Kultura

PRVE PREDSTAVE U HOTELU “TAKOVO”: Deda nedavno preminulog kompozitora Zorana Simjanovića, pokretač pozorišnog života u Kruševcu

S. BABOVIĆ

18. 04. 2021. u 14:50

PRVE prave predstave u Kruševcu igrale su se u hotelu “Takovo” i to zahvaljujući Dragoslavu Vasiljeviću-Figi (1895-1929),svestranom umetniku, inače, dedi nedavno preminulog kompozitora Zorana Simjanovića (1946-2021). Pionirske glumačke korake u Kruševcu načinila je 1924. godine diletantska trupa nastala upravo na inicijativu Vasiljevića i novinara Rake Milutovca, i to sa predstavama scenskog kolaža “Knez Ivo od Semberije” i “Dva lažova”.

ПРВЕ ПРЕДСТАВЕ У ХОТЕЛУ “ТАКОВО”: Деда недавно преминулог композитора Зорана Симјановића, покретач позоришног живота у Крушевцу

Foto Arhiva

Uz predstave, Kruševljanima se nudila i igranka. Samci su ulaznicu plaćali po 12 tadašnjih dinara, porodice-10, a đaci-pet godinara. Kako su zabeležili istraživači, Figina trupa, koja je ponela ime  “Kruševačko umetničko društvo”, postavila je na scenu i  "Sumnjivo lice", "Običan čovek", "Čehovljevo veče", "Vojvoda Brana", "Pola vina, pola vode", "Laža i paralaža", jednočinke „Ženomrzac“, „Nagaravljeni starac“, „U naviljcima“, „Opštinsko dete“.

Foto Arhiva

 

Te početke kruševačkog pozorišta obeležila je kratka, ali burna istorija. Tako je živeo i Dragoslav Vasiljević (1895-1929). Za samo 35 godina ispisao je vredne umetničke i biografske stranice. Završio je Umetničko – zanatsku školu u Beogradu, bio učitelj u Prištini, crtač pri štabu Kosovske divizijske oblasti u Prvom svetskom ratu, povlačio se preko Albanije i Krfa, a 1916. godinu dočekao kao glumac, reditelj, kompozitor, instrumentalista na afričkom kontinentu, u Vojničkom pozorištu u Lazuazu.

U Kruševcu je Figa pored osnivanja pozorišta, organizovao i izložbe, dirigovao je Pevačkim društvom “Car Latar”, podučavao đake, muzicirao po kafanama, slikao je i upravljao pozorištem. Napisao je i udžbenik o crtanju. Tri godine od umetnikove smrti, prijatelji i poštovaoci njegove umetnosti posthumno su priredili retrospektivnu izložbu u zgradi Okružnog načelstva.

O svom dedi po majci, govorio je za života i jedan od najboljih kompozitora pozorišne i filmske muzike kod nas, Zoran Simjanović. Kao dečak je učio da svira upravo na Figiniom klaviru.

Foto Arhiva

- Moj deda je u Kruševcu dobio ulicu, Figinu, za koji za koji mnogi i ne znaju kome pripada. Možda misle da je neki narodni heroj, mada bih rekao da je on to i bio - govorio je veliki Zoran Simjanović.

IZLOŽBA U PRIŠTINI 1920.GODINE

Pretpostavlja se da je izložba Dragoslava Vasiljevića u dvorani Stare gimnazije u Prištini 1920.godine prva samostalna izložba u tom delu Srbije. Sa slikarstvom je Vasiljević nastavio da se bavi i u Kruševcu. Njegovo umetničko delo otuda se deli na školski, ratni, prištinski i kruševački. Crtao je portrete i pejzaže.

Foto Arhiva

SEĆANjE NA UMETNIKA

Pre šest godina je u Kruševcu organizovano i posebno pozorišno veče posvećeno Figinom stvaralaštvu i 90.-godišnjoj tradiciji teatra. Čitala se drama Pavla Simjanovića "Figa", po kojoj je Spasoje Ž. Milovanović režiraod ramu “Figa”, priređena ke izložba "90 godina Figinog pozorišta" istoričarke umetnosti Jelene Pavlović. O Figi i počecima pozorišnog života govorili su i Uglješa Rajčević, Branislav Nedić, i naravno, Zoran Simjanović, a učenici Muzičke škole "Stevan Hristić" izvodili su Figine kompozicije. Figina fotografija jedna je od postavljenih na panoima zgrade na Trgu glumaca, zajedno sa fotografijama drugih poznatih Kruševljana, pozorišnih umetnika, Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Taška Načića, Radmile Savićević, Miodraga Petrovića-Čkalje, Borisava Mihailovića.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća
Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća

Srpska kraljica Jelena Anžujska, žena kralja Stevana Uroša Prvog, majka kraljeva Dragutina i Milutina, prosvetiteljka, osoba ispred vremena u kom je živela (13. vek), zaslužila je da u istoriji bude jedina kanonizovana tri godine posle smrti, čije žitije je ostalo zapisano.

13. 11. 2024. u 07:30

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori
Kultura

0 4

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori

NjEGOŠA i njegovu misao niko ne može srušiti, niti sahraniti, može samo srušiti sebe, odnosno sopstvenu laž. A mi da se Njegoševom mišlju, kroz vekove pre i posle, bogatimo iznova i iznova. Ako ga slažemo, sebe smo slagali! Treba da budemo deo novog i večitog rađanja Njegoševe Crne Gore, Srpstva, čoveka, svedočenja, dubine ljudske misli.

13. 11. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
NAVIJAČI SU ZAPANJENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

NAVIJAČI SU ZAPANjENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!