MEĐUNARODNI DAN DUNAVA: Očuvajmo reku plavom
DAN Dunava se obeležava 29. juna u zemljama širom Evrope. Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commision for the Protection of the Danube River, ICPDR) prvi put ga je obeležila 2004. godine.
Ovaj dan se obeležava u celom slivu Dunava, a sama manifestacija odaje počast važnoj ulozi i doprinosu Dunava i njegovih pritoka privredi, životnoj sredini i kulturi regiona. Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.
Prema navodima komisije, Dan Dunava ističe važnost brižljivog odnosa prema i rekama u slivu Dunava, pokazuje šta se može postići, gleda u budućnost i suočava se sa predstojećim izazovima i mobiliše ljude da preduzimaju akcije vezane za Dunav.
Ovogodišnja tema je „Očuvajte Dunav plavim“, inspirisana 4. Zajedničkim istraživanjem Dunava (JDS4), jednim od najsveobuhvatnijih aktivnosti praćenja površinskih voda u svetu.
Nalazi JDS4, koji su prvi put objavljeni 2021. godine, distribuirani su širom sliva reke Dunav kako bi se javnost informisala o vitalnim podacima o kvalitetu vode reke Dunav i njenih glavnih pritoka.
U proslavi Dana Dunava se podstiče učestvovanje organizacija i institucija na svim nivoima društva; od vrtića preko srednjih škola i univerziteta, nevladinih organizacija, crkava, turističkih organizacija, naučnih institucija i nacionalnih ili lokalnih vlada. Promoviše se i učešće javnih ličnosti i umetnika, koji bi lično mogli da nadahnu javnost da deluju za Dunav u svom svakodnevnom životu.
Donet Plan upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2027. godine
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2023. godine, donela je Uredbu o utvrđivanju Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2027.godine.
Plan je ključni dokument u procesu upravljanja vodama, koji za cilj ima dostizanje dobrog statusa svih voda u skladu sa principima Okvirne direktive o vodama. Izrađen je uz saradnju nadležnih institucija sistema (donosilaca odluka), stručnjaka, kao i uz učešće javnosti. Dokument obuhvata sve elemente od karakterizacije voda i analize trenutnog stanja, do definisanja programa mera za šestogodišnji planski period koje će, u perspektivi, omogućiti dostizanje postavljenih ciljeva životne sredine koji su definisani za sva vodna tela površinskih i podzemnih voda.
Primer iz prakse
Iskustva govore da svoj doprinos zaštiti reka moraju dati i kompanije. Naime, industrija za svoje procese koristi značajne količine vode te je važno koliko se vode zahvata, iz kojih vodotokova i da li se ona prečišćena vraća u prirodu. Deo odgovora na pitanja o korišćenju voda u industriji potražili smo u jednoj od najvećih domaćih kompanija, NIS-u.
U ovoj naftnoj kompaniji ističu da vodu zahvataju iz najmanje osetljivih vodnih resursa čime se štite javni vodotokovi. Takođe, sa ovim resursom se postupa veoma pažljivo i štedljivo. Na primer, udeo povratnog kondenzata u Rafineriji nafte Pančevo iznosi oko 35 odsto od ukupno zahvaćene vode, što direktno doprinosi manjem zahvatanju vode iz Dunava.
U NIS-u se, takođe, velika pažnja poklanja prečišćavanju otpadnih voda. Takođe, prečišćavanjem otpadnih voda do zahtevanog kvaliteta, u skladu sa zakonskom regulativom, štiti se i sistemi javne kanalizacije i krajnji recipijenti. Otpadne vode u kompaniji dele se na: tehnološke otpadne vode, atmosferske otpadne vode i sanitarne.
Kompanija poseduje ukupno 408 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i svake godine vrši ugradnju novih i zamenu ili rekonstrukciju postojećih separatora, za koje se proceni da je potrebno.
Ovo su samo neki od primera na koji način odgovorna proizvodnja štiti prirodne resurse i doprinosi unapređenju zaštite životne sredine. Dan Dunava je ujedno i prilika da se svi podsetimo da je voda jedan od najvažnijih prirodnih resursa i da je možemo očuvati samo zajedničkom akcijom celog društva.
Zanimljivosti o reci Dunav
Dunav je jedinstven po tome što tokom svog putovanja od nemačkog Švarcvalda do rumunske obale Crnog mora, protiče kroz 10 zemalja i 4 evropske prestonice.
Sliv reke Dunav je drugi po veličini u Evropi i obuhvata 14 država: Nemačku, Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju , Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Sliv reke obuhvata 817.000 kvadratnih kilometara, a u njenom slivu živi 83 miliona ljudi.
Uz raznolik ekosistem, Dunav je izvor pijaće vode i života za 20 miliona ljudi (najvažniji izbor sveže vode za piće u centralnog Evropi).
Stanište je raznovrsne flore i faune (preko 5.000 vrsta), uključujući 331 različitu vrstu ptica, kao što su orao belorepan i mali kormoran.
Predstavlja treći najveći biodiverzitet na svetu. Biodiverzitet delte Dunava je blizu čuvenog Velikog grebena Australije.
Delta Dunava je 1991. godine uvrštena u svetsku baštinu UNESCO, sa nekoliko područja zabranjenih za turiste (više od 50% rezervata biosfere je netaknuto).
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (1)