vinogradova, koji od 2022. živi u Srbiji, da stvori jedan "pozorišni slučaj".

ПУШКИНОВ ДИЈАЛОГ СА НАМА: Интервју - Филип Виноградов, руски редитељ

Tačnije, njegov autorski projekat "Puškin. Slučaji", večeras će, od 20 časova, biti premijerno izveden u beogradskoj "Ložionici", novom centru kreativnih industrija i inovacija.

Ovaj pozorišni reditelj i scenograf, laureat nacionalne nagrade "Zlatna maska" i Gran-prija "Pop mehanika" nagrade S. Kurehina, koristeći fragmentarnu dramaturgiju, Puškinove ljubavne priče vođene slučajem, sa njihovim konfliktima i rivalstvima, trenucima gubitaka i životne promene, smešta u savremeni kontekst.

U osnovi predstave su četiri dela iz Puškinovih "Belkinovih pripovesti": "Mećava", "Pucanj", "Upravnik poštanske stanice" i "Gospođica-seljanka", a o tome šta je zajednička nit koja ih povezuje u pozorišni čin, reditelj Vinogradov, za "Novosti", kaže:

- Za mene je ključna reč - slučaj. Kod Puškina je slučaj uvek nešto što iznenada menja sudbinu čoveka, ali istovremeno otkriva neki dublji, gotovo neminovni tok života. Njegovi junaci misle da upravljaju svojim izborima, a ispostavlja se da su uhvaćeni u mrežu okolnosti, istorije, sopstvenog karaktera. U predstavi su te priče povezane upravo kroz tu temu - kroz pitanje da li mi zaista živimo svoje živote ili igramo uloge u već napisanom scenariju. Zato se u scenskom toku pojavljuje i sam teatar kao tema: glumac koji shvata da izgovara unapred napisan tekst, situacije u kojima se briše granica između privatnog i scenskog postojanja. Puškinovi "slučajevi" postaju način da govorimo o čoveku danas - o strahu od izbora, o potrebi za slobodom i o tome koliko je naša biografija uslovljena vremenom u kom živimo.

o Predstava se zove "Puškin. Slučaji", da li u njoj postoje asocijacije na Puškinov slučaj, njegovo stradanje?

- Puškinova biografija je za nas bila važna, ali ne kao istorijska rekonstrukcija, već kao primer sudbine umetnika u sukobu sa vremenom. Njegov duel, odnos sa vlašću, progonstva, krug dekabrista - sve su to "slučajevi" koji pokazuju koliko je život umetnika uslovljen istorijom. U predstavi se pojavljuju aluzije na te događaje, ali one nisu ilustrativne. Nas je više zanimalo pitanje: šta znači biti slobodan umetnik i koliko tu slobodu plaćaš. U tom smislu Puškinova sudbina stoji u istom nizu sa sudbinama drugih autora o kojima govorimo - od Gribojedova do Dostojevskog i Brodskog.

Dakle, ne govorimo direktno o Puškinovoj smrti, već o mehanizmu vremena koje utiče na život umetnika. To je, čini mi se, mnogo bliže savremenom gledaocu.

Ruski teatar u Beogradu

OVDAŠNjA publika je veoma verna svojim pozorištima i svojim glumcima i to govori o snažnoj pozorišnoj kulturi - primećuje sagovornik. - Istovremeno, kada se uspostavi pravi kontakt, ona reaguje veoma neposredno i emotivno - i ta otvorenost je nešto što me uvek iznova iznenađuje i raduje. Za mene je rad u Beogradu postao mogućnost da se različita pozorišna iskustva ne porede, već da uđu u dijalog. Upravo iz tog dijaloga nastao je i Ruski teatar u Beogradu, kao platforma koja pokušava da poveže različite tradicije, poetike i publike.

o Na koji način ste Puškinova prozna dela stavili u dijalog sa istorijom i savremenim trenutkom?

- Bilo nam je važno da ne radimo adaptaciju u klasičnom smislu, već da napravimo prostor u kojem se različiti vremenski slojevi sudaraju. Zato se radnja "Mećave" dešava 1991. godine, u trenutku raspada Jugoslavije, "Pucanj" je smešten u postjugoslovenski kontekst kraja devedesetih, "Upravnik poštanske stanice" u Vojvodini, a "Gospođica-seljanka" u savremeno selo u kojem se sudare dve političke ideologije. To nisu spoljašnje aktualizacije, već pokušaj da se pokaže da su Puškinovi konflikti - ljubav i čast, otac i ćerka, društveni status, ideologija - i dalje naši konflikti. Paralelno s tim, u predstavi postoji i stalni metateatarski sloj - razgovor o tome ko piše naš scenario, da li istorija, politika, društvo ili mi sami. Upravo tu nastaje dijalog između Puškinovog vremena i našeg.

Akter i publika

U OVOJ savremenoj predstavi, koja istražuje fenomen slučaja, tačnije odnosa sudbine i ličnog izbora, na sceni se smenjuju različiti likovi. U različtim ulogama pojavljuju se glumci Evgenija Eškina Kovačević, Daniel Kovačević, Rade Maričić i Nikola Štrbac. A jedan od aktivnih učesnika u toku priče je i publika. Izvođenje je na srpskom, uz ruske titlove.

o Kako ste se uklopili u srpsku pozorišnu sredinu? Nalazite li paralele sa ruskom?

- Moj ulazak u srpsku pozorišnu sredinu pre svega je povezan sa ljudima - sa izuzetnim glumcima i saradnicima sa kojima sam imao sreću da radim. Upravo kroz zajednički rad, kroz probe i proces nastajanja predstave, gradi se poverenje i stvara osećaj pripadnosti. Taj lični, profesionalni susret za mene je bio mnogo važniji od bilo kakvog formalnog "uklapanja" u sistem. Srpska pozorišna sredina ima veoma jasnu strukturu i snažnu tradiciju, što s jedne strane daje stabilnost i visok profesionalni nivo, a s druge zahteva vreme da se u njoj pronađe sopstveni jezik i način rada. Taj proces je za mene i dalje živ - on se ne dešava odjednom, već postepeno, kroz predstave, kroz saradnje, kroz dijalog sa publikom.

26. 02. 2026. u 14:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ZAŠTO BLOKADERI HOĆE DA UBIJU VUČIĆA? Nešić i Vučićević o monstruoznim planovima (VIDEO)

Politika

0 13

ZAŠTO BLOKADERI HOĆE DA UBIJU VUČIĆA? Nešić i Vučićević o monstruoznim planovima (VIDEO)

BLOKADERI hoće da ubiju predsednika Aleksandra Vučića zato što im smeta Srbija kakva jeste i zato što su svesni da ni za 100 godina ne mogu da urade ono što Vučić uradi za dva dana, ističu glavna urednica portala "Novosti" Andrijana Nešić i predsednica Asocijacije novinara Srbije (ANS) Ivana Vučićević.

26. 02. 2026. u 11:01