UMETNOST JE KAD SANJAŠ DOK SI BUDAN: Izložbom u "Haosu" Milija Nešić proslaviće 86. rođendan i 70 godina stvaralaštva
JEDAN od naših najznačajnijih živih umetnika, vajar Milija Nešić, napuniće danas 86 godina. Uz rođendan, proslaviće i sedam decenija stvaralačkog rada, izložbom u beogradskom "Haosu".
Milija Nešić / Foto V. Danilov
Ali to nije sve (kako kažu u reklamama): galerija jedinstvena po tome što se kod nas jedina specijalizovala za bazični likovni izraz - crtež, upravo će Milijinom postavkom obeležiti četvrt veka postojanja.
- Umetnost je san koji ljudsko biće sanja u budnom stanju - tvrdi Nešić. - Umetnost je duhovna avantura u nepoznato. Oduvek je bila nagonska potreba ljudskog bića, podjednako data onom ko je stvara kao i onom ko je prima. Naš pećinski prapredak se uspešno bavio umetnošću, a da za umetnost i svoju umetničku osobinu nije znao. Prapredak je stvarnost objašnjavao prvo umetnošću, a kasnije naukom. Umetnost je nagonska, nadumna životna potreba mikro i makro sveta kosmosa.
Za umetnika, sa kojim večeras zajedno slave jubileje, osnivač galerije "Haos" Borka Božović, kaže da je životnim stavom, čestitošću, nepotkupljivim duhom i, pre svega, svojim osobenim likovnim delom - postao simbol nepristajanja, pobornik pobune protiv laži i nasilja svake vrste, personifikacija slobodnog čoveka u haotičnom svetu u kome danas živimo.
- Kao vizuelni stvaralac ogledao se u više različitih medija među kojima crtež, svakako, zauzima mesto suštinske zamisli dela, temelj svakog njegovog likovnog promišljanja, bilo da je reč o skulpturi, slici, fotografiji ili ovoj veoma izražajnoj i samostalnoj likovnoj disciplini - objašnjava sagovornica. - Crtež je bio i ostao Milijin nezaobilazni likovni govor.
Uz crteže, autor rođen 1934. u Nišu, u "Haosu" će izložiti i čuvene "mrdalice", koje su mu svojevremeno donele široku popularnost, širom bivše Jugoslavije.
Pomoćnik lasta
SVOJ dar Nešić je otkrio kada se kao dečak tokom Drugog svetskog rata sa porodicom skrivao na dedinom imanju u selu Bresničić blizu Prokuplja:
- Pomagao sam lastama da prave gnezda od blata u seoskoj štali. Možda je to bila prva skulptura. Od tog istog blata, koje sam nalazio pored bunara u svom dvorištu, pravio sam životinje, male glave i figure ljudi iz svoje okoline. Zauvek mi je ostalo u pamćenju seosko prelo na kojem mi je deda Radivoje na svetlosti petrolejske lampe pokazao svoje crtačko umeće. Imati olovku i papir za vreme rata bila je privilegija. To je za mene bio podstrek da crtam na svim ravnim površinama.
- Ovaj likovni stvaralac prešao je veoma zanimljiv put kroz nekoliko različitih faza rada, čak različitih stilova, pre svega eksperimenata, proizašlih iz širine njegovih interesovanja - podseća Božovićeva.
Ranih sedamdesetih, izvodio je Nešić i konceptualne performanse na pesku formirajući integralnu, živu sliku prirode, dodaje sagovornica:
- Linijama je crtao po pesku galeriju u kojoj izlaže svoje radove, zatrpava ih u pesak i simbolički se oprašta, kako je sam govorio, od pozitivističkog odnosa prema životu, razočaran u prevrtljivu prirodu čoveka i stvarne domete humanizma u obezljuđenom svetu.
Dela Milije Nešića
Ali čime god da se bavio Milija Nešić, postavljao je pred sebe jedan cilj: "biti ne samo umetnik nego i čovek". I po tome se razlikovao, i i dalje se razlikuje, od mnogih na likovnoj, ali i na našoj kulturnoj i javnoj sceni.
- Celokupan njegov opus, uz ovaj crtački, svedoči o svetu u kome umetnik živi, što je i bila njegova bitna tendencija. Stoji kao svedočanstvo o našim zabludama, promašajima i ćudima ljudske prirode. Svakako je i potvrda umetnikovog doslednog, odabranog estetičkog stava i ozbiljnog etičkog digniteta. Čast nam je predstaviti ga u "Haosu" povodom našeg jubileja - zaključuje Borka Božović, u čijoj galeriji je do sada predstavljeno više stotina likovnih postavki, koja je bila mesto okupljanja i utočište za umetnike raznih struka, ali i misleće ljude, prostor susreta sa vernom publikom.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
NAŠAO NOVČANIK I PORUČIO VLASNIKU: "Reši jednačinu i vraćam ga!" 030532468 + tvoj datum rođenja = moj broj telefona
SREĆNI nalazač koji voli da se igra - i to sa smislom.
28. 05. 2025. u 15:06
GLEČER ZATRPAO CELO SELO Zastrašujući snimak iz Švajcarske: "Izgubili smo sve"
OGROMAN komad glečera zatrpao je veći deo sela Blaten u švajcarskim Alpima i više od 90 odsto naselja nalazi se pod slojem leda, blata i kamenja.
29. 05. 2025. u 18:07
Endokrinolog jeo 28 jaja nedeljno - ovo su rezultati
ENDOKRINOLOG je želeo da proveri da li mit o negativnom uticaju jaja na nivo holesterola ima medicinsko opravdanje.
28. 05. 2025. u 17:38
RIVIERA MONTENEGRO SWISSÔTEL U BUDVI BUDI NAJVEĆI INTERES KUPACA NEKRETNINA ZBOG POSEBNOG PROGRAMA RENTIRANjA
"SWISSÔTEL" koji je deo najveće svetske hotelske grupe Accor je pored lokacija kao Moskva, Amsterdam, Istanbul, Bern, Bodrum, Čikago, Singapur, novo mesto za svoj dobro poznati hotelski brend dodelio najstarijem gradu na Jadranskoj obali, Budvi.
29. 05. 2025. u 10:00
BOMBAMA RAZORIO BEOGRAD '41: Ćerka mu se zamonašila u srpskom manastiru, a evo kako je završio surovi nacista Aleksandar Ler (FOTO)
ALEKSANDAR fon Ler se rodio u rumunskom Banatu, po majci je bio pravoslavac, a malo je poznato, prema zvaničnoj biografiji, da je srednju školu učio i završio u gradu na Tamišu.
29. 05. 2025. u 19:35
KAKO JE SPASOVDAN POSTAO SLAVA BEOGRADA: Više od 6 vekova je simbol uzdizanja grada iz pepela
DESPOT Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd za srpsku prestonicu prvi put u istoriji.
29. 05. 2025. u 11:08 >> 11:21
"PRETPOSTAVLjAM DA JE ZATO SKINULA POJAS" Oglasio se vlasnik agencije u kojoj je stradala devojka, Tijana mahala prijateljima na plaži
NOVOSAĐANKA Tijana R. (19), koja je poginula 28. maja u zastrašujućoj nesreći u Budvi, tokom parasejlinga, bila je potpuno bezbedna u sedištu koje je sajlama vezano za padobran, koji vuče gliser.
29. 05. 2025. u 14:31
UKRAJINA IZVELA JEDAN OD NAJVEĆIH NAPADA NA RUSIJU: Aerodromi u Moskvi zatvoreni, uništena važna fabrika (VIDEO)
UKRAJINA je tokom noći izvela jedan od najvećih napada dronovima od početka rata, gađajući više ciljeva na teritoriji Rusije. Zbog napada su moskovski aerodromi bili primorani da privremeno obustave rad, što je izazvalo haos u vazdušnom saobraćaju.
28. 05. 2025. u 09:45
POZNATI HRVATSKI POLITIČAR SNIMIO PORNO FILM Njegova partnerka ga obrukala: "Ipak je bolji u politici!" (FOTO/VIDEO)
BIVŠI hrvatski političar i saborski zastupnik Ivan Pernar, čija je stranka prošle nedelje nakon stečaja izbrisana iz registra, ima novu "karijeru". Odlučio je da se oproba u snimanju filmova za odrasle, a pre nekoliko dana je objavio i da je snimio svoj prvi film i to sa porno glumicom Marijom Zadravec, poznatijom pod nadimkom Svit Meri (Sweet Mary).
29. 05. 2025. u 14:49
Najnovije iz rubrike
KNJIŽEVNA MAGIJA NA DORĆOLU: Prvo beogradsko veče Mirjane Bobić Mojsilović u Fondaciji Mozzart
U VEČERI kada je Dorćol mirisao na proleće i reči, a Beograd na umetnost i bliskost, desilo se nešto sasvim posebno.
29. 05. 2025. u 16:00
POZORIŠTE KOJE POTKAZUJE ŽIVOT: Dve stotine izvođenja "Klaustrofobične komedije" na sceni Zvezdara teatra
KOMAD Dušana Kovačevića "Klaustrofobična komedija" (u režiji Darka Bajića) u subotu, poslednjeg majskog dana - obeležiće 200. izvođenje, kao druga inscenacija, na sceni Zvezdara teatra.
29. 05. 2025. u 13:01
HRISOVULJA GORDANI ĐILAS: Saopšten laureat 34. Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“
Na Spasovdan, u skladu sa višedecenijskm tradicijom, žiri Žičkog duhovnog sabora “Preobraženje” koji će se ove godine 34. put održati u Kraljevu i obližnjem manastiru Žiči, saopštio je da se ovogodišnja “Žička hrisovulja”, najviše priznanje Sabora, dodeljuje Gordani Đilas, pesnikinji iz Novog Sada.
29. 05. 2025. u 12:53
MIRO VUKSANOVIĆ: Svi putevi LJubomira Simovića
LjUBOMIR Simović je rođen u gradu kojem je ispitao starinu, osmotrio sudbinu, opisao vekove i sve uvezao u svoj pesnički vek.
29. 05. 2025. u 11:30
KNJIŽEVNA KRITIKA: Slika stvaralaštva
ZBORNIKOM "Poetika proze Svetlane Velmar-Janković" (Centar za naratološke studije Univerziteta u Nišu 2024; urednice prof. dr Snežana Milosavljević Milić i dr Jelena Milić) izuzetan je poduhvat koji je realizovan deset godina nakon smrti narečene autorke čije delo pripada srpskom književnom kanonu.
29. 05. 2025. u 10:00
Komentari (0)