Panorama

ŠTA JE SVESNA LJUBAV I KAKO JE OSTVARITI: Pet obeležja svake zdrave veze (FOTO)

Bojana Jovanović

03. 03. 2026. u 07:00

Kao i većina stvari u životu tako i ljubavni odnos može biti nezreo, površan, impulsivan, ali i zreo i osvešćen, što se, mahom, vezuje uz odraslo doba partnera. U svojoj knjizi „Kako biti odrastao u vezama“, američki psihoterapeut, predavač i pisac Dejvid Ričo govori o pet „A“ (na engleskom svi pojmovi koje navodi počinju tim slovom) koja pomažu vezama da procvetaju i prodube se do pravog ispunjenja.

ШТА ЈЕ СВЕСНА ЉУБАВ И КАКО ЈЕ ОСТВАРИТИ: Пет обележја сваке здраве везе (ФОТО)

Tokom ljubavnog odnosa suviše često se zapravo ni ne zapitamo: „Šta zaista želim u svojoj vezi?“ Obično znamo šta ne želimo ili ne volimo, ali taj odgovor nas ne vodi u pravom smeru.

„Većina ljudi ljubav smatra osećajem, ali ljubav nije toliko osećaj koliko način postojanja“, kaže Ričo.

U pomenutoj knjizi, on nudi svežu perspektivu o ljubavi i vezama – onu koja se ne fokusira na pronalaženje idealnog partnera, već na to da postanemo realnija osoba, puna ljubavi. Oslanjajući se na budistički koncept svesnosti, knjiga istražuje pet obeležja svesne ljubavi i način na koji one igraju ključnu ulogu u našim vezama tokom čitavog života. O čemu je zapravo i kojim konceptima? Prema Ričovim rečima, to su pažnja, prihvatanje, uvažavanje, naklonost i dozvoljavanje.

Pažnja podrazumeva da budemo svesni drugih, ali i sebe, kao i da se, u ljubavi, nalazimo u centru nečije pažnje. Brižne osobe često su veoma jasno svesne drugih, ali im nedostaje svesnost o sopstvenim potrebama i željama. Uz to, one ne očekuju da im drugi pruže pažnju u ljubavi. Previše često stupaju u odnos sa nekim ko očekuje da dobije svu pažnju, a malo daje zauzvrat. Mnoge brižne osobe osećaju se nesigurno kada same privlače pažnju jer njihov partner, fokusiran na sebe, ima tendenciju da im je posveti samo kada se žali, ljut je ili traži nekoga koga će okriviti.

Svima nama potreban je neko ko zaista sluša i ume da prepozna naša najdublja osećanja i potrebe, ko može da primeti napore koje ulažemo i razume naše namere, želje i strahove. Ako primećujete da se u vezama osećate namerno ignorisano, poniženo ili „nevidljivo“, počnite tako što ćete sebi posvetiti pažnju. Obratite pažnju na svoja prava osećanja, identifikujte stvari koje volite, a koje ne, i oslušnite šta mislite. Možda biste mogli da počnete da to zapisujete kako biste se kasnije na to vratili i naučili da razumete ko ste i šta želite u životu.

Počnite da primećujete šta govorite i radite dok obavljate svakodnevne aktivnosti. Da li ste osoba kakva želite da budete? Živite li život koji želite da živite? Da li ste u ljubavnim vezama u kojima osećate da vas partner vidi i čuje? Ako ne, zašto trpite da dobijate manje nego što zaslužujete? Svako zaslužuje pažnju u ljubavi i svima nam je ona potrebna da bismo napredovali i bili najbolji što možemo.

Prihvatanje znači biti doživljen sa milošću, ljubavlju, poštovanjem i razumevanjem. Da bismo bili intimni, moramo se osećati bezbedno, prihvaćeno, opušteno i vredno. Da li se osećate tako u svojim vezama? Ako ste anksiozni, oprezni, nesigurni ili zastrašeni, ne dobijate prihvatanje koje vam je potrebno da biste funkcionisali. Taj nedostatak može dolaziti od drugih ili od vas samih. Prihvatanje sebe je ono što vam daje samopouzdanje, samopoštovanje i nadu. S druge strane, prihvatanje od strane drugih daje vam osećaj stabilnosti, sigurnosti i smirenosti.

Osnova zrelog odnosa

Kada se duboko razumeju i primene, ovih pet jednostavnih koncepata, odnosno ono što Dejvid Ričo naziva „pet A“, čine osnovu zrele ljubavi. Oni nam pomažu da se udaljimo od osuđivanja, straha i krivice i približimo poziciji otvorenosti, saosećanja i realizma o životu i odnosima. Davanjem i primanjem ovih pet obeležja ljubavi, naši odnosi postaju mnogo dublji i značajniji, a samim tim i osnova za ličnu transformaciju.

Naša sposobnost da prihvatimo druge takođe je važna. Međutim, prečesto prihvatanje tumačimo kao slaganje ili pristanak, ili kao tolerisanje neprihvatljivog ili štetnog ponašanja drugih. Zato prihvatanje znači da istinski vidite drugu osobu i pravu prirodu vašeg odnosa sa njom, a zatim delujete na osnovu te spoznaje, umesto da se pretvarate da su osoba i odnos ono što nisu.

To znači da, kada je neko pun ljubavi, povređen, ljut, ogorčen, brižan ili ljubazan, to ponašanje prihvatate onakvim kakvim jeste, a ne kako biste želeli da bude. Priznavanjem naših stvarnih iskustava, možemo shvatiti kako da protumačimo sopstvene odnose i na koji način da na njih odgovorimo iz perspektive odrasle osobe. Imamo pravo da tražimo od drugih da se prema nama ophode ljubazno, ali ne i da od njih zahtevamo, ili ih prisiljavamo na to, da budu ono što mi želimo. Tako prihvatanje znači sagledavanje istine i delovanje u skladu sa njom.

Uvažavanje je suštinski važno za naš osećaj voljenosti i prihvaćenosti. Neretko ne pokazujemo drugima uvažavanje koje bi učinilo vezu ispunjavajućom. Naše odavanje zahvalnosti i potvrđivanje primećivanja truda drugih učvršćuju dobre odnose. Ako se osećamo nedostojno ili ne pokazujemo samozahvalnost, može nam biti veoma teško da je pružimo drugima. Većina osećaja besa, bola i ogorčenosti u vezama dolazi od nedostatka zahvalnosti. Zahvalnost prema sebi i drugima čini da se osećamo dobro i povećava našu ljubav i povezanost sa drugima.

Ako se osećate nedovoljno cenjeno u vezi, proverite da li postoji opšti stav da ne obraćate pažnju ili ne prihvatate jedno drugo. Da li je druga osoba sposobna da vam pruži zahvalnost koja vam je potrebna i koju želite? Uskraćuje li je iz nekog razloga? Postoje li nerešene boli i nagomilani besovi na koje bi trebalo da obratite pažnju? Mogu li se oni prevazići? Da li vaše iskazivanje zahvalnosti izaziva pozitivan ili negativan odgovor? Bez recipročne zahvalnosti, odnosi venu, postaju puni gorčine i, na kraju, umiru.

Naklonost potiče od reči „afekat“ ili osećanje. Svim ljudskim bićima potrebna je emocionalna, duhovna i fizička naklonost. Ona podrazumeva pažnju, prihvatanje i zahvalnost, ali zahteva i ponašanje kojim direktno pokazujemo njihovo postojanje.

Da li se u vezi osećate intimno, brižno, toplo, bezbedno, magnetski privlačno i kao da ste puni ljubavi? Ako je tako, onda će i naklonost biti prisutna. Mnogi ljudi imaju veze u kojima se osećaju distancirano, kao da je partner bezobziran, neljubazan i manipulativan. U tim slučajevima, nedostajaće ljubavna naklonost i nikakav seksualni odnos ne može nadoknaditi tu intimnost.

Dozvoljavanje znači dozvoliti sebi i drugoj osobi da budete ono što jeste. Previše pravila, zahteva i očekivanja nagoni nas da postanemo ono što je drugima potrebno da budemo, umesto da budemo ono što jesmo. Zato dozvoljavanje znači da ne pokušavamo da kontrolišemo drugu osobu, niti joj dopuštamo da kontroliše nas. Ne poričemo individualnost nijedne osobe. Ovaj pojam ima mnogo sličnosti sa prihvatanjem.

Ne pokušavamo da promenimo osećanja druge osobe ili da je primoramo da radi stvari koje smatra nepodnošljivim ili ponižavajućim. Takođe, ne probamo da promenimo njenu ličnost ili uverenja, niti da je krivimo ili osuđujemo za greške ili različitost u odnosu na nas. Zapravo, dozvoljavanje je suština bezuslovne ljubavi. Ono ne znači da ne možete postaviti granice u vezama, jer to nije isto što i pokušaj kontrole druge osobe. Postavljanje ograničenja radite da biste zaštitili sebe, dok je kontrolisanje namera da naterate drugog da radi ono što vi želite.