SLAVA SLIKARA SLAVE: Primer nekoga ko je uspeo u Evropi a da nije štićenik Soroš fondacije, kritičara
San većine srpskih umetnika je da se probiju i uspeju u svetu, a ne u otadžbini. To je razumljivo u odnosu na naše materijalno, medijsko (ne postoji likovna kritika) i kulturno siromaštvo, države čiji je budžet za kulturu 0,6 odsto (kako neko reče, kultura nam počinje od nule).
S druge strane, u Srbiji je sa državnog nivoa favorizovana avangardna scena, što se najbolje vidi po projektima i godišnjim otkupima koje finansira Ministarstvo kulture i informisanja. Vajari, a posebno slikari, nikada ne dobijaju pomoć, već dve decenije komisije daju novac za predloge dela, u planu izrade. Zato se najbolji slikari okreću evropskoj i američkoj sceni, ali prvo što im galeristi saopšte je da ukoliko žele da izlažu i prodaju radove, moraju da žive u toj zemlji. Tu teško premostivu prepreku malo ko savlada, a san da ovde žive a u inostranstvu budu redovno zastupljeni skoro niko ne ostvari.
Jednom našem umetniku to je spontano pošlo za rukom, nekako su mu se vrata evropskih galerija sama otvarala, i on ove godine treba da proslavi desetu izložbu u svetu, u periodu između 2012. i 2020. godine. Akademski slikar Slavoljub Slava Radivojević (Šabac, 1957), koji decenijama živi i stvara u Beogradu, imao je izložbe u Degeforšu, Stokholmu i Bergetu u Švedskoj, u Hagu u Holandiji, a ostale u Beču. Reč je o samostalnim izložbama, u galerijama u centru grada, o kojima postoji dokumentacija u vidu kataloga, foto i video snimaka i prikaza u stranim novinama. Tako je na primer Galerija Schippers & Zn. u Hagu, u kojoj je imao izložbu, stara 135 godina - osnovana je 1885. godine, i od tada nije promenila adresu. On je kao slikar bio pomognut pre svega od lokalnih galerista i uticajnih ljudi u kulturi, bez bilo kakvih preporuka odavde. Vrhunac njegove inostrane aktivnosti je dobijanje austrijske umetničke vize (trenutno odloženo zbog pandemije), koja će krunisati njegove redovne nastupe u Beču. Ona će mu omogućiti da postane profesionalni deo austrijske likovne scene, da ima odobrenje za svaku umetničku aktivnost, od držanja časova u master klasi i pripreme studenata za likovne akademije do izložbi svih vrsta. Takva viza se samo jednom godišnje produžava.
Ovaj slikar je u tom smislu svetli primer nekoga ko je uspeo u Evropi a da nije istaknuti avangardista iz šezdesetih godina prošlog veka, ekspert za strane jezike, štićenik Soroš fondacije, poznatih muzejskih radnika i uticajnih srpskih likovnih kritičara. Njegov smeo proboj u evropske galerije uliva poverenje u domaću figuralnu, pre svega realističku umetnost, kojom se on od studija bavi, kao što daje nadu nekolicini kvalitetnih srpskih figurativnih slikara i vajara. Radivojević vlada svim vrstama realističkog izraza, od portreta, pejzaža, akta, mrtve prirode do marine i panorame. Sada najbolji naši stvaraoci te vrste tavore u oskudici i zanemarenosti, skoro bez mogućnosti da javno pokažu svoj rad i žive od njega.
ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?
ZVANIČNA predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok o ruskim bazama u Siriji, podsetivši je na američke vojne baze u Nemačkoj.
03. 01. 2025. u 19:49
BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio
GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.
03. 01. 2025. u 20:35
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)