NASUŠNI ODLAZAK U BIOSKOP: Slobodan Šijan o jedinstvenoj antologiji koju je sastavio

Branislav Đorđević

15. 12. 2020. u 14:17

Uvek sam verovao da je doživljaj filma podjednako vredan kao neki doživljaj iz stvarnog života i da zavređuje da se o njemu piše kao o sastavnom delu životnog iskustva. A onda sam postepeno otkrivao da takvih tekstova u našoj književnosti ima više nego što sam mislio.

НАСУШНИ ОДЛАЗАК У БИОСКОП: Слободан Шијан о јединственој антологији коју је саставио

Foto P. Milošević

Počeo sam da ih prikupljam, a to je rezultiralo i nastankom ove knjige - otkriva, za "Novosti", režiser Slobodan Šijan, kako mu je sinula ideja da napravi knjigu "Pisci u bioskopu", koja je nedavno štampana u izdanju "Službenog glasnika" i Filmskog centra Srbije.

Ova jedinstvena "Književna istorija naših filmskih doživljaja/ Antologija", kako glasi podnaslov, sadrži izbor proze, pripovedaka, odlomaka iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa pisaca i filmskih stvaralaca, a tu i tamo se, po Šijanovim rečima, potkrao i po neki esej ili novinski članak. Čitaoci su sada u prilici da sagledaju sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je, poručuje naš sagovornik, manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi. A među koricama su se našli Laza Kostić, Ivo Andrić, Branislav Nušić, Živojin Pavlović, Stanislav Vinaver, Rastko Petrović, Boško Tokin, Miloš Crnjanski, Stanislav Krakov, Branko Vučićević, Vladislav Bajac, Aleksandar Tišma, Čarls Simić, Bogdan Tirnanić, Danilo Kiš, Vladan Matić, Goran Petrović, Ljubica Arsić, Vule Žurić...

* Koliko vam je trebalo vremena da prikupite tekstove?

- To je proces koji traje više decenija ali je svoje ubrzanje dobio u poslednje dve-tri godine. Činilo mi se da kritike i eseji daju uvid u naše promišljanje filma, da istorija uspostavlja hronologiju i utvrđuje činjenice, ali da nekako ostajemo uskraćeni za mogućnost da osetimo interakciju filma i naše sredine, način na koji je film živeo u našoj sredini i menjao je, a to nam upravo omogućavaju tekstovi odabrani za ovu knjigu.

Šijanova knjiga

* Svakom prilogu doprineli ste kratkim uvodom...

- Moji komentari pojedinih tekstova pre svega pokušavaju da ih povežu u jednu koherentnu celinu i da pruže neke manje poznate detalje o autorima ili da posluže kao "mamac" koji će čitaoca navesti da komentarisani tekst i pročita. Jer, mada u predgovoru sugerišem da je najbolje čitati priče iz ove antologije redom, pretpostavljao sam da će mnogi čitati preko reda, pa sam nastojao da pružim sažetu informaciju o tome šta ih u svakom segmentu očekuje.

* Čiji tekstovi su vam posebno dragi?

- Inicijalna kapisla bila je novela Aleksandra Tišme "Mrtvi ugao". Naravno, znao sam za Andrićevu pripovetku "Panorama" ali me je Tišmina mikroskopska analiza čitavog procesa odlaska u bioskop i uranjanja u film podstakla da razmišljam o potrazi za sličnim književnim delima koja pristupaju filmu kao značajnom iskustvu našeg čoveka dvadesetog veka.

* Šta može da se zaključi o uticaju filma na naše pisce i književnost?

- Filmsko iskustvo je bilo značajno iskustvo za naše pisce. Od prve posleratne generacije dvadesetih godina prošlog veka, avangardista kojima je film bio prototip umetnosti novog doba, pa sve do novijih generacija pisaca formiranih posle Drugog svetskog rata kojima je film postao sastavni deo života, a ponekad i neka vrsta nasušne potrebe. Film je uticao kako na književnu formu i književne postupke kod pisaca moderne tako i na preispitivanje same uloge i značaja književnosti i filma u savremenom dobu kod novijih pisaca.

LEGENDARNI "20. OKTOBAR"

U jednoj od priča iz ove knjige, pod naslovom War of the worlds, Slobodan Šijan o prvim odlascima u bioskop piše:

- BIOSKOP "20. oktobar", vesterni, Džon Vejn, Ćora, Gari Kuper, tehni-kolor - i to je Šabanovo maslo. Sa njim sam prvi put ušao u ovu jazbinu / svetilište akcionog filma. Njegovi rođaci su tu prodavali semenke. Poznavali su jednog razvodnika u bioskopu, pa je on, u zamenu za ovu srpsku alternativu popkornu, ponekad puštao cigančiće za džabe. Ja sam morao da plaćam kartu, jer za mene taj "popust" nije važio. Još uvek pamtim neke posetioce koji bi se obavezno pojavili samo ako ide "kaubojac". Lica iz bioskopske sale! Neka od tih lica viđao sam i mnogo godina kasnije u Kinoteci, na tim istim kaubojcima, sada već isfronclanim ostacima onoga što smo nekada doživeli, uglavnom filmovima Entonija Mena, Džona Stardžesa, Forda, Velmana...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...