MATURANTI U GIMNAZIJAMA POLAŽU RAZREDNI ISPIT? Direktori tragaju za rešenjem kako da đaci četvrtog razreda završe školu

MATURANTI gimnazija u Srbiji koji već pet meseci odbijaju da se vrate na nastavu i škole drže u blokadi, imaju dve mogućnosti da završe četvrti razred.

Foto: V.N.

Jedna je polaganje razrednog ispita koji bi organizovale škole, a ukoliko to ne prihvate, druga solucija je da čekaju da država odnosno Ministarstvo prosvete reši ovaj problem uredbom, uputstvom ili lex specijalisom, a škola da postupi po tome.

Ovo poručuje Ivan Ružičić, potpredsednik Društva direktora škola Srbije i direktor čačanske gimnazije, u kojoj je na sednici Nastavničkog veća konstatovano da za učenike četvrtog razreda više nije moguće nadoknaditi nastavu na način koji bi omogućio da se realizuje bar trećina gradiva za davanje potrebnog broja ocena na osnovu kojih bi se izvela zaključna ocena.

Ružičić je, kao dokaz da se nastava ne može nadoknaditi, naveo precizne podatke o tome koliko su časova imali maturanti od početka školske godine:

- Učenici četvrtog razreda su, po svojoj odluci, od 16. do 23. decembra 2024. bili u blokadi nastave, a od 20. januara do 21. marta 2025. nisu imali nastavu zbog obustave rada nastavnika. Od 24. marta i dalje su u blokadi po svojoj odluci. Znači, nastava za učenike četvrtog razreda stala je u sedmici od 9. do 13. decembra 2024. godine. Samim tim, oni su u prvom polugodištu imali 65 stvarnih nastavnih dana, sa predavanjima i ocenjivanjem, jer su pet puta po jedan dan imali obustavu nastave po odluci sindikata.

Ružičić navodi da je zatim Ministarstvo prosvete skratilo prvo polugodište za četiri dana, a bili su i na ekskurziji šest nastavnih dana od čega su tri dana nadoknadili u prvom polugodištu:

- Dakle, 65 nastavnih dana koliko su imali u odnosu na 165 koliko je planirano za ovu školsku godinu je 39,39 odsto. Pošto blokada nastave i dalje traje, a od 14. aprila, do kraja nastave za maturante ima još 24 nastavna dana, više nije moguće realizovati bilo kakav plan nadoknade, koji bi omogućio realizaciju bar dve trećine gradiva.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju precizirani su da se "učenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi više od jedne trećine predviđenog broja časova upućuje na razredni ispit" kao i da se "učenik upućuje na razredni ispit i iz predmeta za koji nije organizovana nastava".

Direktor Prve beogradske gimnazije Aleksandar Andrejić, međutim, podseća da Zakon ne prepoznaje odsustvo sa nastave zbog blokada, pa bi i organizovanje razrednog ispita na neki način bilo mimo propisa. Ipak, ni Andrejić ne isključuje mogućnost da se i za beogradske gimnazijalce organizuje razredni ispit.

- Nema drugog načina da se školska godina završi. Donošenje leks specijalisa bilo bi problematično, jer su škole u različitim situacijama i leks specijalis ne bi mogao biti isti za sve. Imali smo ratove i epidemiju, pa su sve to na neki način bile rešive situacije, ali ovo što sada imamo, niko nikada nije imao i teško je donositi bilo kakve odluke - kaže Andrejić.

Mlađi gimnazijalci koji pohađaju prvi, drugi i treći razred, godinu će završiti koliko-toliko regularno, jer većina nastavnika šalje gradivo na google učiniocu, a onda đacima zakazuju termine za odgovaranje ili kontrolne i pismene vežbe. To znači da će im ocene biti zaključene.

Za sve osnovne i srednje škole koje su kasnije ušle u nadoknadu gradiva godina će biti produžena za pet dana. To je najavila Marija Krneta, načelnica za srednje škole u Ministarstvu prosvete, koja je istakla da škole koje su nadoknadile časove neće morati da produžavaju godinu.

- Mera se odnosi i na osnovne i na srednje škole, ali mislim da će srednjim školama biti potrebnija - rekla je Krneta. - Načini nadoknade su različiti, a radne subote su najmanje zastupljene. Broj ocena koji je propisan zakonom je u srednjim školama tri, a u osnovnim četiri. Ocenjivanje nije propitivanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije