VELIKO OTKRIĆE: Šta se kriju dnevnici iz srpskog susedstva stari 500 godina

LjUDI vekovima beleže podatke o klimi, zapisuju kad je bilo prevruće ili prehladno, kao i šta se dešavalo tokom poplava, perioda gladi ili fatalnih bolesti.

Foto: Printskrin

Naučnici su zbog toga pregledali istorijske izvore da bi saznali više o promeni klime u Transilvaniji 16. veka.

Otkrili su da se, nakon nekoliko decenija neočekivano visokih temperatura, klima promenila i da su počeli da dominiraju jaki pljuskovi, ali i da su oba perioda značajno uticala na ljudske živote i društvo tog doba, piše „Frontiers“.

Glečeri, sedimenti i polen mogu da se koriste za rekonstrukciju klime u prošlosti. Osim ove „prirodne arhive“, postoje i drugi izvori – dnevnici, putničke beleške, parohijski ili monaški registri i drugi pisani izvori, poznati i kao „društvena arhiva“, koji sadrže opise i izveštaje o lokalnoj klimi prošlih vekova.

Istraživači iz Rumunije ispitali su takve izvore kako bi rekonstruisali promenu klime i njen efekat na ljude koji su živeli u Transilvaniji 16. veka.

-Pokazali smo da su klimu obeležile velike promene, uključujući produžene periode suša, toplotnih talasa i epizode intenzivnih kiša i poplava. Studija ilustruje kompleksnu vezu toplotnih talasa, suša, poplava i njihovog uticaja na poljoprivredu, javno zdravlje, društvenu stabilnost, što pokazuje značajnu ulogu klime u oblikovanju ljudske istorije, rekao je Tudor Kačika, istraživač Univerziteta u Velikom Varadinu i jedan od autora studije objavljene u „Frontiers in Climate“.

ZAŠTO JE ZAKASNILO „MALO LEDENO DOBA“

Izvori govore o veoma vrelom i suvom prvom delu veka. Jedan zanimljiv pasus dolazi iz istorijskog dokumenta koji opisuje leto 1540: „Izvori su presušili, reke su postale potočići. Stoka je popadala po poljima, a vazduh je toliko pun očaja da se ljudi okupljaju i mole za kišu.“

-Ovaj živi opist pokazuje emotivnu i duhovnu dimenziju života u klimatskim ekstremima, rekao je Kačika.

U suprotnosti sa tim, drugu polovinu veka obeležili su jaki pljuskovi i poplave, pogotovo devedesetih godina 16. veka. U poređenju sa zapadnim delovima Evrope, koja se dramatično ohladila u 16. veku, tokom perioda poznatog kao „malo ledeno doba“. U drugoj polovini veka temperature su pale za 0,5 odsto.

U Transilvaniji, međutim, vrelina je bila mnogo češća od hladnog vremena u 16. veku.

-Zbog ovog verujemo da se „malo ledeno doba“ manifestovalo kasnije u ovom delu Evrope, rekao je Kačika.

Kasnije beleške, u kojima se spominju hladni talasi i jake zime, podržavaju ovu tezu, navodi se.

Ovakve klimatske varijacije često dovode do katastrofa, direktno ili indirektno. To uključuje 30 godina tokom kojih je „crna smrt“ osakatila zemlju, 23 godine gladi i devet godina tokom kojih su zabeležene invazije skakavaca.

KAKO KLIMA OBLIKUJE LjUDSKU ISTORIJU

Tragični klimatski ekstremi i njihove posledice mogle su da utiču i na promene u obrascima naseljavanja, kažu istraživači.

-Gradovi su morali da razviju infrastrukturu za zaštitu od poplava ili da se premeste u sigurnije oblasti. Izazovi su možda dovodili i do tehnoloških inovacija, poput boljih irigacionih sistema ili skladišta,rekao je Kačika.„Hronike i dnevnici otkrivaju kako ljudi gledaju na ove događaje, kako odgovaraju na njih, kako oni na njih utiču“, dodao je on.

Uprkos uvidu koji pruža, studija ima i neka ograničenja, ističu istraživači. Malo je ljudi u tom periodu bilo pismeno, izveštaji su subjektivni ili tačni samo na lokalnom nivou. Takođe, izveštaji su fragmentisani.

Primera radi, istraživači nisu mogli da nađu bilo kakav izveštaj o čak 15 godina 16. veka, da li zato što izveštaji ne postoje ili su bili previše kontradiktorni da bi bili uključeni u istraživanje.

Ipak, pružaju uvid u to kako su ljudi u prošlosti živeli, ali su važni i za moderne klimatske strategije, posebno za razumevanje društveno-ekonomskih posledica ekstremnih klimatskih događaja i njihovog uticaja na oblikovanje ljudske istorije.

-Proučavanje klimatskih izveštaja iz društvene arhive je ključno kao i analiziranje prirodne arhive. Daje nam ljudsku perspektivu na nekadašnje klimatske događaje, rekao je Kačika.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

Preporučujemo

Svet

0 5

VELIKO OTKRIĆE: Naučnici rešili tajne antarktičkog priobalnog leda

01. 02. 2025. u 23:15

Dr Novosti

0 0

KAKO MOZAK „OBUZDAVA“ STRAH: Da li je fobijama i anksioznosti došao kraj?

12. 02. 2025. u 00:00

Panorama

0 0

NjIVA PUNA „ĐAVOLjEG NOVCA“: Iskopano blago posvećeno bogovima, ali niko ne zna kojim (FOTO)

11. 02. 2025. u 23:11

Panorama

0 1

(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) POGLEDAJTE - DžINOVSKA RIBA UGRIZLA GLAVU DEVOJKE: Glumila sirenu u akvarijumu

07. 02. 2025. u 19:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije