Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: U glavi DŽeka Trboseka

Драгана Бошковић

13. 07. 2020. u 18:03

Dž.Parkes i J.Ristić: "Igra uma / In His Mind", reditelj Džonatan Parkes.The Green Room Productions

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: У глави Џека Трбосека

Novosti

U vreme kada je, zbog epidemije, obustavljena svaka pozorišna aktivnost, beogradska pozorišna publika ima dragocenu priliku da učestvuje u imerzivnom scenskom događaju, "Igra uma", u vračarskoj vili, vešto transformisanoj u londonski dom Džeka Trboseka (scenografi Ilija Višnjić i Magdalena Vlajić). U interaktivnoj igri, publika (samo 15 gledalaca) arbitrira u anamnezi pervertiranog Trbosekovog uma.

Zamišljen ne samo kao pozorišni čin, ovaj performans je skup žive džez svirke, interesantnih koktela sa imenima likova iz predstave, uzbudljivog traganja po stvarnoj kući- ambijentalnom teatru, iluzije da smo tajni posetioci crne ceremonije, kojoj je ishod neizvesan... Prisustvo masovnog ubice pojačava strah da će se ući u tunel autentične kuće strave, za koju mnogi, posle svega što smo ovde preživeli, nemaju živaca. To govori o ciljnoj grupi ovog američko/srpskog projekta, a to su, pored uobičajene bitefovske pozorišne publike, posetioci glavnog grada, ljubitelji bizarnih događaja, gledaoci/performeri, teatarski istraživači, pozorišni antropolozi...To što se "mapa uma" Džeka Trboseka, bića suprotnosti, krajnosti u zločinačkoj brutalnosti i romantičnoj zaljubljenosti, odvija samo na engleskom jeziku (a glumci su pretežno odavde), ne smeta toliko razumevanju nasumično gledanih sekvenci fizičkog teatra (nikada scena nije dramski zaokružena, u nju ulazimo i izlazimo iz nje svojevoljno), već ovom kolektivnom činu nedostaje upravo čvršća dramaturška struktura "saradnje" gledalaca pod maskama i onih, koji bi i bez nas izveli svoj "dans makabr". Zapravo, u "Igri uma" bi bilo bolje, kada bi se publika nešto pitala, što bi moglo uticati na tok događanja u toj mračnoj vračarsko/londonskoj kući. Kako ne može računati sa znanjem engleskog jezika svakog gledaoca/učesnika, produkcija ovoj zahtevnog i interesantnog performansa svodi "ispravne građane" na posmatrače, koje samo fizički uvlače u igru i pasivizuju ih time, nehotično. Ništa ne zavisi u toj "igri uma" od gledaoca, interakcija ne menja tok radnje, a to je glavni cilj imerzivnosti u teatru. Naše životno i umetničko iskustvo bi trebalo da se pomeša u interakciji sa glumačkim, da nam se sudbine, a ne samo putevi ukrste.

Ako pozorišni kritičar može da ponudi savet (kao dramaturg), on bi bio - da je, u traganju kroz saspens uma Džeka Trboseka, neophodan vodič, ne nužno prisutno lice, već glas, tekst, uputstvo (na srpskom jeziku), koje bi pokazalo pravac radnje, da bi se moglo i odstupiti od njega. Ovako, osim odlične igre aktera, radnja ostaje nedovoljno fokusirana na interakciju sa trenutnom publikom... Uroš Petronijević, kao Džek Trbosek i Hana Japundžić, kao njegova majka dominiraju, a spretno ih prate i Đorđe Galić, kao Doktor, Katarina Bućić, kao Elenor, Julie le Lay, kao Kora, Aleksandra Bibić Kolarov, kao Neni" Nikola Pavlović i Marija Stanković (Mali Džek i Rouz), posebna su boja ovog uglavnom tamnog spektakla.

Za atraktivnost pokreta, zaslužni su koreografi Aleksandar Ilić i Mojca Majcen, muziku je pisao Damjan Ćirilović, a vrlo ekpresivne kostime osmislio Igor Jagić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA: Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu

"KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA": Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu