PREPOZNAJTE DEPRESIJU KOD DETETA NA VREME: Znak za uzbunu je izbegavanje omiljenih aktivnosti

Tuga, nažalost, nije kategorija rezervisana samo za odrasle, kao ni depresija. Ma koliko nam delovalo da deca mogu biti samo i isključivo vesela, jer se toliko iskreno raduju životu i svemu oko sebe, katkad to nije slučaj.

Foto Shutterstock

Depresija, bolest koja se tiho prikrada žrtvi i boji joj misli i dane u sivo, pogađa i decu različitog uzrasta, pa i najmlađe, one do 13 godina starosti, odnosno sve do ulaska u pubertet. Međutim, često vas može zbuniti jer ova bolest izgleda drugačije kod dece, tinejdžera i odraslih. Poznavanje znakova depresije i načina na koji se oni razlikuju u različitim starosnim grupama može vas bolje pripremiti za davanje adekvatne pomoći vašem detetu, ukoliko mu je potrebna.

Kako izgledaju simptomi depresije? Kod osobe bilo kog uzrasta, dijagnoza depresije obično se zasniva na osećaju tuge, praznine ili beznadežnosti tokom većeg dela dana, gotovo svakodnevno. Pored toga, uobičajeni simptomi uključuju smanjeno interesovanje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, zatim ako osoba jede više ili manje nego obično, ne spava dovoljno ili je u snu previše, povlači se od prijatelja i porodice i ima misli vezane za samoubistvo.

Kod dece i tinejdžera, međutim, malo je drugačije, razdražljivost može zameniti tugu. Ako je vaše dete neobično razdražljivo bez razloga, to može biti znak depresije. No, više bi trebalo da obratite pažnju na promene u njihovom ponašanju, nego na same simptome.

Evo kako depresivno stanje približno izgleda kod male dece i one u predadolescentskom dobu.

- Ključno u uočavanju depresije kod male dece je traženje promene u ponašanju - objašnjava Dejvid Fridlander, američki psiholog, klinički psiholog na Institutu za dečji um. - Ne radi se samo o tome da je mališan nervozan ili potišten, već da takva ponašanja nisu tipična baš za njega. Recimo da je nekada vaše dete uredno stavljalo domaći zadatak u fasciklu u svom rancu, a sada ga zgužva u loptasti oblik i drži na dnu torbe. Ili, možda se iznenada svađa ili krši pravila u školi, a to nikada ranije nije radilo. Takođe, povećana osetljivost na kritike kada pogreši ili plakanje ukoliko vam da pogrešan odgovor, a prethodno bi u takvoj situaciji samo sleglo ramenima, može biti znak depresije.

Još jedan od pokazatelja ove bolesti je detetovo udaljavanje i povlačenje od stvari u kojima je nekada uživalo. Mala deca u velikoj meri zavise od svojih roditelja kada je u pitanju dovođenje i odvođenje do određenih aktivnosti. Povlačenje male dece može se manifestovati tako da više puta traži od vas da preskočite odlazak na časove plesa ili vas moli da ga ubuduće ne prijavljujete na neki sport.

MAMA, OPET ME BOLI STOMAK

Uz to, ako dete često govori nešto poput: „Ne želim“ ili „Ne mogu“, to bi moglo značiti da se bori sa depresijom, naročito ako je reč o mališanu koji je nekada bio srećan zbog učestvovanja u aktivnostima koje odgovaraju njegovom uzrastu. Iznenadne i česte somatske tegobe, koje ranije nisu postojale, još su jedan znak depresije. Na primer, ako vaše dete odjednom ima česte bolove u stomaku i glavobolje, to može ukazati na depresiju. Takođe, ako je vaše dete neobično razdražljivo bez razloga, čak i bez prateće tuge, to može biti znak depresije. Međutim, postoji i srodan poremećaj raspoloženja koji se ponekad dijagnostikuje kod izuzetno razdražljive dece, a naziva se poremećaj disregulacije raspoloženja. Ispoljava se kroz ekstremne napade besa u kombinaciji sa razdražljivošću.

Nakon svega ovoga sigurno se pitate kako roditelji mogu pomoći u lečenju depresije kod dece. Srećom, leči se. Dokazano najčešći tretman za depresiju je kognitivna bihejvioralna terapija (KBT), kroz koju deca uče da primećuju i izazivaju negativne, destruktivne misaone obrasce. Postoji nekoliko oblika KBT prilagođenih deci i tinejdžerima sa depresijom, uključujući dijalektičku bihejvioralnu terapiju (DBT) i interpersonalnu terapiju (IPT). Koriste se i lekovi, ponekad u kombinaciji sa terapijom. Najčešće upotrebljavani antidepresivi uključuju SSRI (selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina), i SNRI (inhibitori ponovnog uzimanja serotonina-noradrenalina).

Kada je u pitanju lečenje mlađe dece, najčešće roditelji moraju da budu više uključeni u celokupan proces ozdravljenja. Roditelji osmogodišnjaka, na primer, moraće da pomognu detetu u zakazivanju vanškolskih aktivnosti, da se postaraju da ih ono pohađa i da daju podsticaje za nastavak redovnog odlaženja na njih.

Ipak, ono što smatramo najvažnijim u svakom odnosu sa detetom, a naročito sa mališanom kog muči depresija, jeste dovoljna količina ljubavi dobijena od strane roditelja, kao i njeno često ispoljavanje. Dakle, nemojte samo u sebi čuvati toplinu koju osećate prema svom nasledniku, već ga što češće obasipajte vidljivim pokazateljima ljubavi, poljupcima, zagrljajima, pa i rečima. Pokažite mu da verujete u njega bez obzira na sve, i u baš svakoj okolnosti, i da ga volite najviše na svetu. Da je vaš i da ste vi njegovi, do kraja života. I da vam uvek može reći sve. Videćete, rezultat neće izostati.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije