STUDENTI U ISTANBULU I ANKARI UČIĆE SRPSKI: Inicijativa da se u visokom obrazovanju Srbije i Turske uspostavi reciprocitet

Srpski jezik i književnost proučavaće se na turskim državnim univerzitetima u Istanbulu i Ankari, a prvi studenti u klupe bi mogli bi da sednu već naredne godine. To je dogovoreno prilikom nedavnog susreta prosvetnih zvaničnika Srbije i Turske - ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović i predsednika Saveta za visoko obrazovanje Turske Erola Ozvara.

arhiva

Da je ovo dobra vest smatra profesor turskog jezika i književnosti na beogradskom univerzitetu i nekadašnji ambasador u Turskoj Darko Tansaković, koji ističe da ovo treba sagledavati u kontekstu svestranog širenja, obogaćivanja i diverzifikovanja bilateralne obrazovne i kulturne saradnje između Srbije i Turske.Profesor Tanasković ocenjuje da je dogovor da do toga dođe već naredne godine - politička odluka i najava.

- Videćemo da li će to u tako kratkom roku moći da bude sprovedeno, jer otvaranje jedne univerzitetske katedre iziskuje obavljanje mnogih predradnji - ističe naš sagovornik. - Na najširem planu i u strategijskoj pozadini, spremnost da se na turske univerzitete uvede nastava srpskog jezika deo je planskog i organizovanog nastojanja Turske da se što snažnije pozicionira na Balkanu. Nekima se ne dopada kad se ta, potpuno shvatljiva i legitimna politika nazove neoosmanističkom.

Ovaj profesor podseća da se turski jezik na Beogradskom univerzitetu izučava i predaje od 1926. godine, kad je profesor Fehim Bajraktarević, pionir naše naučne orijentalistike, na Filozofskom fakultetu osnovao Seminar za orijentalnu filologiju, kasnije Odsek, a danas je to Katedra za orijentalistiku Filološkog fakulteta.

- Odavno je ukazivano na to da bi trebalo uspostaviti bar delimičan reciprocitet uvođenjem srpskog jezika u kurikulume turskih univerziteta, bilo je i nekih pokušaja konkretizovanja te inicijative uspostavljanjem lektorata za naš jezik na univerzitetima u Istanbulu i Ankari, ali bez trajnijeg uspeha - napominje prof. Tanasković. - Formalno, recimo, na Jezičkom i istorijsko-geografskom univerzitetu u Ankari, u okviru Odseka za slovenske jezike i književnosti, predviđena je i Grupa za srpski jezik i književnost, ali do danas nije aktivirana. Nadajmo se da će sada biti.

Foto Nikola Skenderija

A da li u Turskoj postoji interesovanje za ove studije i da li je povezano sa našim iseljenicima kojih u Turskoj ima mnogo?

- Određeno interesovanje svakako postoji, Turska je mnogoljudna država, pa bi se među mladima svakako našlo i podosta zainteresovanih za studiranje srpskog jezika, kao glavnog predmeta ili uz neki drugi slovenski ili neslovenski jezik - ocenjuje Tanasković. - Iako su Srbija i Turska po dimenzijama neuporedive zemlje, tokom poslednjih godina poraslo je zanimanje za Srbiju i o njoj se u turskoj javnosti sve više može čuti, mada su Turska i turski jezik u nas relativno znatno privlačniji i sve popularniji.Ako prođete, racimo, subotom ili nedeljom pored Muzeja Nikole Tesle, videćete duge redove uglavnom mladih turista iz Turske, kako stpljivo čekaju svoj red da uđu. U razgovoru sa nekima od njih čuo sam da im se Srbija i Beograd mnogo dopadaju i da bi rado naučili naš jezik, za koji im je predočeno da u njemu ima mnogo reči turskog porekla. Ne treba nikako zanemariti ni faktor privrednih potencijala međudržavne saradnje, a posebno povoljne izglede za turske poslovne ljude da pokrenu neki posao u Srbiji. U pravu ste i kad zapažate da su potomci doseljenika u Tursku sa Balkana, a njihov broj se meri milionima, željni da nauče srpski ( u BiH tzv. “bosanski”) ili razviju rudimentarno poznavanje jezika svojih predaka, koji se očuvao u porodici.   Takođe, tokom susreta prosvetnih zvaničnika dveju država najavljena je i mogućnost otvaranja balkanskog univerziteta u Beogradu, na kome bi se izučavale kultura, tradicija i istorija Balkana, a prof. Tanasković ističe da je to već znatno ozbiljnija stvar i ne veruje da se takva zamisao može uskoro i ambicioznije ostvariti.

- Naime u Beogradu je 1934. godine, kao prvi te vrste na Balkanu, osnovan Balkanski institut,  prethodnik današnjeg uglednog Balkanološkog instituta SANU - podseća prof. tanasković. -  Institut je izdavao časopis “Međunarodna revija za balkanske studije“,  u kome su svoje radove objavljivali  najugledniji evropski balkanolozi. Nimalo slučajno, ukinut je naredbom okupacionih vlasti 1941. godine. Beograd je, dakle, između dva svetska rata bio vodeći regionalni centar balkanoloških studija, tako da kod nas postoji poštovanja dostojna tradicija naučnog izučavanja Balkana. Balkanologija se i samostalno i interdisciplinarno izučava na fakultetima humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu. Da li je sve to na potrebnom nivou i da li je dovoljno reprezentativno, drugo je pitanje, ali ne mogu da sagledam kakav bi to trebalo da bude i kakvu misiju da vrši pomenuti „balkanski univerzitet“, pogotovo ako bi u njegovom programskom osmišljavanju i delovanju značajnu, ako ne i vodeću ulogu imali turski balkanolozi. Niko razuman ne može imati ništa protiv unapređivanja regionalne naučne saradnje,. Naprotiv, posebno s obzirom na to da je ona, ukupno uzevši, nedovoljna, ali... No, ovo je već tema za zaseban razgovor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije