MOČVARNA PODRUČJA: Bogatstvo i ugroženost

SVETSKI dan močvarnih staništa se obeležava svake godine 2. februara, na dan kada je 1971. godine potpisana Ramsarska konvencija o zaštiti vlažnih staništa. Ova konvencija je međunarodni sporazum koji obavezuje zemlje potpisnice da očuvaju i održivo koriste močvarna područja na svojoj teritoriji.

Pokrjinska vlada

Močvarna područja su ekosistemi koji obuhvataju reke, jezera, bare, močvare, delte, lagune, estuarije i druge vodene površine koje su pod uticajem plime i oseke. Ona su dom za mnoge biljne i životinjske vrste, koje zavise od njih za hranu, sklonište, razmnožavanje i migraciju.

Močvarna područja takođe pružaju brojne koristi ljudima, kao što su:

 1. Regulacija vodnog režima - močvarna područja upijaju višak vode tokom poplava i otpuštaju je tokom suša, čime doprinose stabilnosti vodostaja i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa.

 2. Ublažavanje klimatskih promena - močvarna područja su veliki skladišti ugljenika, koji se vezuje u tlu i biljkama, i sprečava njegovo oslobađanje u atmosferu. Time se smanjuje efekat staklene bašte i globalno zagrevanje.

 3. Pročišćavanje vode - močvarna područja filtriraju vodu od zagađivača, kao što su sedimenti, hranljive materije, teški metali i mikroorganizmi, i poboljšavaju njen kvalitet i zdravstvenu ispravnost.

 4. Proizvodnja hrane i materijala - močvarna područja su bogati izvori ribe, školjki, rakova, ptica, divljači i drugih životinja koje se koriste za ishranu ljudi. Takođe, močvarna područja obezbeđuju drvo, trsku, šaš, vrbu i druge biljke koje se koriste za izradu nameštaja, pletenih proizvoda, papira, goriva i drugih materijala.

 5. Kulturna i rekreaciona vrednost - močvarna područja su deo kulturnog nasleđa mnogih naroda, koji imaju svoje tradicije, običaje, verovanja i rituale vezane za vlažna staništa. Močvarna područja su takođe mesta za odmor, uživanje, učenje, istraživanje i inspiraciju, gde ljudi mogu da posmatraju prirodu, fotografišu, slikaju, pecaju, voze čamac, kampuju i druge aktivnosti.

Nažalost, ova područja su među najugroženijim ekosistemima na svetu, jer su pod stalnim pritiskom ljudskih aktivnosti, kao što su isušivanje, zagađivanje, prekomerno korišćenje, urbanizacija, infrastruktura, poljoprivreda, industrija i turizam.

Gubitak močvarnih staništa ima negativne posledice po biološku raznolikost, kvalitet vode, klimu i dobrobit ljudi. Zato je neophodno da se podigne svest o važnosti i vrednosti močvarnih staništa i da se preduzmu mere za njihovu zaštitu i obnovu.

Svetski dan močvarnih staništa je prilika da se ukaže na probleme sa kojima se suočavaju močvare i da se podstaknu akcije za njihovo očuvanje.

Svake godine se bira posebna tema za ovaj dan, koja se odnosi na neki aspekt močvarnih staništa i njihove uloge u životu ljudi.

U Srbiji, postoji nekoliko močvarnih područja od međunarodnog značaja, koja su uključena u Ramsarski popis.

To su: Obedska bara, Zasavica, Slano Kopovo, Ludaško jezero, Stari Begej - Carska bara, Gornje Podunavlje i Peštersko polje.

Ova područja su dom za mnoge retke i ugrožene vrste biljaka i životinja, kao što su orao belorepan, crna roda, vidra, dabar, barska kornjača, lokvanj, močvarna metvica i druge. Ona takođe imaju veliku kulturnu, istorijsku i naučnu vrednost, jer su svedočanstvo o dugoj i bogatoj vezi između ljudi i prirode.

Ova područja su pod zaštitom države, ali i pod uticajem različitih pretnji, kao što su zagađenje, isušivanje, invazivne vrste, klimatske promene i neodrživi razvoj. Zato je potrebno da se uključe svi relevantni akteri, od državnih institucija, lokalnih samouprava, civilnog društva, privatnog sektora, medija i građana, u zaštitu i unapređenje ovih dragocenih ekosistema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije