EPIDEMIJA SIROMAŠTVA U HRVATSKOJ: U ovim gradovima je najgora situacija

PREMA podacima Eurostata, 21 odsto stanovnika EU prošle godine bilo je u riziku od siromaštva.

Arhiva Novosti

Evropski statistički ured u petak je objavio da ukupno 93 od 243 regije EU beleže stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti više od proseka Evropske unije. Među njima je i Panonska Hrvatska, javlja Danica.hr.

Prošle godine bilo je 25 EU regija u kojima je najmanje 33 odsto stanovništva bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti; najviše u Grčkoj, Bugarskoj, Španiji, Italiji i Rumuniji. Panonska Hrvatska sa 31 odsto stanovništva bila je blizu tog najsiromašnijeg društva.

Pogubna inflacija

U riziku od siromaštva u Hrvatskoj bilo je ukupno 810.000 osoba, odnosno 21,7 odsto stanovništva. Tokom 2021. godine taj udeo je iznosio 20,9 odsto, navodi Eurostat.

To je procenat osoba koje imaju raspoloživi dohodak ispod praga rizika od siromaštva, koji je za jednočlano domaćinstvo prošle godine iznosio u proseku 617 evra mesečno, a za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i dvoje dece ukupno oko 1.300 evra.

Pre tri godine prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznosio je 403 evra, a za četvoročlano sa dvoje dece 847 evra. Danas je taj prag, dakle, 53 odsto veći! Inflacija je očito učinila svoje i dodatno osiromašila domaćinstva, navodi Danica.hr.

Situacija je prošle godine bila najgora u Panonskoj Hrvatskoj, koja obuhvata Bjelovarsko-bilogorsku, Virovitičko-podravsku, Požeško-slavonsku, Brodsko-posavsku, Osječko-baranjsku, Vukovarsko-sremsku, Karlovačku i Sisačko-moslavačku županiju. Tu je 31 odsto ljudi bilo u riziku od siromaštva, a 2021. godine 28,6 odsto.

Zagreb najbolji

Za Jadransku Hrvatsku udeo prošle godine iznosio je 22,9 odsto, dok je tokom 2021. bio manji od 20 odsto. Upravo na obali zabeležen je najdramatičniji rast, jer je sada čak 15 odsto stanovnika više u riziku od siromaštva.

Za Grad Zagreb udeo osoba koje žive u riziku od siromaštva prošle godine bio je 11,1 odsto, a pre tri godine 13,3 odsto. Za Severnu Hrvatsku prošle godine bio je 18,3 odsto, a tokom 2021. godine 19,8 odsto. Zagreb i njegova šira regija, dakle, sa inflacijom se nose mnogo bolje nego ostatak Hrvatske.

Prema analizi Svetske banke, koja je uz pomoć hrvatskih institucija 2016. godine objavila publikaciju tzv. "Kartu siromaštva u Hrvatskoj", može se uočiti grupisanost rizika od siromaštva po pojedinim manjim teritorijalnim područjima.

Pritom su neke opštine i gradovi prilično odskakali u toj analizi. Tako je Opština Čabar sa stopom rizika od siromaštva od samo 4,7 odsto bila najbolja u Hrvatskoj. Negde u tom rangu su i Šenkovec sa 6,8, Medulin sa 6,2 odsto, Buzet (6,9) i Dubrovnik (7,8).

Karta siromaštva

S obzirom na statističku metodologiju koja se koristila i moguću standardnu grešku, za Opštinu Čabar se, na primer, navodi da je udeo siromašnih zapravo 0,0 odsto. Dakle, siromašnih u toj opštini, u kojoj je tada živelo oko 3.700 ljudi, de facto nema.

S druge strane, najsiromašnije opštine prema toj analizi bile su Voćin sa stopom siromaštva od čak 74 odsto, Civljane (64 odsto), Okučani (63,1), Jagodnjak (62,2), Viljevo (61,1), Donji Kukuruzari (61), Levanjska Varoš (60,5) i Gunja (60,3 odsto).

Kakva je situacija na severu hrvatske? Ista "Karta siromaštva" otkriva da je stopa u Đurđevcu iznosila 24 odsto, Čakovcu 17,2 odsto, Koprivnici 14,7 odsto, Križevcima 15,1 odsto, a Varaždinu 10,2 odsto.

Poražavajuć trend

Kad je reč o Zagrebu, najgore su bile Pešćenica-Žitnjak i Gornja i Donja Dubrava sa stopom osoba u riziku od siromaštva od oko 16 odsto. Najmanje siromašnih bilo je u kvartovima Podsljeme (4,9 odsto), Gornji Grad - Medveščak (5,5), Novi Zagreb - Istok (6,6) i Donji Grad (6,9 odsto).

Procenjene stope siromaštva 2011. godine za tadašnja tri statistička područja u Hrvatskoj bile su 10,3 odsto za severozapadnu Hrvatsku, 28,1 odsto za centralnu i istočnu Hrvatsku i 12,6 odsto za Jadransku regiju. Prema pragu rizika od siromaštva, udeo siromašnih u Hrvatskoj te godine procenjen je na 16,3 odsto.

Danas ta stopa, prema Eurostatu, iznosi gotovo 22 odsto. Moguće je da metodologija izračuna tada i danas nije ista i da je teško upoređivati brojke, ali trend je svakako porazan. Zato i ne čudi što većina Hrvata decenijama smatra da im "zemlja ide u pogrešnom pravcu", zaključuje Danica.hr.

(Telegraf)

BONUS VIDEO

Preporučujemo

Svet

0 3

DOSTA IM AVAGANISTANACA: Zahtev većine od 27 članica Evropske unije

20. 10. 2025. u 22:45

Svet

0 0

DRONOVI PRAVE HAOS NAD EVROPSKIM AERODROMIMA: Letovi hitno preusmereni i u Španiji, policija odmah podigla letelicu

20. 10. 2025. u 20:22

Svet

0 1

BRISEL POOŠTRAVA PRITISAK: Novi paket sankcija Rusiji već ove sedmice

20. 10. 2025. u 08:27

Svet

0 0

ŠANSA ZA UKRAJINU: Šta će reći Orban i Makron? Predložen novi način pristupanja Evropskoj uniji

20. 10. 2025. u 11:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije