UOČI GODIŠNJICE SMRTI: Objavljena knjiga o Nebojši Glogovcu - delovi života glumca koje niste znali

DA će Nebojša Glogovac (1969-2018) biti veliki glumac, videlo se odmah. Nije bio dileme, nije bilo "otkrivanja" talenta, on je "otkriven" na početku.

Foto P. Milošević

Samo je bilo pitanje koliko će visoko da ide, smatra Nataša Ninković, njegova zemljakinja iz Trebinja i drugarica sa klase na Fakultetu dramskih umetnosti (u kojoj su bili i Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Nela Mihajlović, Boris Pingović...), a sa kojom je podelio i antologijske kadrove u filmu "Klopka", Srdana Golubovića.

Da je dosegao sam vrh umetničkog Olimpa, potvrđuje i knjiga "Glogi" Aleksandra Đuričića, koju je kuća "Vukotić medija", objavila uoči trogodišnjice njegove smrti. Ova neugasla zvezda sa naše planete vinula se u večnost 9. februara 2018. godine.

DETINjSTVO Nebojša Glogovac , Foto Iz knjige "Glogi"

U kaleidoskopu sećanja na čoveka koji je bio toliko voljen da su ga znani i neznani zvali po nadimku iz naslova ovog dela (a imao ih je još - Lobanja, Šone, Šonsi, Pančevac), prepliću se duboki utisci najuglednijih reditelja, ali i partnera sa scene, filma i televizije, o njegovom neponovljivom daru, anegdote iz pozorišnog bifea, sa snimanja, turneja, iz omiljenog kafića ("Krojača" na Dorćolu).

PRIJATELjI Sa Bojanom Dimitrijevićem, Foto Iz knjige "Glogi"

Čitalac Nebojšu otkriva i kao sina sveštenika Milovana Glogovca, zalazi u dečačke snove (želeo je da postane saobraćajni milicioner), seli se sa njim iz Trebinja u Pančevo. Ova romansirana biografija otkriva i kako je sazrevao kao umetnik i čovek, kako je stopirao iz Pančeva do Beograda da stigne na časove glume... Knjiga "Glogi" je i trag o tome kako se nije štedeo ni u poslu, ni u prijateljstvu, ni i u ljubavi (u brakovima sa Minom i Milicom dobio je sinove Gavrila i Miloša i ćerku Sunčicu).

Koliko je kao glumac bio istinit, autentičan, strastven, prisetio se Nikola Đuričko:

- U filmu "Hadersfild", u sceni u duševnj bolnici, gde čuči sa ostalim pacijentima, da ga kamera u jednom momentu ne snima krupno, ne biste znali da je to glumac. Potpuno se poistovećivao sa likom.

PORODICA Milica, Sunčica i Nebojša, Foto Iz knjige "Glogi"

U Đuričkovim sećanjima ostala je jaka scena kako cela podela predstave "Šine" JDP doslovno peva do zore, a ispričao je i da je Nebojša, kada su išli u Sopot, od nekog svog Hercegovca kupio jagnjetinu sa roštilja, pozajmivši pare iako je u tom trenutnu bio zvezda sa tri filma na festivalu. Potom su je u slast pojeli na haubi automobila.

- Bio je razbarušen, duhovit čovek čija su se raspoloženja kretala od teškog namćorluka do bezgraničnog šarma i duhovitosti. Sa partnerima je delio dušu, bez mnogo reči i objašnjenja - smatra Goran Šušljik, koji je sa njim učestvovao u "Hadersfildu", kao pozorišnom maratonu koji je trajao 11 godina.

Igrajući sa njim Ivan, Jevtović nikada nije imao osećaj ležernosti, više je to bilo kao da je "sam pored nekog predatora", a i od partnera je on zahtevao sve. Jevtović tvrdi da je ta visoko podignuta profesionalna letvica bila stalno prisutna i na snimanju "Nebeske udice", u kojoj Nebojša izgovara danas legendarnu repliku: "Je l' znaš kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren kada je najteže i pobediš."

Foto Z. Jovanović

U knjizi se može pročitati i kako je objasnio zašto je odbio ulogu u filmu Anđeline Džoli "U zemlji krvi i meda":

"... Postaje više dosadan taj plasman Srba u filmovima koji služi formiranju javnog mnjenja o nama kao lošim momcima. Kao da ovde niko ništa dobro nije učinio i kao da su loše u ratovima činili jedino Srbi. To vređa inteligenciju."

Navodi Đuričić i sećanje glumca i reditelja Radoša Bajića, dok je pripremao snimanje filma "Za kralja i otadžbinu":

- Došao je kod mene i onako me značajno pitao: "Znaš li ko će da igra Dražu?" Kažem da ne znam, a on kroz poluosmeh izgovori: "Ja".

Ipak, kasnije, nije bio zadovoljan tom ulogom, koju je smatrao dugom prema precima.

On je rano postao institucija, iznosi u monografiji Rade Šerbedžija, u čijem pozorištu na Brionima je Glogovac zablistao u Krležinoj drami "Pijana novembarska noć 1918":

- I sve je uzimao i proživljavao sa mnogo strasti, kao da mu je to poslednji put.

- Obukli smo ga u ženske haljine, našminkali, stavili mu periku i obuli visoke pete.

Bilo mu je teško, ali se nije predavao. Nebojšin pristup ulozi u odnosu na ostale glumce bio je drugačiji, jer nijednog trenutka nije pokušao da igra homseksualca, ili, što bi bilo još gore, neku drag queen. Na tom kastingu on je Kralja, i to nakon našeg vrlo kratkog razgovora, pokušao da igra kao zatvorenog čoveka koji krije neku tajnu. Imao je mir spolja i nemir iznutra. Bio je Glogovac!

Uloga koja ga je mimoišla u mladosti, u dobu kada se glumci na njoj "bruse", sustigla ga je pred sam kraj: igrao je "Hamleta" u 47. godini, u režiji Aleksandra Popovskog.

- I bio je vrhunski Hamlet - izričit je Popovski. - Žao mi je samo što su neki ljudi počeli posebno da ga hvale tek onda kad on nije mogao da čuje i kada mu to nije mnogo značilo. Ali to tako ide. Jednom je rekao da njegov Hamlet živi u maloj smrti između udisaja i izdisaja.

Da su ga, uz izrazit glumački dar, krasile i mnoge druge vredne karakteristike, svedoči rediteljka Vida Ognjenović, koja ga opisuje kao duhovitog, nezlobivog, obaveštenog, osobu sa dubokim osećanjem za prijateljstvo i kolegijalnost:

- Pričali smo o književnosti, on je mnogo čitao o pesniku Dušanu Vukajloviću, njegovom Trebinjcu, čiju je poeziju često govorio na književnim večerima i dosta njegovih pesama znao je napamet.

Imao je i sopstvenih pokušaja, a njegova drugarica sa klase Nela Mihailović te njegove pesme, ne navodeći ime autora, govorila je po književnim večerima, pa čak i na Radio Beogradu. Posle smrti, druga supruga Milica, pronašla je svesku sa crtežima i stihovima, u kojoj je i pesma "Tužno pozorište", koja počinje sa: "Imam tužno pozorište/oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem./Sa zidova još cure nečije suze./Između crno belog i kolora./ Jedan reflektor./Jedan glumac..." 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije