Panorama

KO ĆE VAM PRE PRITEĆI U POMOĆ, PAS ILI MAČKA? Nauka ima jasan odgovor

K. Despotović

02. 03. 2026. u 16:09

ZAMISLITE scenu: u panici tražite ključeve po stanu. Vaš pas već kruži oko vas, gleda vas pravo u oči i deluje kao da želi da se uključi, dok mačka sve to prati sa bezbedne udaljenosti, najčešće sa kauča. Ispostavlja se da ovo nije samo simpatična anegdota iz svakodnevnog života, već obrazac koji potvrđuje i nauka.

КО ЋЕ ВАМ ПРЕ ПРИТЕЋИ У ПОМОЋ, ПАС ИЛИ МАЧКА? Наука има јасан одговор

Novo istraživanje pokazuje da psi u određenim situacijama reaguju mnogo sličnije maloj deci nego mačkama. Razlog za to, tvrde naučnici, krije se u njihovoj dugoj zajedničkoj istoriji sa ljudima.

Kako je izgledalo istraživanje?

Tim istraživača sa Univerziteta Eötvös Loránd u Mađarskoj osmislio je jednostavan, ali zanimljiv eksperiment. Posmatrali su kako se ponašaju nedresirani psi, domaće mačke i mala deca uzrasta od 16 do 24 meseca kada njihov staratelj ne može da pronađe skriveni predmet.

Predmet je bio obični kuhinjski sunđer, bez ikakve vrednosti za učesnike. Najvažniji deo eksperimenta: staratelj nikada nije tražio pomoć, niti je nudio nagradu. Cilj je bio da se vidi da li će pomoć doći spontano, iz unutrašnje potrebe.

Psi i mala deca - prirodni pomagači

Rezultati su bili prilično upečatljivi. Više od 75 odsto pasa i dece reagovalo je tako što je pokazivalo gde se predmet nalazi (pogledom ili gestovima) ili ga je čak donelo staratelju.

Kod dece je ovakvo ponašanje već poznato, u tom uzrastu ona spontano pomažu drugima. Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da su se psi ponašali na gotovo isti način, i to bez ikakve komande ili prethodne dresure. Istraživači zaključuju da je njihova reakcija vođena društvenom motivacijom, a ne naučenom poslušnošću.

A mačke? Pa… gledaju

Mačke su imale potpuno drugačiji pristup. Iako su često pažljivo posmatrale šta se dešava, retko koja je pokušala da se uključi i pomogne. Izuzetak su bili slučajevi kada je skriveni predmet bio nešto njima lično zanimljivo, omiljena igračka ili poslastica.

Čak i tada, delovalo je da je motiv lični interes, a ne želja da se pomogne čoveku. Istraživači naglašavaju da to ne znači da su mačke hladne ili nezainteresovane, već da jednostavno biraju kada će reagovati.

Evolucija objašnjava razliku

Razlike u ponašanju, kažu naučnici, imaju duboke evolucione korene. Psi potiču od vukova koji su živeli i lovili u čoporima, gde je saradnja bila ključ opstanka. Tokom hiljada godina pripitomljavanja, ljudi su dodatno podsticali osobine poput pažnje prema ljudskim signalima i spremnosti na saradnju.

Mačke, s druge strane, potiču od mnogo samotnijih predaka i smatra se da su se u velikoj meri „same pripitomile“, prilagođavajući se životu pored ljudi, ali bez potrebe za razvijanjem snažnog kooperativnog ponašanja.

Šta nam ovo govori?

Istraživači se nadaju da će poređenje kućnih ljubimaca i male dece pomoći boljem razumevanju prosocijalnog ponašanja kod vrsta koje žive uz ljude. Zaključak je jasan: dugogodišnje partnerstvo pasa i ljudi verovatno je ojačalo njihovu potrebu da reaguju na naše potrebe, dok mačke, verne svojoj nezavisnoj prirodi, pomoć nude, ali pod sopstvenim uslovima, piše Indeks.hr.

(24sedam)