SADA I EGIPĆANI TRAŽE UPIS U USTAV: Od Brisela i Sofije nametnuto uvrštavanje Bugara u najviši državni akt Severne Makedonije

PRIPADNICI zajednice Egipćana u Republici Severnoj Makedoniji (RSM) zahtevaju da budu uvršteni u spisak u preambuli Ustava, objavio je lider etničke zajednice Demir Dalip.

Foto M. Stančić

- Svi građani i zajednice koje žive u Makedoniji treba da budu jednaki bez nikakve diskriminacije, posebno u spominjanju u preambuli Ustava - izjavio je Dalip, ocenjujući da se Egipćani u ovoj državi deklarišu kao pripadnici drugih etniciteta da bi ostvarili određena prava, lišeni mogućnosti za to kao pripadnici svoje etničke zajednice.

Ukazao je da gotovo tri decenije traje legitimna borba za ostvarivanje prava Egipćana u Makedoniji da je, kako veli, "krajnje vreme da budu deo ustavne preambule", da bi podjednako uživali prava zagarantovana Ustavom.

Ovim se povećava broj zahteva u licitiranju za upisivanje u preambulu Ustava RSM, tokom oduženog političkog "ugovaranja" za uključivanje Bugara u najviši zakonodavni akt države.

Upisivanje Bugara se, inače, zahteva kako bi se anulirala blokada Sofije u pregovaračkom procesu Skoplja sa Briselom na putu za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Na prethodnim najavama za pravo na "rezervaciju" mesta za novi upis u preambulu Ustava RSM, čekaju i pripadnici Jevreja, Hrvata i Crnogoraca.

- Jevrejska zajednica ima dugu istoriju u Makedoniji, njeni pripadnici su učestvovali u NOB i u stvaranju temelja države, a budući da je izvršen Holokaust nad tom zajednicom, Makedonija oseća dužnost da im ovekoveči spomen kao jedne od zajednica u Ustavu - ocenila je Monika Zajkova, poslanica u parlamentu i čelnica opozicione Liberalno-demokratske partije (LDP).

Ilustracija V. N.

Na sve oduženijem putu ispunjenja komšijskih želja i inoviranih zadataka iz EU zbog zahteva za početak pregovaračkog procesa, i uprkos statusu kandidata još 2005, Makedonija je 2019. promenila ime na zahtev Grčke. To je postignuto Prespanskim dogovorom i okončanjem susedskog spora zbog imena "pogađanog" skoro dve decenije. Potom je proces evrointegracija blokirala Bugarska, koristeći odredbe takozvanog Francuskog predloga za rešenje spora, između ostalog, postavljajući i jedan od uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima Skoplja sa Briselom, i upisivanje Bugara u Ustav.

No, očito je da u Skoplju uprkos sadašnjoj komotnoj vladajućoj većini u parlamentu, nema političke volje za ispunjenje tog zahteva. Ispitivanjem javnog mnjenja znatna većina stanovništva je protiv ispunjenja tog "ultimatuma" ravnog - izdaji.

Spiker Sobranja RSM Afrim Gaši kadar albanskog bloka Vredi u vladajućoj koaliciji sa VMRO-DPMNE, lidera i premijera Hristijana Mickoskog, čak je na službeni mejl dobio i preteće poruke smrću ukoliko u parlamentu budu usvojene ustavne izmene kojima bi se u Ustav upisala u bugarska manjina u ovoj zemlji.

- Ustavne izmene nikada, nikada, nikada da ih ne bude, biće vešanja i klanja i ubijanja svega bugarskog, fašističkog. Oni su fašisti i njihovo mesto je na vešalima, da se leče od bolesti koju imaju. Samo probajte, ući ćemo u Sobranje i ubićemo vas šiptarske pse koji ste za Bugare, samo smrt - citirana je pretnja u elektronskoj poruci dostavljenoj Gašiju.

Monika Zajkova, Foto Fejsbuk

Povod je pronađen u oceni Gašija na MTV da je posle izbora nove vlade Bugarske otvorena mogućnost da se pristupi rešavanju spora. No, kako je primetio, ne može odmah da se očekuje neki veliki uspeh u razgovorima.

Mickoski je, pak, u januaru bio izričit da neće biti političke volje za ustavne promene da bi se u Ustav "upisali" i Bugari i time otklonila prepreka i blokade Sofije "pregovaračkim okvirom", na putu za članstvo RSM u EU. Jer, kako je rekao, nije "avanturista ili egzibicionista", ukazujući da dok on vodi Vladu i VMRO-DPMNE - "neće biti ustavnih izmena" i potvrdio stanovište da izmene Ustava RSM ne treba očekivati bez čvrstih garancija Brisela.

Foto M. Stančić

Više od polovine Makedonci

DRŽAVNI zavod za statistiku objavio je rezultate popisa iz 2021. godine prema kojima u RSM živi 1.836.713 građana 52 etničke pripadnosti. Od njih 1.073.299 (58,44 odsto) su Makedonci, 446.245 (24,30) su Albanci, 70.961 (3,86) Turci, 46.433 (2,53) Romi, 23.847, (1,3) Srbi, 16.042 (0,87) Bošnjaci. Vlaha je 8.714 (0,47), Hrvata 2,145 (0,12), a 1.023 (0,06) Crnogorci. Na popisu 2002. godine registrovane su sledeće brojke: Makedonci 64,17 odsto, Albanci (25,17), Turci (3,85), Romi (2,66), Srbi (1,77), Bošnjaci (0,84) i Vlasi (0,47).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije