KNJIŽEVNA KRITIKA: Nad ponorom, Krstivoje Ilić - "Kosovske elegije"
I najnovija zbirka pesama Krstivoja Ilića na njegovom je konstantnom poetičkom i etičkom tragu. On se bavi najznačajnijim činjenicama i pitanjima srpske istorije i opstanka srpskog naroda na sopstvenoj zemlji.
Dominantan ton zbirke, koja nije samo o prošlosti, nagoveštava sam naslov zbirke - Kosovske elegije - kao i prološka pesma Jesen na Kosovu 1389.
Ta pesma u sebi sadrži esenciju srpske egzistencije i sudbine. Nju ne simbolizuju samo junaci izginuli u Kosovskom boju 1389. godine i oni koji pripadaju legendi. Nje su, zbog konstantnosti srpskog stradanja na sopstvenoj zemlji, svesna i mitska bića. Jer su ta stradanja, zbog razmera, neverovatnosti i konstantnosti, ušla u mit - poznat čak i srpskim neprijateljima, onima koji negiraju i kosovski mit, i celokupnu srpsku istoriju, i činjenicu da je Kosovo srpska kolevka i srpska zemlja.
Tako se stiče utisak da vile - posestrime nad Goleš planinom - i u ovom, savremenom času nariču:
"Gle, nesrećno pleme Nemanjino/već polako odlazi u priču"!
Ukoliko bismo načas izašli iz okvira književnog tumačenja, ali ne i iz okvira kulture, mogli bismo, na osnovu sadašnjeg stanja stvari, ne kao pesimisti ili fatalisti, već služeći se realističnom metodom, konstatovati da bi ova pesma, mada prološka, istovremeno mogla biti i epiloška, ili bi epiloško moglo biti bar naricanje vila - iz mnogo razloga koji ne zavise samo od naših neprijatelja, već i od nas samih. No, vratimo se književnom tumačenju.
Na osnovu pesme koja jeste zaista epiloška, a čiji je naslov "Ispovest", u kojoj se lirski subjekt javlja iz tmine i stare i nove istorije jer je, kako se u pesmi kaže: vreme, zvezda naopaka koja diže nove zidine od mraka!/Iza kojih govor iščezava,/venu reči u korenu trava!, zaključujemo da jedina mogućnost, tj. jedina nada, za opstanak srpskog naroda na sopstvenoj zemlji, ostaje u molitvi. Dakle, u vremenu koje je obezboženo do te mere da reč više nema značaja, iako bez nje nema ničega (osobito nema nikakvog početka) - kao jedina mogućnost - koja je poslednja - umesto da bude prva - jeste i obraćanje i vraćanje Bogu.
Od naricanja vila nad sudbinom Srba koji polako odlaze u priču do njihovog obraćanja i vraćanja Bogu, ovu zbirku su, kako je uočio pisac njenog pogovora Jovan Pejčić, ispunili sledeći činioci:
"nacionalno predanje i mit, elementi istoričnosti i onirizma, mistika ukrštenih svetova (gornjeg/nebeskog, zemaljskoga/ovdašnjeg/ i donjeg/onostranog), epsko-lirska vizija sveopštega ljudskoga života, religiozna ozarenja, konačno jezik i oblici stihova i strofa..."
Dva ciklusa zbirke "Elegije" i "Carske molitve" koji se nalaze između prološke i epiloške pesme takođe su ispovesti iz ponora. One sadrže sećanja na staru - daleku slavu, na carske krune i pozlaćena žezla, ali i na pesme koje govore o srpskoj sudbini kroz vekove, kroz apostrofiranje značajnih ličnosti srpske kulture i književnosti koji su kao svi mi, a ipak i više od nas, i svojim rođenjem, delom, stradanjem ili pak stradanjem svojih bližnjih u pogromima u 20. veku, povezani sa Kosovom i Metohijom - Darinke Jevrić, Moša Odalovića.
Pored pesama posvećenih njima, zbirka sadrži pesme koje svedoče o tome da su strepnje, brige, patnje i želje savremenih stradalnika i njihovih bližnjih iste kao i onih koji pripadaju časnoj i strašnoj prošlosti i predanju. Tako se stari Jug Bogdan moli Bogu za svoju decu, kao što to i danas čine roditelji na Kosovu i Metohiji, dok se ljuba Damnjanova moli da joj duša ostane s njegovom zauvek vezana uspomenama iz minulog doba, kao što se danas takođe mole srpske kosovske udovice.
Lirski subjekt spominjući kosovske toponime i hidronime, tako stvarajući specifičnu, vrlo značajnu mapu, namenjenu potomcima, podseća na srpsku slavu i stradanje - tu su Prizrenska tužbalica, Dečanski epitaf, Molitve za humke Orahovca, Velika Hoča, Zubin Potok, Samodreža, Bistrica.
Lirski se susrećući sa svetovnom i duhovnom srpskom istorijom i obezduhovljenom stvarnošću, svojski radeći na kulturi pamćenja i razvijanju svesti o identitetu, pesnik Krstivoje Ilić čini šta može - da se pobedi ponor. Na nama je da ga, ne samo čitajući njegovu poeziju, u svemu podržimo, da bismo opstali.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Strašna znanja, Anđelko Anušić, "Legenda o v(j)etrom vijanima", UKRS
08. 09. 2020. u 18:00
TRAMP ZAPALIO SVET IZJAVOM: Ne mogu da isključim mogućnost upotrebe vojne sile!
NOVOIZABRANI predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da ne može da isključi mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomske prinude, uključujući povećanje carina, kada je u pitanju preuzimanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom.
07. 01. 2025. u 18:50
"OSVETA MAĐARSKOJ ZBOG PODRŠKE DONALDU TRAMPU" Sijarto oštro o sankcijama SAD-a Orbanovom šefu kabineta
MINISTAR spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto danas je kritikovao odluku Vašingtona da uvede sankcije šefu kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Antalu Roganu, zbog sumnje da je umešan u korupciju u Mađarskoj.
07. 01. 2025. u 18:12
NIJE NI SLUTIO TRAGIČNU VEST: Memedović podelio sliku sa Miloradom dan pre njegove smrti (FOTO)
MILINKOVIĆ je otišao u crkvu na liturgiju gde mu je iznenada pozlilo.
07. 01. 2025. u 13:21
Komentari (0)