OSAM KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA HRVATSKE: Zoran Milanović ima najviše šanse da ostane na Pantovčaku

Dražen Keleminec koji je na predaju potpisa došao zagrnut zastavom koja se koristila u NDH nije dobio podršku da učestvuje u kampanji.

Foto: TANJUG/ FOTO HINA/ DAMIR SENČAR

Uz pesmu, sa zastavama od kojih su neke bile i iz vremena NDH, kandidati za predsedničku trku u Hrvatskoj predali su u  Državnom izbornom poverenstvu pune kutije potpisa građana, a osam ih je uspelo da sakupi 10.000 potrebnih za završnu bitku za Pantovčak. Tako je i zvanično počela kampanja za novog hrvatskog predsednika, time da dosadašnji Zoran Milanović ima najveće šanse da će ostati gde je i sada. Neki su doneli i 30.000 potpisa, ali se mnogo građana potpisalo na više lista, pa će ti listići biti poništeni. Dražen Keleminec na sebi je imao zastavu koju su koristili ustaše, pa ga zaštitar nije pustio u zgradu gde su se predavali potpisi kojih inače nije imao dovoljno za kandidaturu. Jedan potencijalni izazivač Zorana Milanovića doputovao je u Zagreb sa samo jednim potpisom podrške, a nije uspeo obezbediti potpise ni bivši evroparlamentarac Mislav Kolakušić, koji se „proslavio“ u vreme korone kao ogorčeni protivnik vakcinisanja. Nije dovoljno potpisa prikupila ni Aurora Vajs, savetnica Milorada Dodika, a sigurno u kampanju ulaze uz Milanovića i kandidat HDž lekar Dragan Primorac, levičarka Ivana Kekin i desničarka Marija Selak Raspudić koja je nedavno ostala bez svoje stranke „Most“, dok će ovu desnu stranku koja nikako da se dograbi vlasti zastupati kontroverzni Miro Bulj koji se u poslednje vreme zauzeo za legalizaciju marihuane.

I tvrda desnica ima svoje kandidate, Branku Lozu koju podržava nova stranka nastala nakon raspada Domovinskog pokreta i Tomislav Jonjić, čiji su simpatizeri napravili uoči predaje potpisa pravi „domoljubni“ dernek.

Kampanja počinje u vreme zaoštrenih političkih prilika u zemlji, koji su kulminirali i prilikom izbora za ustavne sudije i moguće ustavne krize. Zna se samo da su dosadašnje sudije kojima je istekao mandat sami sebi produžili rad u sudu, u strahu da novi ne bude izglasani. Kako je političkom trgovinom Sabor ipak izglasao sudije, sada se vodi žestoka polemika o kršenju ustava onih kojima je bila dužnost da se brinu o ustavu.

Zoran Milanović je začuđujuće miran i reaguje tek ponekad, dok ga Dragan Primorac često proziva uz svesrdnu podršku premijera Andreja Plenkovića. O odluci šefa države da ne šalje hrvatske vojnike u misiju za Ukrajinu u Nemačkoj više se uopšte ne govori, a HDž je pred predsedničke izbore u Hrvatskoj pogodila možda i najveća afera u koju je umešan sada već bivši ministar zdravstva koji je „poslovao“ sa mafijom prilikom kupnje skupocenih aparata namenjenih lečenju građana.

Srbi u Hrvatskoj svo vreme ćute i ne izjašnjavaju se o kandidatu kojeg podržavaju, pa je dojam da ih izbori za šefa države ne interesuju. Najveća srpska stranka SDSS nema dobre odnose sa Milanovićem, a HDž koji je u koaliciji sa Domovinskim pokretom sada preti da će zagrebačkim „Novostima“ dati 40 odsato manje novca za sledeću godinu. Levicu Srbi uopšte ne zanimaju, pa će očito biti ostavljeno svakom na volju za koga će da glasa 29. decembra. Verovatno niko neće pobediti u prvom krugu, a u drugi krug koji će se održati 12. januara verovatno će ući Milanović i Primorac. Obojica se prepucavaju međusobnim optužbama, a za sada niko nije izneo konkretan program za predsedničku dužnost, koju mnogi u Hrvatskoj vide kao „skupi fikus“ koji o ničemu ne odlučuje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije