TEŽAK PORAZ PRIMORCA I HDŽ-a: Zoran Milanović uverljivo novi predsednik

Milanović je dobio podršku 77,7 odsto birača i po drugi put će biti šef države, što je do sada uspelo samo Stipi Mesiću.

Foto: EPA

Kao što se i očekivalo Zoran Milanović uverljivo je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj i po izlaznim anketama ima 77,7 odsto glasova, a kandidat HDž-a Dragan Primorac 22,3 odsto. Milanović je tako po drugi put izabran za predsednika Hrvatske, što je, nakon Franja Tuđmana,  uspelo do sada jedino Stipi Mesiću. Milanovićeva pobeda je očekivana, jer je bio i apsolutni favorit pred slabim kandidatima, među kojima je bio i Primorac.

Već sutra, lekar i šef privatne bolnice Dragan Primorac biće zaboravljen, a njegov izlet u visoku politiku, nakon što je u mandatu premijera Ive Sanadera bio ministar, nije uspeo. Iz više razloga, a glavni je što je zastupao krajnje desne stavove koji su bili odbojni većini hrvatskih građana. Primorčev neuspeh je i poruka hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću da građani traže promenu politike i na spoljnom i na unutarnjem planu i da su nezadovoljni kako vladajući HDž vodi zemlju. Iako, naravno, nije sudelovao na ovim izborima, gubitnik je i Plenković koji je uložio maksimalni da Primorac uspe, a hrvatski građani su se opredelili za

Milanovića čak i u sredinama koje su tradicionalno sklone HDž-u. Isto tako se pokazalo da najveća hrvatska stranka nema osobu koja bi se mogla suprotstaviti Zoranu Milanoviću koji vešto manevriše između levice i desnice.

Mnogo je aktualnije pitanje kako će ubuduće izgledati odnosi između posvađanih Milanovića i Plenkovića, koji su zbog ličnog sukoba doveli u pitanje i funkcionisanje institucija. Ne mogu se dogovoriti oko mnogih kadrovskih pitanja u diplomatiji, vojsci i obaveštajnoj zajednici o kojima zajednički odlučuju, pa su neki ambasadori već proglašeni „večnima“. Milanović je zapravo jedina ozbiljna opozicija HDž-u, a ne štedi Plenkovića koji je izborio tri mandata na čelu vlade. Pitanje je hoće li pobeda dosadašnjeg šefa države pomoći i hrvatskoj levici, pre svega SDP-u da pokuša skinuti HDž sa vlasti. U svakom slučaju Hrvatskoj sledi turbulentno političko vreme, kada će sukobi između dvojice najmoćnijih političara opet biti u prvom planu.

HDž preko Dragana Primorca nije uspeo u ničemu, pre svega da uveri hrvatske građane kako je Milanović „Putinova pudlica“ i ruski čovek. Nije uspeo ni šefa države prikazati kao prosrpskog političara, a svi su argumenti koje je uporno gurao Primorac jedan za drugim padali u vodu. Hrvatski birači nisu naseli na retoriku koju je HDž nametnuo svom kandidatu koji i nije član stranke, jer je iz nje izbačen pre mnogo godina kada je samoinicijativno išao na predsedničke izbore na kojima je bio kandidat Andrija Hebrang. Primorcu nisu pomogle ni mnoge rupe u biografiji i naknadni pokušaj da se prikaže uspešnijim nego što je, što je Milanović efektno iskoristio.

A pred starim i novim predsednikom su mnogi izazovi, pogotovo što se brzo menjaju odnosi u Evropi i regionu. Milanović često kritikuje EU i NATO i traži da Hrvatska koliko god je to moguće vodi politiku koja je u interesu zemlje i građana. Upozorava da sledi brzi kraj povoljnog finansiranja od strane Brisela i traži da se Hrvatska ne meša u rat u Ukrajini. Ovlasi hrvatskog predsednika po ustavu nisu velike, a HDž je najavio da želi smanjiti neke ovlasti kada je u pitanju vojska, jer je šef države i vrhovni zapovednik u miru i ratu. Tome se Milanović ogorčeno protivi, pa je teško očekivati da će Plenković u tome uspeti. U kampanji su pale i teške reči između Milanovića i ministra odbrane Ivana Anušića, kojeg se sve češće spominje kao mogućeg Plenkovićevog naslednika. To će svakako zakomplikovati ionako teške odnose dva politička brda, onog na Pantovčaku i Banskih dvora, gde je sedište hrvatske vlade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije