INTERVJU Nataša Marković: Do sreće se dugo putuje, korak po korak

RADOZNALOST je glumicu Natašu Marković (44) prvo odvela u nižu muzičku školu, potom na razne sportove, ali i na pozornicu tokom osnovne škole u Kruševcu i na prijemni ispit na Akademiji posle druge godine gimnazije.

Foto Vojislav Danilov /Promo

- Znatiželju smatram jednom od svojih lepših osobina. Trenirala sam košarku, koja mi je bila najveća ljubav, kao i odbojku, plivanje, gimnastiku i atletiku. Bila sam spretna i veoma sam volela sport. Bilo mi je zanimljivije sa ljudima, a i gluma je, donekle, grupni sport. Glumom sam počela da se bavim u Domu omladine u Kruševcu, a znatiželja me je navela da se ranije prijavim na prijemni ispit na FDU. U to vreme bez interneta, 1993. godine, do mene su stizale informacije da ga nije lako upisati. Pomislila sam da mogu da probam, pa će nekad upaliti, ali uspelo je iz prve - priča nam šarmantna glumica, koju gledamo radnim danima u seriji "Slučaj porodice Bošković" na RTS, u ulozi Danijele, majke dvoje tinejdžera, koja se vraća na studije.

* Ženskih likova u zrelim godinama, poput Danijele, kao da uvek manjka. Imate li osećaj da bi se takve uloge mogle i češće pisati?

- Svetska literatura pisana je mnogo više za muškarce nego za žene. Ne zaboravimo da su u Šekspirovo vreme muškarci igrali i ženske uloge. Ali mi ovde imamo dve spisateljice - Ninu Džuver i Katarinu Ralević. One pišu priču o porodici, a prirodno je da više razumeju ženske nedaće nego muškarci. Danijela se suočava sa raznovrsnim problemima kao žena, kao supruga u braku sa glumcem-zanesenjakom i kao majka tinejdžera. Pritom je u krizi srednjih godina i u svim tim okolnostima želi da ostvari ambiciju i završi fakultet. Širok je raspon situacija u kojima se Danijela nalazi i koje pokušava da reši ne praveći problem porodici. Moj partner Radivoje Bukvić i ja često kažemo "šta sve ovde nismo odigrali". Tokom 42 epizode naši likovi su se našli u najluđim i najzanimljivijim situacijama. Imamo sreću da je dobra atmosfera na snimanju, da se igramo, da nam je zabavno i da nam napisane scene bude maštu. Verujem da i publika uživa.

Foto Vojislav Danilov /Promo

* Kažete da se Danijela suočava sa raznovrsnim problemima. Kako se sa svojima bore ostali članovi porodice Bošković?

- Boškovići bi trebalo da budu tipična porodica koja živi sa dva tinejdžera i svime manje i više lepim što takav život nosi. Reč je o komediji, pa se problemi prevazilaze na duhovit način. Pored ličnih poteškoća, Boškovići imaju i razne prijatelje i rođake koji im dolaze u goste i stvaraju dodatne nevolje. Oni su dobri ljudi koji rešavaju i tuđe probleme, često i na svoju štetu. Danijela je čestito stvorenje i trudi se da svi u porodici budu srećni, što je breme često veće nego što može da podnese. Baš zato što se toliko trudi da sve bude u redu, ispada "kontrol frik", ali ne znam kako bi drugačije svu tu porodičnu idilu zadržala.

Foto Promo

* U seriji imate dvoje tinejdžera od 14 i 18 godina. Kako gledate na izazove sa kojima se suočavaju?

- Svako vreme ima svoju modu. Ako niste u skladu sa vremenom u kojem živite, postajete neprilagođeni, a tinejdžerima je teško da budu neprilagođeni jer nailaze na osude. Mnogo je teže biti svoj nego voditi se trendovima, naročito u tim godinama. Kasnije, kada sebe upoznate, baš vas je briga, trudite se da radite šta vam prija. Ne mislim da je sada ni gore ni bolje. Čini mi se da smo mi više vremena provodili vani na vazduhu, dok su oni više za kompjuterima i telefonima. Ali takvo je vreme i to bi trebalo prihvatiti i razumeti. Vidim da roditelji ograničavaju tinejdžerima vreme provedeno uz mobilne telefone. Trude se da ih zainteresuju za nešto drugo. Ali najgore je ne osetiti vreme. Najbolje je živeti u skladu sa samim sobom i vremenom u kojem si.

* Danijela se vraća na studije farmacije da ispuni ambicije. Poruka je, dakle, da nikada nije kasno ostvariti snove?

- Upravo to što su joj deca tinejdžeri daje Danijeli i više vremena da se bavi sobom. Deca u toj dobi više žele da budu sa svojom generacijom. Jedna od Danijelinih kriza je ta da više nije bitna deci kao nekada. Zato višak vremena želi da iskoristi na najbolji mogući način i da ostvari ambiciju koju je davno zaboravila baš zato što je deci bila toliko potrebna. Danijela, dakle, ima i neke separacione krize, što zvuči malo pretenciozno, ali je istinito. Mada, uvek je lepo kada vaša uloga može da motiviše ljude na nešto dobro.

* Boškovići su uprkos svemu vedri i veseli. U čemu je ključ te sreće, gde je pronaći?

- Oni se zaista svi vole i žele najbolje jedni drugima. Ključ je u ljubavi i prema porodici i svima drugima koji prolaze kroz naše živote. Da postoji eliksir, svi bi bili srećni, ali Boškovići se trude. U životu je nekada naš partner u problemu, pa se svi bavimo time, a nekada mi sami imamo nevolje, pa svi to popravljamo. Zato pokušavate da prevaziđete probleme kako bi partner bio srećan i zadovoljan, jer ako jeste, onda ste i vi. Ipak, na sreći treba raditi i jedino je sam možeš pronaći, ali ne u ekonomskim stvarima ili nečem sličnom. Ako hoćeš da budeš srećan, onda koračaš dugačkim putem korak po korak. Usput se trudiš da shvatiš šta te čini srećnim, da rešavaš teškoće i da radiš ono što ne ugrožava druge, a tebi pomaže da budeš zadovoljan.

* U seriji "Komšije" igrali ste majku troje dece, čiji muž je nesnađen. Kakve su, kada ih uporedite, Nada i Danijela? Je su li naše žene zaista takve?

- Često je realnost da žene više drže porodice na okupu nego što to čine muškarci. Donekle je to uloga žene u društvu, ali scenariji se igraju stereotipima, mada su neki od njih tačni. Žene jesu u principu oslonac - na njima su posao i deca, a na muškarcima je posao. Nada i Danijela jesu na tom nivou slične, ali na drugima se razlikuju. One su iz drugačijih staleža i žive u različitim sredinama. U "Komšijama" je Nadin najveći problem egzistencijalni, koji postoji i u "Slučaju porodice Bošković", ali nije toliko veliki. Zajedničko im je da se obe trude da drže porodicu na okupu jer to je uloga majki.

* U filmu "Nebesa" reditelja Srđana Dragojevića igrate Juliju. Kako biste je opisali?

- Njena, treća priča filma dešava se u bliskoj budućnosti gde se Dragojević scenaristički poigrao odnosom između ljudi, koji su otuđeniji nego što su u sadašnjosti. Julija ima veoma komplikovan odnos sa roditeljima. Ona je samotnjak koji voli posao i kroz njega nadoknađuje nedostatak topline porodičnih odnosa. Kada sam pročitala scenario nisam baš odmah bila sigurna ko je Julija, tako da smo Srđan i ja polako "napipavali" ko je ta osoba. Jedva čekam premijeru, koja se očekuje iduće godine.

* Ova provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku bavi se i čudima sa nebesa. Šta su za vas čuda?

- Nemaju svi likovi čudo već se dešava jedno koje obeležava celu radnju filma, ali ne smem da otkrivam o čemu se radi. Ako me pitate šta je moje lično čudo, ne znam da li bih to tako nazvala, ali da smo živi, zdravi i zadovoljni sobom, naročito u ova vremena korone. Ovo je potpuno nova situacija za ceo svet. Kada je sve stalo, imali smo više vremena da budemo nasamo i da razmislimo o onome o čemu nismo ranije stizali. Shvatili smo da u stvari postoji neka okolnost koja može da zaustavi sve. Do tada smo mislili da je to nemoguće i da je kapitalizam nezaustavljiv.

Foto Promo

NE IGRAM U "KAMIONDžIJAMA"

* TREBALO je da zaigrate i u seriji "Kamiondžije", u režiji Filipa Čolovića. Šta se desilo sa vašom ulogom?

- Ne igram u toj seriji zato što je epidemija korona virusa poremetila razne planove. Projekti su bili stopirani nekoliko meseci i kada je ponovo moglo da se snima svi su krenuli u istom trenutku. Nažalost, nije bilo moguće uskladiti različite rasporede. Već smo imali snimljenih 15 epizoda "Boškovića" i letos je samo trebalo da nastavimo započeto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije