ŽIVIM DOBAR ŽIVOT: Puriša Đorđević dobitnik počasne nagrade "Beogradski pobednik" na 49. FESTU

DRUŽENjE sa novinarima, ovogodišnji laureat "Beogradskog pobednika" za životno delo, čuveni reditelj i scenarista Mladomir Puriša Đorđević započeo je juče, u svom stilu, šaljivom opaskom da ga je "iznenadio toliki broj ljudi jer on nije Matija Bećković".

Foto V. Danilov

- Nagrada Festa me je prijatno iznenadila jer dugo vremena nisam imao nikakav odnos sa festivalom, a ni oni nisu imali razloga da se sretnu sa mnom. U međuvremenu, ja živim veoma dobar život. Mada, malo mi je neprijatno što sam na Đurđevdan, 6. maja, dobio još jednu godinu. Ne znam hoćete li moći da izračunate koliko je to ako vam kažem da sam rođen 1924. godine - kazao je ovaj vrcavi 97-godišnjak izmamivši još jednom osmehe i aplauze od prisutnih.

Poznati autor osvrnuo se potom i na svoje odrastanje uz veliki ekran.

- Upamtio sam sve filmove između 1930. i 1940. Za vreme okupacije nisam gledao filmove. Pošto gimnazija više nije radila, ja sam otišao u drugu školu, u partizane - prisetio se.

U svetu filma, Đorđević je proveo zavidnih 73 godine. U filmografiji ima 18 dugometražnih igranih ostvarenja, pet TV filmova i više od pedeset kratkih. Objavio je tri drame, deset romana, dobio pregršt domaćih i međunarodnih nagrada od Venecije, preko Moskve do Rio de Žaneira. O svom odnosu prema Festu tokom pet decenija, Đorđević je rekao:

- Posećivao sam ga. Birao sam filmove i znao sam koje reditelje hoću da vidim. Dočekao sam da budem oduševljen tek sada, sa ovim sadašnjim umetničkim direktorom, koji me je pozvao telefonom i pristao na moju ideju.

A ideja ovogodišnjeg laureata bila je da održi predavanje "Ejzenštajn - Pozorište". Na osnovu knjige Vječeslava Ivanova o estetici velikana svetske kinematografije, Đorđević je izneo svoja razmišljanja o delu Sergeja Mihajloviča Ejzenštajna i njegovom radu u osvit Drugog svetskog rata, posle pakta Hitlera i Staljina o nenapadanju.

Reditelj se prisetio svog boravka u Moskvi tokom šezdesetih, kada je predstavljao svoje filmove "Devojka" i "San" i bio gost upravnika biblioteke "Sergej Ejzenštajn" Nauma Klajmana.

- Iznenadio me je kada mi je poklonio četiri debele knjige, svaka teška po kilogram, u kojima se nalaze svi zapisi Ejzenštajna, scenarija, knjige snimanja, lične beleške i predavanja studentima. Četiri kilograma knjiga "pomilovano" je na granici kada sam se vratio u Jugoslaviju. Od 1967. godine čuvao sam ta četiri kilograma Ejzenštajnove knjige kao jednu od najvećih dragocenosti. Da bih ponešto razumeo, tražio sam odgovore u njegovim filmovima. Tu knjigu sada sam poklonio direktoru Jugoslovenske kinoteke Jugoslavu Panteliću - kazao je Đorđević.

NEZABORAVNI CRVENI ŠAL

- ZIMA je u Kraljevini Jugoslaviji uvek počinjala na Svetog Nikolu, 19. decembra. Tada bi pao sneg. Imao sam psa Džekija i crveni džemper, a kad bismo krenuli napolje ogrnuo bih i crveni šal i izašao sa Džekijem u šetnju. Pas bi trčao, i ja za njim. Kao u nekom filmu mog života, sledeći kadar je bio na prekom sudu, gde prvi komšija, glavni ljotićevac, umesto da me pita da li sam bio u partizanima ili ne, pita "gde ti je onaj crveni šal". Smešnog li pitanja - kazao je Puriša Đorđević prisećajući se jedne od mnogobrojnih anegdota iz svog života.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije