Kultura

U KLINČU IZMEĐU KAINA I AVELJA: Marko Crnobrnja o prizorima koje smo pogrešno razumeli u istoriji umetnosti

М. КРАЉ

05. 12. 2020. u 12:09

TRENUTNO postoji veće interesovanje za maske, nego za skulpture, kaže vajar Marko Crnobrnja (1978), čija su dela, posle upravo uspešno završene izložbe "Sve smo pogrešno razumeli", u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, ipak, dospela u nekoliko privatnih kolekcija, a za otkup su zainteresovane i neke institucije.

У КЛИНЧУ ИЗМЕЂУ КАИНА И АВЕЉА: Марко Црнoбрња о призорима које смо погрешно разумели у историји уметности

Foto Ž. Knežević

To što je njegova postavka imala termin u jeku novog talasa pandemije korone, autor ne smatra hendikepom.

- Ljudi sada više vremena provode za kompjuterima i telefonima, pa "šeruju" informacije, tako da je raširen i glas o izložbi, koja je bila dobro posećena, uprkos svemu. Otkako nas je zadesila korona, vidljivost vizulenih umetnosti na internetu je mnogo veća - ističe Crnobrnja, koji je posetioce, uz mnogo radosti, duhovito i oštroumno, proveo kroz priču o istoriji umetnosti.

Foto privatna arhiva

U dobro poznate prizore iz dela velikana, kao što su Mikelanđelo ili Botičeli, ali i naš Paja Jovanović, vajar je uveo svog "glavnog glumca". On je njihov posmatrač, ali i učesnik koji menja značenja mitskih priča. Umetnik se upravo time poigrava, koristeći prisutvo tog svog dečaka, u "Seobama", kako kaže, vizuelnom sinonimu našeg preživljavanja. Taj dečak od Mojsija "prosi" deset božjih zapovesti, daje Evi jabuku umetno Adama, staje između Kaina i Avelja, pokušavajući da ih razdvoji, "uskijava" u zavejani put za Ilok Save Šumanovića.

SOPOĆANI

PAZIO sam da ne skliznem u ironiju, jer je bilo vrlo lako pasti sa ivice, kada se igramo nečim što nije za igru, kao što su Sopoćani - objašnjava umetnik deo sakralnog segmenta postavke. - Freska na koju sam referisao, predstavlja apostole bez oreola, a naslikani su kao ljudi koji hodaju zemljom i tuguju za Bogorodicom. Jednom malom intervencijom, svojom skulturom, napravio sam da oni brinu o dečaku koji ulazi, ili izlazi iz crkve.

Izložbu je Crnobrnja podelio u tri segmenta. U jednom delu koristi prepoznatljive radove domaće umetnosti, u drugom sakralne, dok se treći bavi svestkim autorima (ulazi u dijalog sa radovima Marine Abramović, Pikasa i Kaldera).

- Naučili smo da je umetnost nekako autistična, razumljiva samo autoru i da on baš mora da se potrudi da bi objasnio svoje tajanstveno delo - nastavlja sagovornik. - Za ovu izložbu napravio sam nešto što je čitljivo već "na prvu loptu". Svoje razumevanje poznatih dela iz istorije umetnosti pretočio sam u skulpture, ne narušavajući legitimitet onoga što su autori nekada napravili.

Njegova delatnost vezana za skulturu je, tvrdi, raznovrsna, a ova postavka mu je bila svojevrstan izlet: želeo je da iskoristi kvalitet Likovne galerije KCB, kao i njihovu spremnost za eksperimente:

- Prostor sam pregradio i napravio jednu intimnu postavku, koja liči na muzejsku i ne vidi se direktno sa ulice. Na taj način napravio sam nešto što je mala predstava, ili film o putovanju kroz istoriju umetnosti. Uživao sam radeći, jer me prvenstveno interesovala likovnost u nastanku skulpture, iako je sadržaj ovih prizora često bio u službi priče.

Foto privatna arhiva

Od svih pitanja koja izložba otvara, lično mu je najznačajnije ono vezano za potrebu da obrazovanje koje dobijamo bude suštinsko, a ne formalno, pa se zato i dela na originalan način bave nepoznavanjem činjenica, koje smo tokom školovanja pogrešno razumeli:

- Ostavio sam, ipak, prostor za tumačenje, nisam želeo da namećem svoje mišljenje - zaključuje Crnobrnja.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PRIČA JE UVEK OTPOR ZABORAVU: Intervju - Sunčica Denić, književnica
Kultura

0 1

PRIČA JE UVEK OTPOR ZABORAVU: Intervju - Sunčica Denić, književnica

VODILA me je ideja da se u knjizi vidi stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To stradanje nije uvek otvoreno, uz silu; nije samo pucanje iz automatskog oružja ili raketno uništavanje čoveka. Svesna sam da tema može biti tumačena kao anahrona; istorijski, politički i emotivno sklona asinhronizaciji. Pojedini junaci u romanu svedoče da bez Kosova i Metohije ne postoje, kao što pojedini novac od nužne prodaje imanja koriste kao mogućnost relaksacije i hedonizma.

06. 01. 2025. u 12:28

Politika
Tenis
Fudbal
PANIKA U PRIŠTINI: Kikl dobio mandat za formiranje nove austrijske vlade, za njega Kosovo nije država

PANIKA U PRIŠTINI: Kikl dobio mandat za formiranje nove austrijske vlade, za njega Kosovo nije država