Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Uspomene, fleševi, izmišljene situacije, konstrukcija - "Tiho teče Misisipi" Vladimira Tabaševića

Драгана Бошковић

10. 04. 2021. u 10:40

IVICA Buljan je, o odrastanju dečaka Denija (odličan Milan Zarić), raspadu njegove porodice, države, sunovratu ideje o dobrobiti, skladu i oktroisanom životnom zadovoljstvu, uz pomoć samog Tabaševića (pojavljuje se u predstavi i dugo čita odlomak svog romana), događaje pokazao iz dečjeg ugla, haotičnog, surovog, kao što je i svet oko njega.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Успомене, флешеви, измишљене ситуације, конструкција - Тихо тече Мисисипи Владимира Табашевића

Novosti

Poznat po svom dobro komponovanom rediteljskom čitanju, baš u bolnim temama ("Ciganin sam, al najlepši"), Buljan se ovde opredelio za karnevalizaciju, kao komentar naših društvenih i ličnih naravi, i to ne samo erotomansku, nego i pornofilnu, u koju kategoriju, valjda, i spada raspad svega što smo onomad zvali svojim životom. To je, po pravilu, trebalo dobro posložiti u tzv. radnju, da gledalac može da zaprati nit, koja će ga (brzo je jasno) odvesti do tragičnog raspleta, pa bio on i sa muzikom.

Tako se, iako atraktivna, struktura groteska-melodrama-ironija-komika-pevanje pokazala kao vašar, čemu je mentalitet ovih prostora i te kako sklon, ali teatar traži čitljivu strukturu naracije, ili emocije. Oduševljenje, sa kojim su likovi iz romana, a i oni dopisani za potrebe postjugoslovenskog "teatra mundi" živeli, ne samo igrali na sceni BDP, podiglo je temperaturu i u gledalištu, ali se ona, trajanjem predstave, smanjivala, pa su joj podsticaji, u obliku songova po Tabaševićevoj poeziji (kompozitor Mitja Vrhovnik Smreker), kao i nostalgični stari šlageri, odlično izabrani za plažu na Jadranu (od koje je scenograf, Aleksandar Denić, stvorio svoje prepoznatljivo "đubrište istorije", kao simbol, valjda, naše musave jugonostalgije, simbol nedoraslosti i petarpanovštine svih nas, koje predstavlja Deni), dobro došli. Komplikovano i pomalo zamorno, kao postupak scenskog asociranja na originalno Tabaševićevo štivo, vrlo kritički angažovano prema našoj krvavoj istoriji.

Branka Katić, kao dramaturškinja koja nam svojim pisanjem i predstavlja ovu tužno-smešno-sentiš žurku, kao i ostali "brodolomnici" na Meduzinom splavu potpunog raspada svega drugde normalnog (Aleksandar Jovanović, Vladan Milić, Vesna Čipčić, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Mladen Sovilj, Miloš Petrović Trojpec, Nikola Malbaša) preterivali su štedro, u stilu sa idejom predstave, ponekad nedovoljno duhovito, ili nepotrebno vulgarno. Iako su autori imaginarnog "Misisipija" naoko žestoko "opleli" po besmislu destrukcije, koja nas je sve, po vertikali javno/intimno uništila, smisao predstave je ostao nedovoljno čitljiv.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DEKARBONIZACIJA DANAS ZA ODRŽIVU PLANETU SUTRA

DEKARBONIZACIJA DANAS ZA ODRŽIVU PLANETU SUTRA