POSTAO HIT NA PIJACAMA, PLAĆAJU GA SAMO 7 DINARA: Ove sapune možete praviti i kod kuće (FOTO/VIDEO)

IAKO bogati deo severnokorejske populacije koristi isključivo kozmetiku na bazi mleka i ginsenga, siromašni građani okreću se jeftinijoj i jednostavnijoj alternativi - "medžu" sapunu.

Foto: Unsplash

Ova domaća verzija sapuna napravljena je od soje i lužine (kaustična soda), i ponovo je postala hit u periodu rastuće ekonomske krize i nestašice kozmetičkih proizvoda na tržištu Severne Koreje.

- Siromašni štede čak i jedan list "medžu" sapuna, ali bogati u Hjesanu koriste samo najkvalitetnije sapune od ginsenga i mleka koje proizvodi fabrika kozmetike u Pjongjangu - čak i običan sapun za ruke - rekao je stanovnik provincije Rjangang, koji je želeo da ostane anoniman zbog bezbednosnih razloga za RFA.

Šta je zapravo "medžu" sapun?

Medžu (메주 비누) dobio je ime zbog svog izgleda koji podseća na istoimene grudve od fermentisane soje koje se koriste za pravljenje tradicionalne paste doendžang (된장).

Sam proces sapuna je poprilično jednostavan:

1. Zrna soje se najpre temeljno prokuvaju u peći
2. Prokuvana zrna se usitnjavaju
3. Dodaje se lužina (obično dobijena od pepela i vode) ili kaustična soda
4. Smesa se oblikuje u grudvice
5. Ostavlja se da se u potpunosti osuši i onda je spreman za korišćenje

Sapun je posebno tražen i među srednjom klasom koja pokušava da uštedi u slovima rastućih troškova života. 

"Medžu sapun" se prvi put masovnije koristio tokom perioda poznatim kao "Marš patnje" kada je Severnu Koreju pogodila ekstremna kriza 90-ih godina prošlog veka nakon smrti Kim Il Sunga.

Nakon toga, 1998. godine je nestao, a sada usled ponovnog skoka cena i nestašice industrijskih proizvoda ponovo se vratio na tržište.

Za šta se koristi?

Zbog svoje strukture i dugog roka trajanja, medžu sapun se koristi kao zamena za industrijski sapun, što je mnogima jedina dostupna opcija.

Često ga koriste za pranje veša, jedna pločica ili grudva sapuna trlja se direktno na odeću ili se renda u prah te rastvara u vodi. Taj prah se takođe koristi i kao deterdžent za pranje sudova.

Istovremeno ga koriste i za pranje podova, nameštaja , pa čak i zidova.

Iako soja nije tradicionalni sastojak u industriji sapuna (glicerin, maslinovo ulje, palmino ulje), sojino zrno ima do 25% ulja koje prilikom kuvanja i mešanja sa lužinom može napraviti pristojan sapun. 

Soja je u siromašnim krajevima poput Severne Koreje dostupnija nego bilo koja druga ulja, te ljudi obrađuju zrna na sve načine. 

Iako nije blag za kožu i nema nikakav miris, on otklanja svu masnoću i prljavštinu, što je osnovna svrha u uslovima preživljavanja poput onih u Severnoj Koreji. 

Nikad gori uslovi za život 

Prema rečima meštana koje je intervjuisala RFA, socijalna struktura u Severnoj Koreji promenila se nakon pandemije Kovida-19. Dok je ranije postojala standardna podela na bogate, srednju i radničku klasu, danas je dodata i četvrta, siromašna klasa.

Srednja klasa je ona koja održava ishranu zasnovanu na pirinču. Radnička klasa jede mešane žitarice, ali ne preskače obroke, a siromašna klasa preskače jedan do dva obroka dnevno.

U ovu novu najnižu klasu spadaju gradska domaćinstva bez stalnog izvora prihoda i ruralna domaćinstva u kojima nema ko da obrađuje zemlju, a kako prenose mediji mnogi od njih ne mogu sebi da priušte ni najjeftiniji sapun.

Dodatno pogoršanje uslova života donelo je naglo poskupljenje proizvoda nakon povećanja zarada.

Radnici, čije su plate prošle godine porasle sa 2.500 na 30.000 vona (sa 27,5 dinara na 330 dinara), nisu osetili stvarno poboljšanje, jer su cene istovremeno eksplodirale.

Beleži se i povrećani broj kotdžebija (dece bez roditelja/doma) oko železničkih stanica i pijaca svedoči koliko je situacija ozbiljna, piše RFA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije