VELIKO NAUČNO OTKRIĆE - LJUDOŽDERI SU ŽIVELI U EVROPI: Na severu i zapadu jeli svoje mrtve, a na jugu i istoku ih sahranjivali

OSTACI ljudskih kostiju sa rezovima, lomovima i tragovima ljudskih zuba pronađeni širom severne Evrope pokazuju da su neke grupe ljudi koje su živele pre oko 15.000 godina bile ljudožderi i jele svoje mrtve ne zbog gladi, već je to bio deo njihove kulture.

Foto: Jutjub printskrin/ Global News

Dok većina modernih ljudi sahranjuje ili kremira svoje preminule, neki od ljudskih predaka u Evropi to su činili drugačije i kanibalizam im nije bio stran.

Gofova pećina je poznato paleolitsko nalazište i turistička atrakcija u jugoistočnoj Engleskoj. Najpoznatija je po otkriću ljudskih lobanja starih 15.000 godina oblikovanih u ono što se veruje da su bile čaše, kao i kostiju na kojima postoje tragovi ugriza drugih ljudi.

Kanibalizam na severu i zapadu Evrope

Ali da li su ljudi koji žive u Gofovoj pećini bili jezivi izuzetak ili su oni zapravo deo šire kanibalističke kulture severne Evrope? Novi naučni rad sada sugeriše da nisu bili jedini. Ljudski ostaci koji datiraju iz istog vremenskog perioda iz cele severne i zapadne Evrope i koji se pripisuju istoj kulturi, poznatoj kao Magdalenijan, takođe pokazuju dokaze kanibalizma. To sugeriše da je jedenje ostataka preminulih bilo zajedničko ponašanje tokom kasnog gornjeg paleolita.

Dr Silvija Belo, stručnjak Nacionalnog istorijskog muzeja Velike Britanije, koja je učestvovala u novoj studiji objavljenoj u časopisu „Kvaternari sajen rivju“, kaže da su „ovi ljudi jeli umesto da sahranjuju svoje mrtve“.

„Mi smo interpretirali dokaze da je kanibalizam bio višestruko praktikovan širom severozapadne Evrope tokom kraćeg perioda vremena, pošto je ova praksa bila deo različitih pogrebnih običaja među grupama Magdalenijena“, kaže ona.

Kanibalističko ponašanje bilo je verovatno uobičajeno među Magdalenijenima u severozapadnoj Evropi, ali nije potrajalo dugo. Ubrzo se promenilo u sahranjivanje preminulih, običaj koji je bio široko rasprostranjen u južnoj i centralnoj Evropi i pripisivao se drugoj kulturi, Epigravećanima. To otvara i pitanje da li su pripadnici Magdalenijen kulture zamenjeni nekim drugim stanovništvom.

Tokom kasnog gornjeg paleolita, u periodu između pre 23.000 i 14.000 godina, postojale su dve dominantne kulture u Evropi.

Sahrane na jugu i istoku Evrope

Epigravetska kultura najviše se nalazila u istočnoj i južnoj Evropi i oni su sahranjivali svoje mrtve, zajedno sa dragocenostima, na način sličan modernim ljudima. Međutim, kultura Magdalenijena, koja se prostirala od severa do zapada Evrope, ponašala se drugačije. Oni su obrađivali tela pokojnika, uklanjali meso sa kostiju, jeli ga i u nekim slučajevima od kostiju stvarali alate i druge objekte, piše Nacionalni istorijski muzej Velike Britanije.

Jedno od glavnih pitanja bilo je da li je kanibalizam bio uzrokovan potrebama, jer bi i ljudsko meso bilo dragoceno u dugim zimama, pa su zahvaljujući njemu preživljavali, ili je u pitanju bilo kulturološko ponašanje.

Dokazi iz Gofove pećine sugerišu da je kanibalizam bio ritualna forma. Ostaci nađeni na ovom nalazištu pokazuju da su ljudi lovili brojne životinje, kao što su jeleni ili konji, dok su u isto vreme pripremali i ljudske ostatke.

Vilijam Marš iz Nacionalnog istorijskog muzeja, koji je proučavao ljudske ostatke iz Gofove pećine, kaže da je nalaze iz nje kontekstualizovao poređenjem sa 59 nalazišta Magdalenijena i epigravetske kulture iz gornjeg paleolita.

„Na 13 nalazišta postoje dokazi kanibalizma, na 10 sahranjivanja, dok je kod ostalih u pitanju kombinacija jednog i drugog. Praksa ljudožderstva bila je prilično lokalizovana na prostoru zapadne i centralne Evrope i u današnjoj Velikoj Britaniji“, kaže on.

Marš navodi da je, na osnovu tih dokaza, moguće zaključiti da je kanibalizam bio svojstven samo Magdalenijenima.

Genetske razlike

Britanski naučnici uradili su i genetsku analizu ove dve grupe ljudskih predaka, kako bi utvrdili imaju li geni veze sa pogrebnim običajima.

Genetski dokazi sugerišu da su dve grupe bile i genetski različite. Na svim nalazištima gde je prisutan kanibalizam utvrđeno je da su ljudi pripadali genetskoj grupi poznatoj kao „gojet kju 2“, dok su oni koji su sprovodili sahrane slično današnjim pripadali genetskoj grupi „vilabruna“.

Obe grupe živele su u Evropi u isto vreme, a pojedinci iz genetske grupe „gojet kju 2“ povezuju se sa regionom između današnje špansko-francuske granice, dok su pojedinci koji pripadaju „vilabruna“ nasleđu naseljavali italijansko-balkanski region. Naučnici zato veruju da su Epigravećani migrirali u druge delove Evrope i potisnuli Magdalenijane.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta

Preporučujemo

Panorama

0 1

ARHEOLOŠKO OTKRIĆE U EGIPTU: Pronašli vino staro 5.000 godina

02. 10. 2023. u 22:24

Panorama

0 0

NOVO ARHEOLOŠKO OTKRIĆE: Pronađene nove odaje u jednoj od egipatskih piramida

01. 10. 2023. u 21:22

Društvo

0 0

KAŽNjIVO ILI NE: Dojave o radarskoj kontroli putem Vajbera - brojni vozači ih koriste

05. 10. 2023. u 10:41

Poznati

0 0

RODITELjI MU BRANILI VEZU S NjOM: Pre Jovane, Goran je voleo poznatu pevačicu (FOTO)

05. 10. 2023. u 09:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije