NASTAVNICI BI I DA RADE, A GIMNAZIJALCI BOJKOTUJU: Ministarstvo traži objašnjenje kako škole nameravaju da obezbede kraj godine

DOK resorno Ministarstvo i obrazovne ustanove razmenjuju dopise, koji u jednom broju slučajeva putuju samo jednosmerno jer gimnazije i fakulteti na njih ne odgovaraju, školska godina se, bar kalendarski bliži kraju, i to bez vizije kako će uopšte biti završena.

Foto Shutterstock

Samo od početka ove sedmice iz resora u Nemanjinoj upućene su tri depeše: jedna osnovnim i srednjim školama u kojoj se traži odgovor kada će obezbediti nastavu u redovnom obimu ili bar zakonskom minimumu, druga fakultetima koje Ministarstvo, posle četiri meseca blokade, pita da li drže nastavu i ispite, i treća direktorima osnovnih i srednjih škola, a vezana je za obračun februarske plate. Upravo ova poslednja mogla bi da bude novi "kamen spoticanja" između zaposlenih i nadležnih, jer Ministarstvo njome obaveštava prosvetare da će plate biti obračunate prema evidenciji o radu zaposlenih. A, prosvetari su već posle umanjene akontacije za februar najavili tužbe.

Od direktora osnovnih i srednjih škola koje su u blokadi ili imaju nastavnike koji ne drže nastavu, traženo je da Ministarstvu prosvete dostave informaciju da li će se i kojom dinamikom obezbediti redovan proces rada u punom kapacitetu, ili rad prema Zakonu o štrajku koji podrazumeva držanje časova od 30 minuta. A, od visokoškolskih ustanova, i da, ukoliko je odgovor na pitanje da li drže nastavu i ispite ne, dostave odluku stručnog organa na osnovu koje je izvođenje nastave prekinuto.

Kako nam je potvrdilo više dekana, dopis su svi dobili, ali niko nije odgovorio na njega, a rok je istekao juče. Naši sagovornici kažu da ne znaju šta je bio cilj dopisa, koji je poslat u ponedeljak posle podne, s naznakom da se odgovor "vrati" do sledećeg dana u podne.

Za razliku od blokiranih fakulteta, u osnovnim školama stvari se pomeraju sa mrtve tačke, pa su, nakon što je dopis stigao, nastavnici u blokadi u nekim prestoničkim osmoletkama odlučili da počnu da drže časove od 30 minuta. U jednoj beogradskoj osnovnoj školi na Voždovcu članovi kolektiva u štrajku saopštili su da su doneli odluku da od sutra štrajk nastave prelaskom na model nastave od 30 minuta.

- Izmenom štrajkačkih aktivnosti ističemo svest o važnosti završetka školske godine i otvaranja mogućnosti za održavanje nadoknade propuštenih časova - neveli su.

Kada je reč o unutrašnjosti Srbije, i u Čačku je kolektiv Osnovne škole "Vuk Karadžić" većinom glasova odlučio da, takođe, od sutra krene sa nastavom u punom kapacitetu. Zaposleni u ovoj školi izjasnili su se da je povratak đaka u školu u ovom trenutku najbolja opcija, a volji većine povinovali su se i oni koji nisu inicijalno bili za tu opciju.

I u dopisu Ministarstva upućenom direktorima akcenat se stavlja upravo na završetak školske godine, pa se navodi da direktori informaciju o normalizaciji nastave treba da dostave do danas u podne da bi se "neodložno razmotrile mogućnosti i načini za obezbeđivanje obrazovanja učenicima osnovne i srednje škole i završetak započetog razreda".

- Prema dnevnim evidencijama koje škole dostavljaju nadležnoj školskoj upravi, utvrđeno je da u vašoj školi još nije obezbeđena redovna organizacija ukupne nastave, ili organizacija ukupne nastave sa časovima u trajanju od 30 minuta, a prema Zakonu o štrajku i Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja - navodi se u dopisu direktorima. - Potrebno je da nas najkasnije do srede u 12 časova obavestite o tome da li će se i kojom dinamikom obezbediti redovan proces rada u punom kapacitetu ili rad prema Zakonu o štrajku.

U dopisu se dodaje da ova povratna informacija treba da sadrži i podatak o tome kada će se sa nadoknadom nastave započeti i do kada se planira realizacija plana nadoknade.

I dok se u osnovnim školama nazire mogućnost da se školska godina kako-tako privede kraju, za gimnazije se to ne može reći.

Aleksandar Andrejić, direktor Prve beogradske gimnazije, potvrdio nam je da je dobio dopis školske uprave, i naveo da u njegovoj školi radi 48 nastavnika, a 30 je u blokadi. Međutim, problem je što je 85 odsto đaka u blokadi.

- Svejedno je koliko nastavnika radi kada nemaju kome da drže nastavu - kaže ovaj direktor.

Andrejić ističe da još ima vremena da se školska godina privede kraju, ali da je kraj marta poslednji rok da se đaci vrate u klupe ako žele da završe godinu.

- Ukoliko se vrate na nastavu, mi za nadoknadu gradiva moramo napraviti planove podrške kakve, inače, pravimo za decu koja iz nekog razloga ne pohađaju nastavu, bilo da su bolesna ili odstuna iz nekog drugog razloga. Sada će svi oni koji su u blokadi ako je prekinu, morati da rade po specijalnim planovima podrške. Ova gimnazija je, inače, dostavila ministarstvu planove nadoknade gradiva za januar i fabruar.

A predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević kaže nam da oni nastavljaju sa blokadom:

- Na direktorima gimnazija i Ministarstvu prosvete je kako će da reše ovu krizu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije