SEĆANJE NA KNJIŽEVNIKA ČIJA JE POETIKA BILA REČ: U Novom Sadu održan komemorativni skup posvećen preminulom akademiku Miru Vuksanoviću

KOMEMORATIVNI skup posvećen srpskom akademiku Miru Vuksanoviću, koji je preminuo 6. februara u Novom Sadu a sahranjen 11. februara u njegovoj rodnoj, Krnjoj Jeli kod Šavnika, održan je danas u spomeniku kulture, zgradi „Platoneum“, novosadskom ogranku SANU, uz prisustvo njegovih najbližih i velikog broja prijatelja i poštovalaca.

Goran Mulić

O književiku, redovnom članu SANU i delu Mira Vuksanovića, u odavanju počasti biranim rečima i veoma emotivno, govorili su njegovi bliski saradnici, akademik Jasmina Grković-Mejdžor, dopisni član SANU, Milivoj Nenin i profesorka dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

- Miro Vuksanović je rođen 4. maja 1944. godine, u ratno doba u Krnjoj Jeli, između Semolja, Tare, Durmitora i Kolašina, čijih su svih 40 kuća gledale na osunčani Semolj- počela je kazivanje Jasmina Grković-Mejdžor.- On ga je ovekovečio u trilogiji, „Semolj gora“, „Semolj zemlja“ i „Semolj ljudi“. Prezime je poneo po Jovanu Vuksanoviću, koji je rimio barjak od Karađorđa i čuvao kulturu sećanja na pretke. O porodici u kojoj je odrastao, besedio je o velikoj ljubavi i kazivanja ovekovečio u „Dušanovoj“ knjizi“...rodni kraj je u njemu ostao i pretakao ga je u knjige. Tamo je imao podsticaj za knjige i svako leto je u Krnjoj Jeli provodio dva meseca, pripremajući se tako za zimu.

Goran Mulić Profesorka dr Jasmina Grković Mejdžor, profesor dr Milivoj Nenin

Osnovnu školu, kako je rekla Grković- Mejdžor, završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Boanu do kog je pešačio 12 kilometara, a Višu realnu gimnaziju u Nikšiću.

- Tamo je prvi put ideo sijalicu, radio...zavoleo matematiku i otišao 1962. godine u Beograd na Elektrotehnički fakultet a zatim i na Jugoslovensku i opštu književnost, na Filološkom fakultetu u Beogradu gde je diplomirao 1969. godine. Posle toga bio je profesor u Somboru, osnovao porodicu, dobio sina Danila i ćerku Jelenu. Bio je zamenik a potom deset godina glavni urednik časopisa „Dometi”, od 1975. bio je upravnik Gradske biblioteke u Somboru do 1988, kada je postao član Upravnog odbora Matice srpske, pa sve do 2008. U to vreme načinio je najveći elektronski katalog publikacija. Potpredsednik Matice srpske bio je od 2004. do 2008. godine i upravnik Biblioteke Matice srpske od 1988. do 2014. godine a direktor Biblioteke SANU od 2011. godine. Od 2015. je redovan član SANU. Smatrao je da je SANU radna ustanova, i da je potrebno da čovek radom pokaže da je dostojan toga. Bo je i upravnik i urednik, gde je njegov rad bio upečatljiv, s obzirom na to da je dao doprinos izdavačkoj delatnosti Matice srpske. Davao je uvek novi zamah kulturnim poduhvatima, pri tome ni malo se ne štedeći. Bili smo bliski saradnici i bilo je zadovoljstvo raditi s njim.

Goran Mulić

Prvi tekst Miro Vuksanović je, kako je navela Jasmina Grković-Mejdžor, objavio je 1960. godine u Nikšićkim novinama a zati sledi rad na njegovom bogatom delu.

- Sabrana dela u devet tomova, veliki broj priznanja i nagrada, knjige o njegovom delu… Kada je prošle godine objavio Sabrana dela, nismo ni slutili da mu je to bila poslednja počast za života. Govorio je da je svaki povratak u arhajsko, povratak sebi. Prožimao je tradicionalno i savremeno, isticao „knjižarnik“, mesto gde se čuvaju knjige i bio posvećen reči. Njegovi rečnici su kao azbučni romani… Miro Vuksanović ostaje sa nama a vratio se u Krnju Jelu da počine na svom ishodištu- rekla je Jasmina Grković-Mejdžor.

O velikom i vrednom književnom delu Mira Vuksanovića, o, kako je navela, čudesnoj zidanici od reči koju nam je ostavio kao rezultat svog danonoćnog rada, pronicljivog pogleda i dubokog promišljanja ljudi i sveta, govorila je profesorka dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Goran Mulić

- Zastrašujući zadatak. Šta reći u spomen gospodaru i tvorcu reči, piscu koji nam je ostavio svoju žanrovski i značenjski zagonetnu prozu, u kojoj se prepliću tradicionalno i savremeno, lokalno i univerzalno, zavičaj i svet, drevni jezik usmenog pripovedanja i moderni, možda i postmoderni, književni postupci i strategije, epsko pripovedanje i lirski probljesci, tragika ljudskog postojanja s ironijom i humorom. Dvadeset sedam knjiga Vuksanovićevih sabranih dela nisu samo „zemlja obrasla rečima“. One su svet od reči i iz reči izrastao. U svome „Silasku u reč“ Miro kaže: „Moja poetika je riječ“, ali, istovremeno, opominje čitaoca da, „kao i svaka 'istina'“, i ova njegova najopštija tvrdnja „kazuje gotovo sve, a istovremeno ne znači ništa“. On se stvaralački poigrava formulativnom metaforom o jeziku kao kolevci pisca, oživi je i oneobiči slikom konkretne kolevke: „Od reči su mu napravljeni lučac i bedrenice, od reči mu je izatkana stručica, reč mu je povoj“. Stručica kojom majka pokriva bebu i struka kojom se ogrće ratnik, susreću se u jeziku, kao lična priča, ali i kao kazivanje o kulturi i istoriji naroda. Osvetljavanje najdubljih značenja i zvučanja jezika vodi pisca u njegovom poniranju u skrivene smislove nacionalne kulture i istorijske sudbine naroda, ali i u lične priče, stapajući individualno i kolektivno- govorila je profesorka dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Goran Mulić

Ona je takođe naglasila da Miro Vuksanović koristi reči kao šifru vlastitog zavičaja kojeg, u onom najčistijem, sublimnom vidu, više i nema mimo reči, i kao svojevrsni odmak od sirove

realnosti.

- Tako biva i u njegovim jezgrovitim zapisima o zmijama i vukovima, gde se esejistički prikazi narodnih verovanja stapaju s problescima novih i autentičnih, često etnološki relevantnih slika, kojima se piščev zavičaj upisuje u duhovnu mapu srpske tradicionalne kulture. I njegove poeme, objedinjene u knjigama Moračnik i Tamooni i roman u stihu Točilo, objedinjuje zagrcnuto bogatstvo jezika, koji poetski sugestivno i znači i zvuči, istovremeno čulno-konkretan i apstraktan, poput Lubardine Kamene mreže. Nisam slučajno pomenula Lubardu. Miro Vuksanović i u Semolj gori progovara o Petru Lubardi, najboljem oružju kojim su se ikad podičili njegovi plemenici, ali već u Točilu prepoznajemo, verujem, Lubardinu plastičnu matricu, onaj prvi, moćni vizuelni utisak koji je od rođenja okruživao, pa, možda, i formirao slikara. Miro Vuksanović, vidi se u celini njegovog pisanja, voleo je i poznavao slikarstvo. Celina naslovljena „Pričao mi je Milan Konjović“, dragocena je i za istraživače modernog srpskog slikarstva, i za svakog poštovaoca Konjovićevog „slikarskog ustanka“. Čitava monografija o Milanu Konjoviću oblikuje se između „Prologa“ – „svečarskog zapisa“ o Velikoj izložbi 1910 – i „Epiloga“, pred Konjovićevim spomenikom. U celini Vuksanovićevog dela može se pratiti složeni dijalog i sa slikarstvom kao umetnošću i s konkretnim slikarima. Prekinulo se tkanje pripovedanja. Miro Vuksanović se vratio svojoj Krnjoj Jeli, ostavljajući nam svoju priču, nedočitanu i zagonetnu uprkos gorama tumačenja koje su oko njegovog dela narasle i nastaviće, akobogda,da rastu. Naše je da prebiramo i čitamo, jer:„Ko ne umije priču kominjati ne treba ga u ljude ni ubrajati“ — rekla je dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović.

Goran Mulić

PROFESOR dr Milivoj Nenin, dopisni član SANU, naglasio je da je u dugogodišnjoj saradnji Miro Vuksanović znao šta je opšti interes i stavljao ga iznad svega.

- Imao je meru u govoru, znao koliko i o čemu. Takođe je posedovao ogromnu radnu energiju. Osvojio je tri grada, Sombor, Novi Sad i Beograd, a iza sebe je ostavio red i uređen posao i, naravno, još dve knjige u rukopisu- rekao je Nenin.

Preporučujemo

Kultura

0 0

DOSTOJANSTVO JE MERA STVARI: U Ateljeu 212 otvorena izložba fotografija povodom 10 godina od smrti glumca Dragana Gage Nikolića

11. 03. 2026. u 19:57

Kultura

0 0

ZBOG POVRATKA RUSIJE NA BIJENALE: Evropska komisija zapretila da će ukinuti finansiranje čuvene manifestacije u Veneciji

11. 03. 2026. u 18:03

Kultura

0 0

OVA FARSA ŽIVOTA BI ZAČUDILA I BEKETA: Intervju Alan Gilsenan, irski reditelj

11. 03. 2026. u 18:01

Kultura

0 0

KONCERT DARIJE ČANjI U NOVOM SADU: "Internacionalni susreti gudačkih instrumenata"

11. 03. 2026. u 11:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije