VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI OD POMERANJA KAZALJKI: Nastavlja se ritual prelaska s letnjeg na zimsko vreme

Jutros smo kazaljke opet vratili sat unazad. Dva puta godišnje, u oktobru i martu, veštački ih pomeraju žitelji sedamdesetak država u svetu. Među njima, i Srbija, koja, kao zemlja kandidat, prati dešavanja u EU.

Foto: Goran Čvorović

Još je sredinom 18. veka američki izumitelj gromobrana Bendžamin Frenklin predložio da se pređe na letnje i zimsko računanje vremena da bi se uštedelo na potrošenim svećama. Mnogo voska se od tada istopilo, da bi ova ideja konačno stupila na snagu na evropskom tlu ne tako davne, pa opet daleke, 1976. godine, usred energetske krize.

Prvi je, tada, ovu ideju izložio tadašnji francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten, da bi se što približnije pratio ritam sunčeve svetlosti, ne bi li se bar malo ublažio udar petrolejskog šoka. Za njim su to odmah prihvatili i ostali evropski lideri. Upravo je na delu nova energetska kriza i moglo bi se pomisliti da je noćašnje pomeranje kazaljki idealno "leglo" za postizanje uštede. Ali, nije tako.

Potrebe savremenog čoveka za energijom su se drastično promenile poslednjih decenija. Tako je francuska agencija za okolinu i upravljanje energijom zaključila da je 2010. godine ušteđeno svega 0,1 odsto godišnje potrošnje energije, odnosno oko 440 gigavata. U međuvremenu, to je 2018. spalo na samo 351 gigavat.

Ima, čak, primera da se na ovaj način više troši energije, nego što se uštedi, kao što je pokazalo istraživanje u Indijani u SAD izvršeno 2006, kada je konstatovan porast od 1 odsto. Tome doprinose izmene u energetskoj politici, između ostalog i uvođenje štedljivih sijalica što stvara sasvim novu perspektivu. Stručnjaci su čak došli do zaključka da bi, zapravo, štednju trebalo ostvarivati na letnjem, a ne na zimskom vremenu, kao što je to u početku bilo zamišljeno.

Primera da se skraćenjem ili produženjem dana za jedan sat novac na jednoj strani štedi, a na drugoj troši, ima na pretek. Na primer, da bi se reorganizovao gradski saobraćaj potrebne su studije izvodljivosti koje dodatno koštaju poreske obveznike.

Prelazak na zimsko, odnosno letnje računanje vremena, kod mnogih izaziva stres. Primećen je povišen broj srčanih i moždanih udara u danima koji slede posle prolećnog pomeranja kazaljki. Najesen, dolazi do povećnog broja saobraćajnih nesreća, kada se ljudi s posla vraćaju po mraku. Policija u nekim zemljama na to sada i otvoreno skreće pažnju. U oba slučaja, dolazi i do uvećanog broja povreda na radu, zbog perturbacija u organizmu. Ne treba smetnuti s uma ni depresiju koja se češće pojavljuje tih dana. A svi ti dani bolovanja dodatno koštaju društvo. Unutrašnje navikavanje organizma na nove okolnosti traje otprilike nedelju dana.

Svesni potiranja negativnog i pozitivnog učinka prelaska s letnjeg na zimsko vreme i obratno, evropski poslanici su 2019. godine izglasali prekid konstantnog polugodišnjeg veštačkog pomeranja kazaljki, oslanjajući se na prethodnu opsežnu anketu izvršenu među građanima članicama EU, u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona ljudi i koji su se ogromnom većinom, s čak 84 odsto, izjasnili da bi trebalo prestati s ovom peripetijom. Odluka je bila predviđena da stupi na snagu 2021. godine.

Bila je ostala samo još jedna "sitnica", da se zemlje članice među sobom dogovore hoće li se preko časovnika radije privoleti zimskom, ili letnjem carstvu. Došlo je do ozbiljnih neslaganja, nekima je odgovarao duži dan uveče zbog turista, nekima svetlije jutro zbog poljoprivrede, pa dogovor nije postignut.

"Normalno" vreme je – zimsko. Kada bi se pitali samo građani, a ne njihovi lideri, 56 odsto bi radije ostalo na letnjem računanju, a samo 36 na zimskom. Većini su, na psihološkom planu, duži dani miliji.

U međuvremenu, nastupila je pandemija, a onda su došli i rat u Ukrajini, inflacija, nestašice, sukob između Izraela i Palestine... Evropski lideri sada imaju preča posla, a kada će ponovo izvući pitanje kazaljki iz naftalina, tek ostaje da se vidi. Po svoj prilici, neće skoro. Za utehu, bar smo jedan dan u godini imali priliku da odspavamo sat duže.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije